97 - APRIL 2023.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. april 2023.

Severnjaca: Polaris i prasina oko nje

Kredit za sliku & autorska prava: Javier Zayaz

Objasnjenje slike: Zasto se Polaris zove Severnjaca? Prvo, Polaris je najbliza svetla zvezda prema severnoj osi okretanja Zemlje. Stoga, kako se Zemlja okrece, izgleda da se zvezde okrezu oko Polarisa, ali sam Polaris uvek ostaje u istom pravcu severa - sto ga cini Severnjacom. Posto nijedna sjajna zvezda nije blizu juzne ose Zemljine okretanja, trenutno ne postoji sjajna Juzna zvezda. Pre nekoliko hiljada godina, Zemljina osa okretanja bila je usmerena u malo drugacijem pravcu, tako da je Vega bila Severnjaca. Iako Polaris nije najsjajnija zvezda na nebu, lako se locira jer je skoro u ravni sa dve zvezde u grupi Velikog medvjeda. Polaris se nalazi blizu centra ove slike od osam stepeni, digitalnog kompozita stotina ekspozicija koje izdvajaju slab gas i prasinu magline integrisanog fluksa (IFN) po celom kadru, kao i globularnog zvezdanog jata NGC 188 na krajnje levo. Povrsina Cefeida Polarisa polako pulsira, zbog cega slavna zvezda promeni svoj sjaj za nekoliko procenata tokom nekoliko dana.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. april 2023.

IC 3944: Maglina Trceca Kokoska

Kredit za sliku & autorska prava: Daniel Stern

Objasnjenje slike: Za neke, maglina na slici izgleda kao dzinovska kokoska koja trci preko neba. Za druge, ovo je gasovita maglina gde se formiraju zvezde. Katalogizovana kao IC 2944, ova Kokoska zauzima povrsinu od oko 100 svetlosnih godina i nalazi se oko 6.000 svetlosnih godina udaljena prema sazvezdju Kentaur. Na ovoj slici su boje dodeljene oblastima u kojima se nalaze pojedini gasovi kako bi se razlikovale od ostalih oblasti. Slika je napravljena sa ekspozicijom od 11 sati iz jednog dvorista u blizini Melburnu, Australija. Dva zvezda jata su vidljiva: Biserno jato dalje levo i Collinder 249 ususkan u sjajni gas magline. Iako se tesko mogu primetiti, nekoliko tamnih molekularnih oblaci razlicitih oblika mogu da se nadju unutar magline.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. april 2023.

Maglina Jaje u polarizovanom svetlu

Kredit za sliku & autorska prava: Hubble Heritage Team (STScI / AURA), W. Sparks (STScI) & R. Sahai (JPL), NASA

Objasnjenje slike: Gde je centar magline Jaje? Izranjajuci iz kosmickog jajeta, zvezda u centru magline Jaje odbacuje ljuske gasa i prasine dok se polako pretvara u zvezdu belog patuljka. Maglina Jaje je brzo evoluirajuca preplanetarna maglina koja obuhvata oko jedne svetlosne godine. Nalazi se na udaljenosti od oko 3.000 svetlosnih godina od nas prema severnom sazvezdju Labud. Gusta prasina blokira pogled na centralnu zvezdu, dok ljuske prasine koje su udaljenije odbijaju svetlost ove zvezde. Svetlost koja vibrira u ravni koju definise svako zrno prasine, potice od centralne zvezde i reflektuje se posmatracu, izazivajuci efekat poznat kao polarizacija. Merenje orijentacije polarizovane svetlosti za maglinu Jaje pruza tragove za lokaciju skrivenog izvora. Snimljena od strane Hablove napredne kamere 2002. godine, ova slika je prikazana u vestackim bojama „uskrsnjeg jajeta“ koje su kodirane da bi se istakla orijentacija polarizacije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. april 2023.

M100: Galaksija Velikog Dizajna

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Obrada: Judy Schmidt

Objasnjenje slike: U kosmickim merilima je M100 zaista maestralna galaksija, klasifikovana kao Grand Dizajn - spiralna galaksija. To je jedna velika glaksija sa vise od 100 milijardi zvezda, jasno definisanim spiralnim kracima i lici na nasu galaksiju Mlecni put. M100 (alias NGC 4321), je jedna od najsvetlijih galaksija u Virgo - jatu galaksija i od nas je udaljena 56 miliona svetlosnih godina u sazvezdju Berenikina Kosa (Coma Berenices). Ova fotografija je napravljena 2006. godine sa svemirskim teleskopom Habl i pokazuje plava jata zvezda i kompleksne zakrivljene prasnjave staze, koje su znak ove klase galaksija. Istrazivanja promenljivih zvezda u M100 su igrala veliku ulogu pri odredjivanju velicine i starosti univerzuma. Ako znate gde da trazite, mozete da vidite malu fleku - svetlosni eho sjajne supernove, koja je otkrivena nekoliko meseci pre nego sto je napravljen ovaj snimak.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. april 2023.

Rigel sirokougaono

Kredit za sliku & autorska prava: Rheinhold Wittich

Objasnjenje slike: Briljantna, plava, supergigantska zvezda Rige, obelezava podnozje Oriona u noci planete Zemlje. Nazvana Beta Orionis, zvezda se nalazi u centru ovog izuzetno dubokog i sirokog vidnog polja. Rigelova plava boja ukazuje da je mnogo toplija od svog rivala supergiganta u Orionu, crvenkaste zvezde Betelgez (Alfa Orionis). Obe zvezde su dovoljno masivne da na kraju zavrse svoje dane kao supernove sa kolapsom jezgra. Udaljena oko 860 svetlosnih godina od nas, Rigel je vrelija od Sunca i prostire se na oko 74 puta vise od suncevog precnika. To je otprilike velicina orbite Merkura. U okviru sirine 10 stepeni prema sazvezdju bogatom maglinama, Orionova maglina je u gornjem levom uglu. Desno od Rigela i osvetljena njegovom blistavom plavom svetloscu, nalazi se prasnjava maglina Vesticija glava. Rigel je deo visestrukog zvezdanog sistema, iako su njegove zvezde pratioci mnogo slabijeg sjaja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. april 2023.

Terran 1 gori metaloks

Kredit za sliku & autorska prava: Relativity / John Kraus

Objasnjenje slike: Relativna raketa Terran 1 je 3D stampana. Sagoreva kriogeno raketno gorivo koje se sastoji od tecnog metana i tecnog kiseonika (metaloks). U ovom krupnom planu lansiranja Terran 1 u noci 22. marta sa Kejp Kanaverala, ledeni komadi padaju kroz sliku kao intenzivne plave izduvne struje iz njegovih devet Aeon 1 motora. U prilicno uspesnom letu, inovativna raketa je postigla iskljucenje glavnog motora i razdvajanje stepena, ali nije izasla iz orbite nakon anomalije na pocetku svog drugog stepena leta. Naravno, ova raketa Terran 1 nikada nije bila namenjena da putuje na Mars. Ipak, metan i tecni kiseonik, komponente njegovog metaloks goriva mogu da se naprave iskljucivo od materijala koji se nalaze na crvenoj planeti. Metaloks proizveden na Marsu mogao bi da se koristi kao gorivo za rakete koje se vracaju na planetu Zemlju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. april 2023.

Rubinina galaksija

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, B. Holwerda (University of Louisville)

Objasnjenje slike: Na ovoj slici svemirskog teleskopa Habl, svetle, zvezde se nalaze u prvom planu prema herojskom severnom sazvezdju Persej, unutar nase galaksije Mlecni put. U ostrom fokusu dalje je UGC 2885, dzinovska spiralna galaksija udaljena oko 232 miliona svetlosnih godina. Njen precnik je 800.000 svetlosnih godina, ogromna galaksija u poredjenju sa precnikom Mlecnog puta od 100.000 svetlosnih godina, ima oko 1 bilion zvezda. To je oko 10 puta vise zvezda od Mlecnog puta. Deo trenutne istrage je pokusaj razumevanja kako galaksije mogu da narastu do tako ogromnih velicina. UGC 2885 je takodje bio deo pionirskog istrazivanja astronoma Vere Rubin o rotaciji spiralnih galaksija. Njen rad je bio prvi koji je ubedljivo pokazao dominantno prisustvo tamne materije u nasem univerzumu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. april 2023.

Olimpus Mons: Najveci vulkan u Suncevom sistemu

Kredit za sliku & autorska prava: ESA, DLR, FU Berlin,
>Mars Express; Obrada & CC BY 2.0 Licenca:
Andrea Luck

Objasnjenje slike: Najveci vulkan u nasem Suncevom sistemu se nalazi na Marsu. Iako je tri puta visi od Zemljinog Mont Everesta, ljudima nece biti tesko da se popnu na Olimpus Mons zbog plitkih padina vulkana i niske gravitacije Marsa. Pokrivajuci podrucje vece od citavog lanca havajskih vulkana, padine Olimpus Monsa obicno se podizu samo za nekoliko stepeni odjednom. Olimpus Mons je ogroman stitni vulkan, izgradjen davno tecnom lavom. Relativno staticna povrsinska kora je omogucila da se lava tokom vremena nagomila. Smatra se da je njegova poslednja erupcija bila pre oko 25 miliona godina. Prikazanu sliku napravila je robotska letelica Mars Ekspres, Evropske svemirske agencije koja trenutno kruzi oko Crvene planete..

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. april 2023.

Galakticki centralni radio luk

Kredit za sliku & autorska prava: Ian Heywood (Oxford U.), SARAO;

Objasnjenje slike: Sta uzrokuje ovu neobicnu zakrivljenu strukturu u blizini centra nase Galaksije? Dugi paralelni zraci koji se nalaze ukoso preko vrha prikazane radio slike poznati su pod zajednickim nazivom Radio luk Galaktickog centra i isticu se u galakticke ravni. Radio Arc je povezan sa Galaktickim centrom cudnim zakrivljenim filamentima poznatim kao Lukovi. Svetla radio struktura u donjem desnom uglu okruzuje crnu rupu u Galaktickom centru i poznata je kao Strelac A*. Jedna hipoteza o poreklu smatra da Radio Luk i Lukovi imaju svoju geometriju jer sadrze vrucu plazmu koja tece duz linija konstantnog magnetnog polja. Cini se da slike sa NASINE rentgenske opservatorije Chandra pokazuju, kako se ova plazma sudara sa obliznjim oblakom hladnog gasa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. april 2023.

M57: Maglina Prsten sa Habla

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble Legacy Archive; Obrada:
Judy Schmidt

Objasnjenje slike: Posle Saturnovih prstenova, maglina Prsten (M57), je verovatno najpoznatija nebeska traka. Klasican izgled magline nastaje zbog perspektive. Najnovije kartiranje 3-D-strukture ekspandirajuce magline je relativno gust prsten, koji oko sredine ima oblak svetleceg gasa. Sa Zemlje gledamo na Prsten duz njegove ose. Kod ovog dobro istrazenog primera planetarne magline, svetlucajuci materijal ne potica sa planete. Gasoviti omotac je odbacen spoljasnji sloj umiruce zvezde slicne Suncu, koja je sada mala tackica u centru magline. Intenzivno ultravioletno svetlo vrele centralne zvezde jonizuje atome gasa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. april 2023.  

NGC 2442: Galaksija u Juznoj ribi  

Kredit za sliku & autorska prava: Nicolas Rolland, Martin Pugh

Objasnjenje slike:  Iskrivljena galaksija NGC 2442 moze da se nadje u juznom sazvezdju Leteca Riba (Volans). Smestene oko 50 miliona svetlosnih godina, dva spiralna kraka galaksije se protezu od naglasene centralne sipke, imaju izgled kuke na slikama sirokog polja. Ali ovaj krupni plan sa mozaikom, napravljen sa svemirskim teleskopom Habl i uz pomoc podataka Evropske Juzne Opservatorije, prati strukturu galaksije u neverovatnim detaljima. Tamne trake prasine, mlade plave zvezde i oblaci sa crvenkastim zvezdama okruzuju jezgro zuckaste svetlosti starije populacije zvezda. Ostra slika takodje otkriva udaljenije pozadinske galaksije koje se vide upravo kroz zvezdane grozdove NGC 2442 i magline. Slika se proteze na oko 75.000 svetlosnih godina na procenjenoj udaljenosti NGC 2442.