96 - MART 2023.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

31. mart 2023.  

Posmatrajuci Titan  

Kredit za sliku & autorska prava: VIMS Team, U. Arizona, U. Nantes, ESA, NASA

Objasnjenje videa:  Zaklonjen gustom atmosferom, tesko je uociti najveci Saturnov mesec Titan. Male cestice rastrkane u gornjoj atmosferi izazivaju gotovo neprobojnu maglu, snazno rasprsujuci svetlost na vidljivim talasnim duzinama i skrivajuci povrsinske karakteristike Titana od radoznalih ociju. Povrsina Titana moze bolje da se vidi na infracrvenim talasnim duzinama gde je rasipanje slabije i apsorpcija atmosfere je smanjena. U sredini je fotografija Titana u vidljivom svetlu, a okolo, neki od najjasnijih globalnih infracrvenih pogleda na mutan mesec do sada. U laznoj boji, sest panela predstavlja doslednu obradu podataka od 13 godina sa (VIMS) na brodu Kasinija. Oni nude zapanjujuce poredjenje sa Kasinijevim vidljivim svetlom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. mart 2023.

NGC 4372 i Tamna stvar

Kredit za sliku & autorska prava: Matias Tomasello

Objasnjenje videa: Predivna tamna maglina luta kroz juzno nebo, tezak cilj za dvogled u sazvezdju MUSCA (Muva). Prasnjavi kosmicki oblak se vidi ispred bogatog zvezdanog polja, juzno od poznate magline Vreca Uglja i Juznog Krsta. Pruza se preko oko 3 stepena na ovoj sceni. Tamna Stvar kao da je odsecena na svom juznom vrhu (dole levo) od strane globularnog zvezdanog jata NGC 4372. Ovo jato luta oko nase galaksije Mlecni Put, i pozadinski objekt je udaljen oko 20.000 svetlosnih godina i samo slucajno se nalazi na liniji naseg vidnog polja na Tamnu Stvar. Dobro definisana silueta Tamne Stvari pripada Musca molekularnom oblaku, ali je poznatiji nadimak prvi put upotrebio astro - fotograf i pisac Dennis Di Cicco 1986. godine dok je posmatrao Halejevu kometu iz Australije. Tamna Stvar je oko 700 svetlosnih godina udaljena i ima duzinu od preko 30 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. mart 2023.

Sh2-308: maglina Delfinova glava

Kredit za sliku & autorska prava: Aleix Roig (AstroCatInfo)

Objasnjenje videa: Nanesen brzim vetrovima sa vrele, masivne zvezde, ovaj kosmički mehur je ogroman. Katalogizovan kao Sharpless 2-308, nalazi se oko 5.000 svetlosnih godina udaljen prema sazvežđu Velikog psa (Canis Major) i pokriva nešto više neba nego pun Mesec. To odgovara prečniku od 60 svetlosnih godina na njegovoj procenjenoj udaljenosti. Masivna zvezda koja je stvorila mehur, je zvezda Wolf-Rajet i svetli blizu centra magline. Wolf-Rajetove zvezde imaju preko 20 puta veću masu od Sunca i smatra se da su u kratkoj fazi pre supernove. One generalno izbacuju vetrove brzih čestica koji mogu da stvore ogromne magline. Maglina nanesena vetrom ima starost od oko 70.000 godina. Relativno slabom emisijom snimljenom uskopojasnim filterima na dubokoj slici dominira sjaj jonizovanih atoma kiseonika u plavoj nijansi. Predstavljajući uglavnom bezopasan obris, Sh2-308 je takođe poznata i kao maglina Delfinova glava. Crveno obojeni oblaci sa leve strane slike poticu od energetske svetlosti koju emituje ista Wolf-Rajetova zvezda.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. mart 2023.

Visestruki zeleni bljesak u zalasku Sunca

Kredit za sliku & autorska prava: T. Slovinský & P. Horálek (IoP Opava); CTIO, NOIRLab, NSF, AURA

Objasnjenje videa: Zeleni bljesak pri zalasku Sunca je redak dogadjaj kojim se mnogi posmatraci Sunca ponose time da su ga videli. Nekada se smatralo da je to mit, sada se zna da se zeleni bljesak javlja kada se Zemljina atmosfera ponasa kao prizma i kao socivo. Razliciti atmosferski slojevi stvaraju refrakciju sa promenljivom nadmorskom visinom koja uzima svetlost sa vrha Sunca i rasprsuje njene boje, stvara dve slike i uvecava je na pravi nacin da bi tanak komadic izgledao zelen neposredno pre nego sto nestane. Na slici je, medjutim, jos neobicniji zalazak sunca. Sa Interamericke opservatorije Cerro Tololo na velikoj nadmorskoj visini u Cileu jednog dana proslog aprila, Sunce je snimljeno kako zalazi izvan atmosfere sa vise razlicitih termalnih slojeva, stvarajuci nekoliko laznih slika Sunca. Ovog puta i sa ove lokacije, mnogi od tih slojeva su istovremeno proizveli zeleni bljesak. Samo nekoliko sekundi nakon sto su dva iznenadjena astrofotografa uhvatila ovaj dogadjaj sa visestrukim zelenim bljeskom, Sunce je zaslo ispod oblaka.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. mart 2023.  

Aurora iznad Arktickog luka

Kredit za sliku & autorska prava: Cari Letelier

Objasnjenje videa: Izvestaji o snaznim suncevim protuberancama su zapoceli sedmocasovnu potragu na severu, kako bi se uhvatili moderni spomenici na nebu ispunjenom aurorom. Vrhovi legendarnog Arktickog Hendza u Raufarhofnu na severu Islanda su vec bili poravnani sa zvezdama: neki su poredjani tacno prema severu sa jedne strane i tacno prema jugu sa druge strane. Prikazana slika, snimljena nakon zalaska Sunca krajem proslog meseca, gleda direktno na jug, ali posto kompozitna slika pokriva veliki deo neba, severna zvezda Polaris je vidljiva na samom vrhu kadra. Takodje su vidljiva poznata sazvezdja ukljucujuci Velikog medveda sa leve strane i Orion dole desno. Potraga je bila uspesna. Nebo je dramaticno obasjalo svetle i nezaboravne aurore koje su svetlucale neverovatnim bojama ukljucujuci crvenu, ruzicastu, zutu i zelenu - ponekad nekoliko odjednom. Da biste videli obelezena sazvezdja na slici pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. mart 2023.

Putnici

Kredit za video & autorska prava: Vizuelno: Erik Wernquist; Muzika: Christian Sandquist; Tekst & glas: Carl Sagan

Objasnjenje videa: Koliko daleko ce dospeti covek? Bar do Suncevog sistema, ako je tacna pretpostavka u ovoj kombinaciji pravih fotografija svemira i fiktivnih vizualizacija. Zadivljujuci delovi ovog video snimka predstavljaju coveka u buducnosti, kako lebde izmedju Saturnovih prstena, kako istrazuju Jupiter iz svemirskog broad ili skacu sa visoke planine na Uranovom mesecu. Iako niko ne poznaje buducnost, istrazivanje izvan granica fizicki i u mislima je moguce. To je deo ljudske prirode i u proslosti je dobro posluzilo covecanstvu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. mart 2023.

Venera i DaVincijev sjaj

Kredit za sliku & autorska prava: Giorgia Hofer

Objasnjenje slike: 23. marta rano uvece, posmatraci neba su mogli da vide Veneru i mladi Polumesec, oba blizu zapadnog horizonta. Tog datuma, sjajna vecernja zvezda, slaba nocna strana Meseca i vitki Suncem obasjan Polumesec su snimljeni na ovom nebeskom pejzazu koji pozira pored crkvenog tornja iz Danta di Kadore, Dolomiti, Italija. Naravno, suptilno lunarno osvetljenje je sjaj Zemlje, reflektovana na Mesecevu nocnu stranu. Opis ovog sjaja, koji reflektuju Zemljini okeani i osvetljavaju tamnu povrsinu Meseca, napisao je pre vise od 500 godina Leonardo da Vinci. 24. marta, sa nekih lokacija, se moglo videti kako Mesec okultuje ili prolazi ispred Venere. Oko planete ce se veceras pojaviti rastuci lunarni srp u blizini zvezdanog jata Plejade.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. mart 2023.

Odlazeca kometa ZTF

Kredit za sliku & autorska prava: Rolando Ligustri

Objasnjenje slike: Nekadasnji miljenik severnog neba, kometa C/2022E3 (ZTF) je izbledela. Tokom svog najveceg priblizavanja nasoj planeti pocetkom februara, kometa ZTF je bila udaljena samo 2,3 svetlosne minute. Tada poznata kao zelena kometa, ovaj posetilac iz udaljenog Oortovog oblaka je sada udaljen skoro 13,3 svetlosnih minuta. Na ovoj slici, sastavljenoj od ekspozicija snimljenih 21. marta, kometa i dalje ima sirok, belicasti rep prasine i zelenkasto zatamnjenu komu. Nedaleko na nebu od Orionove sjajne zvezde Rigel, kometa ZTF deli vidno polje sa slabim, prasnjavim maglinama i udaljenim galaksijama u pozadini. Telefoto okvir je prepun zvezda Mlecnog puta prema sazvezdju Eridanus. Uticaj Jupiterove gravitacije na orbitu komete kada je ZTF krenula ka unutrasnjem Suncevom sistemu, je mozda postavio kometu na izlaznu putanju, da se nikada ne vrati.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. mart 2023.

Spiralna galaksija NGC 2841

Kredit za sliku & autorska prava: Roberto Marinoni

Objasnjenje slike: Samo 46 miliona svetlosnih godina udaljena spiralna galaksija NGC 2841 moze da se vidi na nocnom nebu planete Zemlje prema severnom sazvezdju Velikog medveda. Ova ostra slika usredsredjena na prelepi ostrvski univerzum, takodje snima siljaste zvezde Mlecnog puta u prvom planu i udaljenije galaksije u pozadini unutar istog teleskopskog vidnog polja. Prikazuje svetlo jezgro NGC 2841, zajedno sa njegovim nagnutim galaktickim diskom i slabim spoljnim oblastma. Trake prasine, male oblasti za formiranje zvezda i mlada zvezdana jata su ugradjeni u neujednacene, cvrsto namotane spiralne krakove galaksije. Nasuprot tome, mnoge druge spirale pokazuju siroke krakove sa velikim oblastima za formiranje zvezda. NGC 2841 ima precnik od preko 150.000 svetlosnih godina, sto je cini vecom od naseg Mlecnog puta. Rentgenske slike sugerisu da ekstremni izlivi iz dzinovskih zvezda i zvezdane eksplozije stvaraju perjanice vruceg gasa koje se protezu u oreol oko NGC 2841.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. mart 2023.

M31: Andromeda galaksija

Kredit za sliku & autorska prava: Abdullah Al-Harbi

Objasnjenje slike: Koliko daleko mozete da vidite? Najudaljeniji objekat koji je lako vidljiv golim okom je M31, velika galaksija Andromeda, udaljena preko dva miliona svetlosnih godina. Bez teleskopa, cak i ova ogromna spiralna galaksija izgleda kao neupadljiv, slab, maglovit oblak u sazvezdju Andromeda. Ali svetlo belo jezgro, tamne vijugave trake prasine, svetleci plavi spiralni krakovi i svetlo crvene emisione magline zabelezeni su u ovom zapanjujucem petnaestocasovnom teleskopskom digitalnom mozaiku naseg najblizeg velikog galaktickog suseda. Ali kako znamo da je ova spiralna maglina zaista tako daleko? Ovo pitanje je bilo centralno za cuvenu Sepli-Kertisovu debatu iz 1920. Velika udaljenost M31 odredjena je 1920-ih opservacijama koje su resavale pojedinacne zvezde koje su promenile svoj sjaj. Rezultat je pokazao da je Andromeda bas kao nasa galaksija Mlecni put - zakljucak koji cini ostatak univerzuma mnogo prostranijim nego sto se ikada ranije zamisljalo.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. mart 2023.

Tamna maglina i formacija zvezda u Biku

Kredit za sliku & autorska prava: Vikas Chander

Objasnjenje slike: Može li prašina biti lepa? Da, i takođe može biti korisna. Molekularni oblak Bika ima nekoliko svetlih zvezda, ali tamna prašina zaista privlači pažnju. Prožimajuća prašina ima talase i stvara slikovite zečeve od prašine, ali možda još važnije, označava oblasti u kojima je interstelarni gas dovoljno gust da se gravitaciono skuplja i formira zvezde. U centru slike je lagani oblak osvetljen susednim zvezdama koji je dom ne samo poznate magline, već i veoma mlade i masivne poznate zvezde. I zvezda, T Tauri, i maglina, Hindova promenljiva maglina, primećuje se da dramatično variraju u sjaju - ali ne nužno u isto vreme, što doprinosi misteriji ovog intrigantne oblasti. T Tauri i slične zvezde su generalno prepoznate kao zvezde slične Suncu koje su stare manje od nekoliko miliona godina i tako su još uvek u ranim fazama formiranja. Prikazana slika se proteže oko četiri stepena nedaleko od zvezdanog jata Plejade, dok je istaknuto polje prašine udaljeno oko 400 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. mart 2023.

M1: Ekspandirajuca maglina Rak

Kredit za sliku & autorska prava: Detlef Hartmann

Objasnjenje slike: Da li imate dovoljno dobre oci da vidite kako maglina Rak ekspandira? Ona Rak je katalogizovana kao M1, to je prvi objekat u katalogu Carlsa Mesijea. U medjuvremenu je ova maglina poznata kao ostatak supernove - ekspandirajuci oblak eksplozije masivne zvezde. Ovu eksploziju su astronomi posmatrali 1054 godine. Maglina danas ima velicinu od oko 10 svetlosnih godina i jos uvek ekspandira brzinom od preko 1.000 kilometara u sekundi. Od 2008. do 2017. napravljena je svake godine jedna slika sa istim teleskopom na opservatoriji u Austriji i kamerom. Deset slika su kombinovane u ubrzanom filmu i pokazuju ukupno 32 sata ukupne ekspozicije. Ostre, obradjene pojedinacne slike pokazuju cak i dinamicko zracenje u neverovatno ekspandirajucem Raku. Maglina Rak je od nas udaljena oko 6.500 godina u sazvezdju Bika.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. mart 2023.

Ekvinokcijum na piramidi pernate zmije

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, STScI, Webb ERO Production Team

Objasnjenje slike: Da biste videli pernatu zmiju kako se spusta niz piramidu Maja, potrebno je posebno vreme. Morate posetiti El Castillo - na meksikanskom poluostrvu Jukatan - blizu ravnodnevice. Zatim, tokom kasnog popodneva, ako je nebo vedro, senke piramide stvaraju trouglove koji se stapaju u cuvenu iluziju zmije koja klizi. Takodje poznata kao Kukulkanov hram, impresivna stepenasta piramida je visoka 30 metara i siroka 55 metara u podnozju. Izgradjena kao niz kvadratnih terasa od strane pretkolumbove civilizacije izmedju 9. i 12. veka, struktura moze da se koristi kao kalendar i poznata je po astronomskim poravnanjima. Prikazana kompozitna slika snimljena je 2019. godine, sa Jupiterom i Saturnom koji se nalaze na dijagonalnom centralnom pojasu nase galaksije Mlecni put. Sutra se obelezava jos jedna ravnodnevica - ne samo u hramu Kukulkan, vec i sirom planete Zemlje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. mart 2023.

Wolf-Rayet 124

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, STScI, Webb ERO Production Team

Objasnjenje slike: Neke zvezde eksplodiraju usporeno. Retke, masivne Wolf-Rayet zvezde su toliko burne i vruce da se polako raspadaju pred nasim teleskopima. Uzarene gasovite kugle, svaka obicno preko 30 puta masivnija od Zemlje, proizvode nasilne zvezdane vetrove. Wolf-Rayet zvezda WR 124, vidljiva u blizini centra za slike, koja se proteze preko sest svetlosnih godina, tako stvara okolnu maglinu poznatu kao M1-67. Detalji zasto se ova zvezda polako raspadala tokom poslednjih 20.000 godina, su i dalje tema istrazivanja. 124 WR se nalazi na udaljenosti od 15.000 svetlosnih godina prema sazvezdju Strela (Sagitta). Sudbina svake Wolf-Rayet zvezde, verovatno zavisi od toga koliko je ona velika, ali se smatra da ce svoj zivot da zavrsi spektakularnom eksplozijom kao supernova ili kao eksplozija gama zraka.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. mart 2023.

Maglina Meduza

Kredit za sliku & autorska prava: Martin Bradley Chesterfield Astronomical Society

Objasnjenje slike: Upleteni, krivudavi filamenti svetleceg gasa doveli su do popularnog naziva ove magline - Meduza. Takodje je poznata kao Abel 21. Ova meduza je stara planetarna maglina, udaljena oko 1.500 svetlosnih godina i nalazi se duz juzne granice sazvezdja Blizanaca. Kao i njen mitoloski imenjak, maglina je povezana sa dramaticnim transformacijama. Faza planetarne magline predstavlja zavrsnu fazu u evoluciji zvezda male mase kao sto je nase Sunce, jer se transformisu iz crvenih divova u vruce, bele patuljke i u tom procesu odbacuju svoj spoljasnji sloj. Ultraljubicasto zracenje iz vrele zvezde daje sjaj maglini. Svetla zvezda u prvom planu je nezavisna od magline. Procenjuje se da Meduza maglina ima velicinu od 4 svetlosne godine u precniku.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. mart 2023.  

Milioni zvezda u Omega Kentauri

Kredit za sliku & autorska prava: Neil Corke, Heaven's Mirror Observatory

Objasnjenje slike:  Kuglasto zvezdano jato Omega Kentauri, takodje poznato kao NGC 5139, udaljeno je 15.000 svetlosnih godina. Jato sadrzi oko 10 miliona zvezda mnogo starijih od Sunca sa oko 150 svetlosnih godina u precniku. To je najvece i najsjajnije zvezdano jato, od oko 200 poznatih globularnih jata koja lutaju oreolom nase galaksije Mlecni put. Iako se vecina zvezdanih jata sastoji od zvezda iste starosti i sastava, zagonetni Omega Kentauri pokazuje prisustvo razlicitih zvezdanih populacija sa rasponom starosti i hemijskog izobilja. U stvari, Omega Kentauri moze biti ostatak jezgra male galaksije koja se spaja sa Mlecnim putem. Crvene dzinovske zvezde ovog jata (sa zuckastom nijansom) je lako izdvojiti na ovom ostrom teleskopskom pogledu u boji.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. mart 2023.

Jupiter i Venera se susrecu iznad Nemacke

Kredit za sliku & autorska prava: Michael Luy (>Trier Observatory)

Objasnjenje slike: Ovo je bilo nebo da se pokaze deci. Pocetkom ovog meseca se cinilo, da se dve najsjajnije planete na nocnom nebu, Jupiter i Venera, priblizavaju. Tokom najblize pozicije, dve planete su bile razdvojene samo za ugaonu sirinu punog Meseca. Spektakl se dogodio odmah nakon zalaska Sunca i viđen je i fotografisan sirom planete Zemlje. Ova slika je snimljena u vreme najveceg priblizavanja iz Viltingena, Nemacka, i prikazuje astrofotografa, suprugu i njihovo dvoje dece. Naravno, Venera ostaje mnogo bliza i Suncu i Zemlji nego Jupiteru -- prividna bliskost izmedju planeta na nebu Zemlje je bila samo ugaona. Jupiter i Venera su se prividno razdvojili i sada izgledaju sve udaljeniji. Na kraju ce se pojaviti slicne mogucnosti planetarne konvergencije. Za nekoliko meseci, na primer, Mars i Venera ce izgledati kao da se okupljaju bas kada Sunce zalazi.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. mart 2023.  

W5: Maglina Dusa

Kredit za sliku & autorska prava: José Jiménez (Astromet)

Objasnjenje slike:  Gde nastaju zvezde? Cesto u energetskim oblastima, gde su gas i tamna prasina izbaceni u okolinu. Ovde se nalaze svetle, masivne zvezde u blizini centra W5, magline Dusa. Oni eksplodiraju i emituju jonizacionu svetlost i energetske vetrove. Svetlost i gas koji prodiru napolje, potiskuju i isparavaju veliki deo okolnog gasa i prasine, a ostavljaju guste, zastitne cvorove stubova od gasa. U tim cvorovima nastaju zvezde. Slika pokazuje unutrasnji deo W5, oblast velicine oko 1.000 svetlosnih godina, koji je pun stubova u kojima se radjaju zvezde. Maglina Dusa je katalogizovana i kao IC 1848, od nas je udaljena oko 6.500 svetlosnih godina i nalazi se u sazvezdju kraljice Etiopije - Kasiopeje. Verovatno ce za nekoliko stotina svetlosnih godina da ostane samo jato novonastalih zvezda. Ove zvezde se udaljuju jedna od druge.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. mart 2023.

Dugino drvo

Kredit za sliku & autorska prava:Eric Houck

Objasnjenje slike: Sta se nalazi na kraju duge? Za svakoga nesto drugacije. Za fotografa koji je napravio ovu sliku, na primer, jedan kraj duge je zavrsavao na drvetu. Međutim, drugi u blizini bi verovatno videli kraj duge negde drugde. Razlog je taj, jer polozaj duge zavisi od posmatraca. Centar duge se uvek pojavljuje u pravcu suprotnom od Sunca, ali se taj pravac razlicito postavlja na horizontu sa razlicitih lokacija. Ovaj dugin luk pokazuje da je njegov centar oko 40 stepeni levo i malo ispod horizonta, dok je Sunce dosta iza kamere i odmah iznad horizonta. Refleksije i prelamanja sunceve svetlosti od kisnih kapi u udaljenoj oluji u pravcu duge su ono sto izaziva sarene trake svetlosti. Ova slika sa jednom ekspozicijom snimljena je pocetkom januara u blizini Knight's Ferri, Kalifornija, SAD.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. mart 2023.

Saturnov Hiperion: mesec sa cudnim kraterima

Kredit za sliku & autorska prava:NASA, ESA,
JPL, SSI, Cassini Imaging Team

Objasnjenje slike: Sta se nalazi na dnu Hiperionovih cudnih kratera? Da bi se to saznalo, robotska sonda Kasini, koja je kruzila oko Saturna, je 2005. i 2010. godine proletela pored meseca slicnog sundjeru i napravila je nevidjeno detaljne slike. Ovo je mozaik od sest slika od proleta 2005. godine u prirodnim bojama i pokazuje zadivljujuci svet sa cudnim kraterima i cudnom, sundjerastom povrsinom. Na dnu najveceg broja kratera se nalazi nepoznat tamno crveni materijal, koji izgleda slicno onom, koji pokriva jedan deo Japetusa, drugog Saturnovog meseca. Materijal je mogao da potone u kraterima, jer bolje apsorbuje toplu Suncevu svetlot. Hiperion ima velicinu od oko 250 kilometara, rotira haoticno i ima tako malu gustinu, da sadrzi verovatno veliki sistem tunela.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. mart 2023.  

3D Bennu  

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, GSFC, U. Arizona - Copyright za stereo sliku: Patrick Vantuyne

Objasnjenje slike:  Stavite svoje crvene/plave naocare i letite oko asteroida 101955 Bennu. Ovaj mali svet u Suncevom sistemu je oblikovan kao cigra sa komadima stena na gruboj povrСini. Njwgova velicina je kao Empire State Building (manje od 500 metara). Slika je napravljena 3. decembra sa udaljenosti od oko 80 kilometara. Ocekuje se da ce se OSIRIS-REX misija u septembru 2023. godine da donese uzorke asteroida na Zemlju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. mart 2023.

Orion i covek koji trci

Kredit za sliku & autorska prava: Abraham Jones

Objasnjenje slike: Malo kosmickih prizora uzbudjuje mastu kao Velika maglina u Orionu. Vidljiva golim okom kao slaba nebeska mrlja, najbliza velika oblast formiranja zvezda se prostire preko ove ostre teleskopske slike, snimljene hladne januarske noci na tamnom nebu iz zapadne Virdzinije, planeta Zemlja. Takodje poznata kao M42, sjajni gas Orionove magline okruzuje vrele, mlade zvezde. Precnika oko 40 svetlosnih godina, lezi na ivici ogromnog interstelarnog molekularnog oblaka udaljenog samo 1.500 svetlosnih godina unutar istog spiralnog kraka nase galaksije Mlecni put kao i Sunce. Zajedno sa prasnjavom plavicastom refleksionom maglinom NGC 1977 i prijateljima blizu vrha kadra, privlacne magline predstavljaju samo mali deo bogatstva materijala za formiranje zvezda u nasem galaktickom susedstvu. Unutar dobro proucenog zvezdanog rasadnika, astronomi su takodje identifikovali ono sto se cini da su brojni mladi solarni sistemi.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. mart 2023.  

DART vs Dimorfos  

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Johns Hopkins APL, DART

Objasnjenje slike: Tokom prve probne misije planetarne odbrane planete Zemlje, svemirska letelica DART je snimila ovaj krupni plan 26. septembra 2022., tri sekunde pre nego sto je udarila u povrsinu asteroidnog meseca Dimorfosa. Obris svemirske letelice sa dva dugacka solarna panela je pracen na projektovanoj tacki udara izmedju dve gromade. Veca gromada je precnika oko 6,5 metara. Dok je svemirska letelica DART (Double Asteroid Redirection Test) imala masu od nekih 570 kilograma, procenjena masa Dimorfosa, manjeg clana binarnog sistema asteroida blizu Zemlje, bila je oko 5 milijardi kilograma. Direktan kineticki udar svemirske letelice je merljivo promenio brzinu Dimorfosa za delic procenta, smanjujuci njegov 12-casovni orbitalni period oko njegovog veceg pratioca asteroida 65803 Didimos za oko 33 minuta. Pored uspesne demonstracije tehnike za promenu orbite asteroida koja može da spreci buduce udare asteroida na planetu Zemlju, eksperiment sa udarom na planetarnoj skali je dao Dimorfosu velicine 150 metara rep materijala nalik kometi.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. mart 2023.

Nocna vestacka osvetljenja

Kredit za sliku & autorska prava: Podaci: JPSS Satellites; Obrada: David J. Lorenz

Objasnjenje slike: Gde su nestale sve male zvezde? Sa mnogih mesta na Zemlji, ukljucujuci velike gradove, nocno nebo je svedeno sa fascinantnog prikaza hiljada zvezda na difuzni sjaj kroz koji je vidljivo samo nekoliko zvezda. Ova mapa pokazuje relativnu kolicinu svetlosnog zagadjenja koja se javlja sirom Zemlje. Uzrok zagadjenja je vestacka svetlost koja se odbija od molekula i aerosola u atmosferi. Na primer, delovi istocnih Sjedinjenih Drzava i zapadne Evrope su obojeni crvenom bojom imaju vestacki sjaj nocnog neba koji je deset puta veci od prirodnog neba. U bilo kojoj oblasti oznacenoj narandzastom ili crvenom, centralna traka nase galaksije Mlecni put, vise nije vidljiva. Medjunarodno udruzenje za tamno nebo predlaze uobicajene tipove uredjaja koji obezbedjuju relativno male kolicine svetlosnog zagadjenja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. mart 2023.

Duboko polje: Veliki Magelanov oblak

Kredit za sliku & autorska prava: Yuri Beletsky (Carnegie Las Campanas Observatory, TWAN)

Objasnjenje slike: Da li je ovo spiralna galaksija? Ne. To je Veliki Magelanov oblak (LMC), najveca satelitska galaksija naseg Mlecnog puta. LMC je klasifikovan kao patuljasta nepravilna galaksija zbog svog haoticnog izgleda. U ovoj dubokoj i sirokoj ekspoziciji, medjutim, postaje vidljiv pun obim LMC-a. Iznenadjujuce, tokom duzih ekspozicija, LMC pocinje da lici na spiralnu galaksiju sa resetkama. Veliki Magelanov oblak nalazi se samo oko 180.000 svetlosnih godina udaljen od nas u pravcu sazvezdja Dorado. Obuhvatajuci oko 15.000 svetlosnih godina, LMC je bio mesto SN1987A, najsjajnije i najblize supernove u modernim vremenima. Zajedno sa Malim Magelanovim oblakom (SMC), LMC se moze videti na juznoj hemisferi Zemlje golim okom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. mart 2023.

Jupiter i Venera sa Zemlje

Kredit za sliku & autorska prava: Marek Nikodem (PPSAE)

Objasnjenje slike: To je bilo vidljivo sirom sveta. Konjukcija Jupitera i Venere u zalasku Sunca 2012. godine je bila vidljiva gotovo bez obzira na to gde ste na Zemlji ziveli. Svako na planeti sa jasnim zapadnim horizontom pri zalasku Sunca je mogao da ih vidi. Na slici 2012. godine, kreativni fotograf je otputovao od gradske rasvete Szubina u Poljskoj da bi snimio najblizi pristup dve planete. Svetle planete su tada bile razdvojene samo za tri stepena i njegova cerka je zauzela duhovitu pozu. Blagi crveni zalazak Sunca je jos sijao u pozadini. Jupiter i Venera su ponovo zajedno ovog meseca nakon zalaska Sunca, prolazeci jedan stepen jedan od drugog pre oko nedelju dana.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. mart 2023.

Jupiter i Venera iznad Italije

Kredit za sliku & autorska prava: Giovanni Tumino

Objasnjenje slike: Koje su to dve svetle tacke? To su planete. Pre nekoliko dana, dve najsjajnije planete na nocnom nebu su prosle unutar jednog stepena jedna od druge, u konjunkciji. Vidljive odmah nakon zalaska Sunca u vecem delu sveta, dve svetle tacke su bile Jupiter (levo) i Venera (desno). Ova slika je snimljena blizu Cirike, Sicilija, Italija. Nedelju dana ranije, Venera se uzdizala vise na zalasku Sunca da bi se susrela sa Jupiterom koji je padao. Sada su zamenili mesta. Naravno, Venera ostaje mnogo bliza i Suncu i Zemlji nego Jupiteru - prividna bliskost izmedju planeta na nebu Zemlje je bila samo ugaona. Jos uvek mosete videti popularni par oko sat vremena nakon zalaska Sunca ovog meseca, iako nastavljaju da se razdvajaju, a Jupiter nastavlja da zalazi ranije svake noci.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. mart 2023.

10 dana Venere i Jupitera

Kredit za sliku & autorska prava: Soumyadeep Mukherjee

Objasnjenje slike: Venera i Jupiter su mozda privukli vasu paznju u poslednje vreme. Predstojeci bliski spoj dve najsjajnije planete vidljive na vedrom vecernjem nebu bilo je tesko propustiti. Sa Jupiterom na vrhu, pocevsi od 21. februara i zavrsavajuci 2. marta, njihov blizak pristup se svakodnevno belezi, s leva na desno, na ovim panelima iz Dhanbada, Indija. Blizu zapadnog horizonta, vecernje boje neba i ekspozicije koje se koriste za svaki panel zavise od lokalnih uslova u blizini zalaska Sunca. Jupiteru i Veneri se 22. februara pridruzio mladi srp Meseca. Cinilo se da je nebeski par bio udaljen samo sirine punog Meseca do 2. marta. Naravno, tog datuma su dve planete bile fizicki razdvojene za preko 600 miliona kilometara u svojim orbitama oko Sunca. U narednim danima Jupiter ce se polako smestiti u bljestavilo pri zalasku Sunca, ali ce Venera nastaviti da se pomera dalje od Sunca na zapadnom nebu da bi se istakla u svojoj trenutnoj ulozi sjajne vecernje zvezde.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. mart 2023.

RCW 86: Istorijski ostatak supernove

Kredit za sliku & autorska prava: CTIO/NOIRLab/DOE/NSF/AURA, T.A. Rector (Univ.of Alaska/NSF’s NOIRLab), J. Miller (Gemini Obs./NSF’s NOIRLab), M. Zamani & D. de Martin (NSF’s NOIRLab)

Objasnjenje slike: Godine 185. n.e., kineski astronomi su zabelezili pojavu nove zvezde u asterizmu Nanmen. Taj deo neba je identifikovan kao Alfa i Beta Kentauri na savremenim zvezdanim kartama. Nova zvezda je mesecima bila vidljiva golim okom, a sada se smatra da je to najranija zabelezena supernova. Ovaj duboki teleskopski pogled otkriva tanke obrise emisione magline RCW 86, samo vidljive na pozadini zvezda, za koju se smatra da je ostatak te zvezdane eksplozije. Snimljena sirokougaonom kamerom, koja radi u Interamerickoj opservatoriji Cerro Tololo u Cileu, slika prati punu sirinu neravnog omotaca gasa jonizovanog udarnim talasom koji se jos uvek siri. Svemirske slike ukazuju na obilje elementa gvozdja u RCW 86 i odsustvo neutronske zvezde ili pulsara unutar ostatka, sto sugerise da je originalna supernova bila tipa Ia. Za razliku od eksplozije supernove masivne zvezde u kolapsu jezgra, supernova tipa Ia je termonuklearna detonacija na zvezdi belog patuljaka koja akreira materijal od pratioca u binarnom sistemu zvezda. U blizini ravni nase galaksije Mlecni put i veći od punog Meseca na nebu, ovaj ostatak supernove je previse slab da bi se mogao videti okom. RCW 86 je udaljen oko 8.000 svetlosnih godina i ima oko 100 svetlosnih godina u precniku.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. mart 2023.

Razmrsena NGC 3169

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Selby & Mark Hanson

Objasnjenje slike: Spiralna galaksija NGC 3169 se izgleda raspetljava u ovom kosmickom scenariju, koji se odvija na udaljenosti od oko 70 miliona svetlosnih godina, malo ispod svetle zvezde Regul kod bledog sazvezdja Sekstant. Njeni predivni spiralni kraci su izobliceni u gravitacione repove, jer NGC 3169 (gore) i susedna NGC 3166, gravitaciono uticu jedna na drugu, sto je cesta sudbina koja pogadja cak i svetle galaksije u lokalnom univerzumu. Dugacki izvuceni zvezdani lukovi i perjanice ukazuju na gravitacionu interakciju i izgledaju kao da se sire na ovoj sarenoj grupnoj fotografiji galaksija. Slika obuhvata 20 uglovnih minuta, sto na pretpostavljenoj udaljenosti grupe, odgovara oko 400.000 svetlosnih godina i pokazuje takodje manju, bledju NGC 3165 desno dole. NGC 3169 svetluca osim toga u celokupnom spektru - od radiotalasa do rentgenskih zraka -, jer ona poseduje aktivno galakticko jezgro u kome se verovatno nalazi veoma masivna crna rupa.