95 - FEBRUAR 2023.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. februar 2023.

Rastuci Mesec iza grckog hrama

Kredit za sliku & autorska prava: Elias Chasiotis

Objasnjenje slike: Zasto se tanki srp nikada ne vidi daleko od horizonta? Jer jedina geometrija koja daje tanak polumesec nastaje kada se Mesec pojavi blizu Sunca na nebu. Polumjesec nije uzrokovan senkom Zemlje, vec vidjenjem samo malog dela Meseca direktno osvetljenog Suncem. Stavise, najdeblji deo polumeseca se uvek javlja u pravcu Sunca. Uvece ce tanak srp Mesec zaci ubrzo posle Sunca i nece se videti do kraja noci. Alternativno, ujutru ce polumesec izaci neposredno pre Sunca nakon sto se nece videti veci deo noci. Na slici od pre dve nedelje, polumesec je snimljen blizu horizonta, neposredno pre izlaska Sunca, daleko iza ostataka drevnog Posejdonovog hrama u Grckoj.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. februar 2023.

Zodijakalni zrak sa Venerom i Jupiterom

Kredit za sliku & autorska prava: Ruslan Merzlyakov (astrorms)

Objasnjenje slike: Sta uzrokuje taj neobican zrak svetlosti koji se proteze sa horizonta? Prasina koja kruzi oko Sunca. U odredjeno doba godine, traka prasine koja reflektuje Sunce iz unutrasnjeg Suncevog sistema pojavljuje se uocljivo nakon zalaska Sunca ili pre izlaska Sunca i naziva se zodijackom svetloscu. Prasina se emitovala uglavnom iz slabih kometa iz porodice Jupiter i polako se spiralno krece ka Suncu. Prikazana HDR slika, dobijena sredinom februara iz Nacionalnog parka Siera Nevada u Spaniji, pokazuje uzarenu traku zodijacke svetlosti koja ide tacno ispred svetlih vecernjih planeta Jupitera (gornja) i Venera (donja). Iza zodijackog svetla emituje se tamno nocno nebo koje pokazuje zvezdano jato Plejada. Jupiter i Venera polako menjaju mesta na vecernjem nebu, a tek u narednih nekoliko dana se priblizavaju svojoj najblizoj ugaonoj poziciji. Da biste videli obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. februar 2023.

Saturnov Japetus: mesec sa cudnom povrsinom

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, JPL, SSI, Cassini Imaging Team

Objasnjenje slike: Sta se dogodilo sa Saturnovim mesecom Japetusom? Veliki delovi ovog cudnog sveta su tamni kao ugalj, dok su drugi svetli, kao led. Sastav tamnog materijala je nepoznat, ali infracrveni spektri dovode do zakljucka, da sadrze tamni oblik uljenika. Japetus ima veoma neobican ekvatorijalni zid sa kojim izgleda kao orah. Da bi bolje razumeli ovaj mesec, NASA je 2007. godine robotsku sondu Kasini sumerila prema Japetusu. Ova slika je napravljena na udaljenosti od oko 75.000 kilometara. Kasinijeva putanja je omogucila detaljne fotografije Japetusove polulopte, koja se uvek nalazi pozadi. Ogroman udarni krater na jugu ima velicinu od 450 kilometara i nalazi se iznad starijeg slicno velikog kratera. Tamni materijal pokriva istocni deo Japetusa i istovremeno zatamnjuje krater i uzvisenje. Prilikom detaljnijeg posmatranja se pokazuje, da tamni deo pokazuje obicno prema ekvatoru meseca i ima debljinu manje od jednog metra. Prema vodecoj hipotezi, tamni materijal je uglavnom prljavstina koja je ostala, kada relativno topli, prljavi let sublimira. Prvi sloj tamnog materijala verovatno potice od Meteorskih delova sa drugih meseca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. februar 2023.

Okultacija rastuceg Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Fefo Bouvier

Objasnjenje slike: Mlad Mesec je 22. februara delio zapadno nebo na zalasku Sunca sa svetlim planetama Venerom i Jupiterom duz ravni ekliptike. Prelepa nebeska konjunkcija je bila je vidljiva oko planete Zemlje. Ali sa nekih lokacija Jupiter se neko vreme skrivao, zaklonjen Mesecevim diskom. Vladajuci gasni gigant Suncevog sistema je uhvacen ovde neposredno pre nego sto je nestao iza tamne ivice Meseca, vidjen iznad Rio de la Plate u Koloniji del Sakramento, Urugvaj. U spokojnoj reci i nebu Venera nije tako stidljiva, sija blie horizontu kroz sumrak koji bledi. Sledece nedelje ce se Venera i Jupiter pojaviti jos blize na vasem vecernjem nebu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. februar 2023.

Jones-Emberson 1

Kredit za sliku & autorska prava: Serge
Brunier, Jean-François Bax, David Vernet, C2PU/OCA

Objasnjenje slike: Planetarna maglina Dzons-Emberson 1 je mrtvacki omotac umiruce zvezde slicne Suncu. Nalazi se na udaljenosti od oko 1.600 svetlosnih godina od Zemlje, prema sazvezdju Ris. Otprilike 4 svetlosne godine u precniku, rastuci ostatak atmosfere umiruce zvezde je odbacen u interstelarni prostor, posto je centralno snabdevanje zvezde vodonikom, a zatim helijumom za fuziju, konacno iscrpljeno posle milijardi godina. U blizini centra planetarne magline, vidljivo je ono sto je ostalo od zvezdanog jezgra, vrela zvezda belog patuljaka. Takodje poznata kao PK 164 +31.1, maglina je slaba i veoma je tesko uocljiva u okularu teleskopa. Ali ova duboka sirokopojasna slika koja kombinuje 22 sata ekspozicije, pokazuje maglinu sa izuzetnim detaljima. Zvezde unutar nase galaksije Mlecni put, kao i pozadinske galaksije sirom univerzuma, rastrkane su kroz jasno vidno polje. Efemeralan na kosmickoj sceni, Dzons-Emberson 1 ce nestati u narednih nekoliko hiljada godina. Njenoj vrucoj, centralnoj zvezdi belog patuljka bice potrebne milijarde godina da se ohladi.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. februar 2023.

Arp 78: Pekuliarna galaksija u Ovnu

Kredit za sliku & autorska prava: Josep Drudis

Objasnjenje slike: Spiralna galaksija Arp 78 se nalazi u granicama glave jakog sazvezdja Ovna, oko 100 miliona svetlosnih godina izvan zvezda i maglina nase galaksije Mlecni put. Takodje poznat kao NGC 772, ostrvski univerzum se prostire preko 100.000 svetlosnih godina i na ovom detaljnom kosmickom portretu ima jedan istaknuti spoljni spiralni krak. Njegova najsjajnija prateca galaksija, kompaktna NGC 770, nalazi se prema gornjem desnom uglu vece spirale. Nejasan, eliptican izgled NGC 770 lepo se razlikuje od siljaste zvezde Mlecnog puta u prvom planu u odgovarajucim zuckastim nijansama. Prateci tragove prasine u mladim plavim zvezdanim jatima, veliki spiralni krak Arp 78 je verovatno posledica gravitacionih plimnih interakcija. Izgleda da slabi tokovi materijala povezuju Arp 78 sa obliznjim galaksijama pratiocima.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. februar 2023.  

Nase sve aktivnije Sunce

Kredit za sliku & Copyright: Tara Mostofi

Objasnjenje slike:  Nase Sunce postaje prometno mesto. Pre samo dve godine, Sunce je izlazilo iz solarnog minimuma tako tihog da bi meseci prolazili bez i jedne sunceve pege. Nasuprot tome, vec ove godine i znatno pre roka, nase Sunce je neobicno aktivno, vec se priblizava nivoima solarne aktivnosti koji smo videli pre deceniju tokom poslednjeg solarnog maksimuma. Nase sve aktivnije Sunce snimljeno je pre dve nedelje sa brojnim zanimljivim karakteristikama. Slika je snimljena u jednoj boji svetlosti koja se zove Vodonik Alfa. Spikule pokrivaju veci deo Suncevog lica. Posvetljenje prema ivicama Sunca uzrokovano je povecanom apsorpcijom relativno hladnog solarnog gasa i naziva se zatamnjenje ivica. Neposredno izvan Suncevog diska vide se nekoliko blistavih ispupcenja, dok su izbocine na Suncevom licu poznate kao filamenti i pokazuju se kao svetlosne pruge. Magnetno zamrsene aktivne oblasti su i tamne i svetle i sadrze hladne sunceve pege. Kako se magnetno polje naseg Sunca krece ka solarnom maksimumu u narednih nekoliko godina, nije poznato da li ce visoka aktivnost Sunca nastaviti da raste.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. februar 2023.

Kometa ZTF iznad Josemit vodopada

Kredit za sliku & Copyright: Tara Mostofi

Objasnjenje slike: Oboje padaju. Voda u vodopadima Josemita u Kaliforniji, SAD, pada prema Zemlji. Kometa ZTF pada prema Suncu. Ova dvostruka kosmicka kaskada je snimljena krajem proslog meseca dok je bleda kometa C/2022 E3 (ZTF) upravo prosla najblizu tacku planeti Zemlji. Narandzasta zvezda odmah iznad vodopada je Kohab. Sa izuzetkom kratkog susreta sa crnim medvedom, predstavljena slika je bila dobro planirana kombinacija prednjeg plana obasjanog mesecinom i dugotrajnih ekspozicija u pozadini - sve dizajnirano da rekonstruise duboku verziju stvarnog pojedinacnog prizora. Iako kometa ZTF sada bledi dok klizi nazad ka spoljasnjem Suncevom sistemu, njen put je odredjen gravitacijom i stoga se moze smatrati da jos uvek pada prema Suncu - ali unazad.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. februar 2023.

NGC 1850: Nije nadjeno u Mlecnom putu

Kredit za sliku: NASA, ESA and P. Goudfrooij
(STScI); Obrada: M. H. Özsaraç (Türkiye Astronomi Derneği)

Objasnjenje slike: Ne postoji nista poput ove kugle zvezda u nasoj galaksiji Mlecni put. Ovo je iznenadjujuce jer, na prvi pogled, ova predstavljena slika sa svemirskog teleskopa Habl sugerise da velicina i oblik zvezdanog jata NGC 1850 podsecaju na mnoga drevna globularna zvezdana jata koja lutaju oreolom nase galaksije Mlecni put. Ali zvezde NGC 1850 su suvise mlade, sto ga cini vrstom zvezdanog jata bez poznatog pandana u Mlecnom putu. Stavise, NGC 1850 je takodje dvostruko zvezdano jato, sa drugim, kompaktnim jatom zvezda vidljivim ovde desno od centra velikog jata. Procenjuje se da su zvezde u velikom jatu mlade 50 miliona godina, dok su zvezde u kompaktnom jatu jos mladje, sa staroscu od oko 4 miliona godina. Udaljena samo 168.000 svetlosnih godina, NGC 1850 nalazi se blizu periferije galaksije Veliki Magelanov oblak. Uzarene gasne niti preko leve slike, poput ostataka supernove u nasoj galaksiji, svedoce o nasilnim zvezdanim eksplozijama i ukazuju na to da su kratkovecne masivne zvezde nedavno prisutne u regionu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. februar 2023.

Sedam prasnjavih sestara u infracrvenom

Kredit za sliku: NASA, WISE, IRSA, Obrada & Copyright : Francesco Antonucci

Objasnjenje slike: Da li je ovo zaista cuveno zvezdano jato Plejade? Poznate po svojim plavim zvezdama, Plejade su ovde prikazane u infracrvenom svetlu gde okolna prasina nadmasuje zvezde. Ovde su tri infracrvene boje mapirane u vizuelne boje (R=24, G=12, B=4,6 mikrona). Osnovne slike su snimljene NASINIM svemirskim instrumenton Wide Field Infrared Survey Explorer (WISE) u orbiti Zemlje. Katalogizovano kao M45 i nazvano Sedam sestara, zvezdano jato Plejade se slucajno nalazi u oblaku prasine koji prolazi pored njih. Svetlost i vetrovi masivnih zvezda Plejada, prvenstveno odbijaju manje cestice prasine, uzrokujuci da se prasina raslojava u filamente, kao sto se vidi. Prikazana slika se prostire na oko 20 svetlzosnih godina, dok se Plejade nalaze na udaljenosti od oko 450 svetlosnih godina prema sazvezdju Bika.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. februar 2023.

Spiralna galaksija NGC 1365 sa Web teleskopa

Kredit za sliku autorska prava: NASA, ESA, CSA, Janice Lee (NOIRLab) - Obrada: Alyssa Pagan (STScI)

Objasnjenje slike: Udaljena samo 56 miliona svetlosnih godina prema juznom sazvezdju Fornaks, NGC 1365 je ogromna preckasta spiralna galaksija sa precnikom od oko 200.000 svetlosnih godina. To je dvostruko vece od naseg spiralnog Mlecnog puta. Ova ostra slika sa srednjeg infracrvenog instrumenta (MIRI) svemirskog teleskopa Dzejms Veb otkriva zapanjujuce detalje ove velicanstvene spirale u infracrvenom svetlu. Vebovo vidno polje se proteze oko 60.000 svetlosnih godina preko NGC 1365, istrazujuci jezgro galaksije i svetla novorodjena jata zvezda. Zamrsenu mrezu prasnjavih vlakna i mehurica, stvaraju mlade zvezde duz spiralnih krakova koji vijugaju od centralne trake galaksije. Astronomi sumnjaju da gravitaciono polje precke NGC 1365 igra kljucnu ulogu u evoluciji galaksije, usmeravajuci gas i prasinu u vrtlog koji formira zvezde i na kraju dovodi materijal u centralnu, supermasivnu crnu rupu aktivne galaksije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. februar 2023.  

2023 CX1 Meteorski fles

Kredit za sliku & autorska prava: Gijs de Reijke

Objasnjenje slike:  Dok je skenirao nebo u potrazi za objektima blizu Zemlje, madjarski astronom Krisztian Sarneczki je prvi snimio svemirski kamen velicine metar, februara 2023. u 20:18:07 UTC, koji je sada katalogizovan kao 2023 CKS1 12. Njegova predvidjena putanja stvorila je retku priliku za posmatrace meteora, a plan u poslednjem trenutku rezultirao je ovom spektakularnom slikom vatrene lopte, snimljene iz Holandije dok je 2023 CKS1 ispario i razbio se iznad severne Francuske. Zanimljivo je da je to bilo drugo otkrice Sarneckogovog udarnog asteroida, dok je 2023 CX1 tek sedmi asteroid koji je otkriven pre nego sto je uspesno predvidjeno da ce udariti na Zemlju. Nedavno je postao treci takav objekat iz kojeg su pronadjeni meteoriti. Ovoj vatrenoj kugli smo prisustvovali skoro 10 godina do dana nakon zloglasnog bljeska meteora u Celjabinsku.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. februar 2023.

Hidra jato galaksija

Kredit za sliku & autorska prava: Marco Lorenzi, Angus Lau, Tommy Tse

Objasnjenje slike:

Once upon a midnight dreary, while I pondered weak and weary,

O'er volumes of astronomy and forgotten lore,

I stumbled upon this snapshot, cosmic and eerie,

A sight that filled my heart with awe and more.



Two stars, like sentinels, anchored the foreground,

Of our Milky Way galaxy, a sight to behold,

Beyond them, a cluster of Hydra, galaxies abound,

100 million light-years away, a story to be told.



Three large galaxies, ellipticals and a spiral blue,

Dominant and grand, each 150,000 light-years wide,

But it was the overlapping pair that caught my view,

Cataloged as NGC 3314, a sight I cannot hide.



Abell 1060, the Hydra galaxy cluster's name,

One of three large galaxy clusters close to our Milky Way,

A universe bound by gravity, a celestial game,

Where clusters align over larger scales, I cannot sway.



At a distance of 100 million light-years, this snapshot's size,

1.3 million light-years across, a cosmic delight,

A momentary glimpse into the universe's guise,

But even this shall fade, and be nevermore in sight.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. februar 2023.  

Vazdusni sjaj iznad Francuske

Kredit za sliku & autorska prava: Julien Looten

Objasnjenje slike:  Ovo neobicno nebo je bilo i poznato i nepoznato. Misija fotografa je bila da snimi luk poznate centralne trake nase galaksije Mlecni put iznad zivopisnog srednjovekovnog imanja. Iznenadjenje je bilo da je te januarske veceri nebo u prvom planu sijalo na lep, ali nepoznat nacin. Prugaste trake nazivaju se vazdusnim sjajem i nastaju zbog toga sto je vazduh visoko u Zemljinoj atmosferi pobudjen suncevom svetloscu i emituje svoju slabu svetlost. Trake se prostiru preko celog neba - njihov zakrivljeni izgled je zbog izuzetno sirokog ugla sociva kamere. U prvom planu se nalazi Chateau de Losse u jugozapadnoj Francuskoj. Drugi nebeski poznanici se vide na udaljenoj pozadini, ukljucujuci sjajnu belu zvezdu Sirijus, narandzastu planetu Mars, plavo zvezdano jato Plejade, crvenu kalifornijsku maglinu i, krajnje desno, prosirenu galaksiju Andromeda. Pocetna misija je takodje bila uspesna: iznad vrha slike je lucna traka naseg Mlecnog puta. Da biste videli obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. februar 2023.

Magline Srce i Dusa

Kredit za sliku & autorska prava: Juan Lozano de Haro

Objasnjenje slike: Da li se Srce i Dusa nase galaksije nalaze u Kasiopeji? Mozda ne, ali tamo su dve svetle emisione magline sa nadimcima Srce i Dusa. Maglina Srce, sa oficijelnom oznakom IC 18005 se nalazi desno na slici, njen oblik podseca na klasican simbol srca. Obe magline svetlucaju u crvenom svetlu jonizovanog vodonika. Mnoga mlada otvorena zvezdana jata se vide na slici, ovde u plavoj boji, kao i centri maglina. Svetlosti treba oko 6.000 godina da bi sa ovih maglina dosla do nas. Zajedno su oko 300 svetlosnih godina siroke. Istrazivanja zvezda i jata, kao sto su ova, koje nalazimo u maglinama Srce i Dusa se koncentrisu na to da saznaju kako nastaju masivne zvezde i kako uticu na svoju okolinu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. februar 2023.  

Kometa ZTF i Mars

Kredit za sliku & autorska prava: Donato Lioce

Objasnjenje slike:  Ne, kometa ZTF nece pogoditi Mars. Nazvana Zelena kometa zbog svoje svetlo zelene kome, C/2022 E3 (ZTF) je, medjutim, prosla skoro ispred mnogo udaljenije planete pre nekoliko dana, kada je ova slika snimljena. Dve ikone neba su ovde iza Zemlje - Materhorna, planine u Alpima izmedju Svajcarske i Italije sa slikovitim vrhom. Slike prednjeg i pozadinskog plana su snimljene iste veceri istom kamerom i sa iste lokacije. Beli rep prasine komete je vidljiv desno od zelene kome, dok svetloplavi jonski rep ide ka vrhu slike. Narandzasti Mars je daleko ispred brojnih pozadinskih zvezda, kao i tamne magline Barnard 22 u donjem desnom uglu. Iako Mars ostaje vidljiv na vecernjem nebu sledecih nekoliko meseci, kometa ZTF je vec pocela da bledi kako se vraca u spoljasnji Suncev sistem.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. februar 2023.

Mamatus oblaci iznad Nebraske

Kredit za sliku & autorska prava: Jorn Olsen Photography

Objasnjenje slike: Kada dno oblaka lici na mehur? Ono je obicno ravno. To je zato sto se vlazni topli zrak koji se dize i hladi kondenzuje u kapljice vode na specificnoj temperaturi, koja obicno odgovara odredjenoj visini. Kako kapljice vode rastu, stvara se neproziran oblak. Medjutim, pod nekim uslovima mogu da se razviju dzepovi u oblaku koji sadrze velike kapljice vode ili leda koje padaju u cist vazduh dok isparuju. Takvi dzepovi mogu da se pojave u turbulentnom vazduhu u blizini grmljavinske oluje. Oblaci tada mogu da izgledaju posebno dramaticno ako su obasjani Suncem. Ovde prikazani oblaci su fotografisani iznad Hastingsa u Nebraski tokom juna 2004. godine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. februar 2023.

Magelanovi oblaci iznad Cilea

Kredit za sliku & autorska prava: Felipe Mac Auliffe López

Objasnjenje slike: Dva oblaka na nebu cileanske pustinje Atakama snimljena 21. januara se nalaze izvan nase galaksije Mlecni put. Poznati kao Veliki i Mali Magelanovi oblaci, tako su nazvani po portugalskom istrazivacu Ferdinandu Magelanu iz 16. veka, vodji prvog obilaska planete Zemlje. Cuveni dragulji neba juzne hemisfere, oni su najsjajnije satelitske galaksije Mlecnog puta. Veći oblak je udaljen oko 160.000 svetlosnih godina, a manji 210.000 svetlosnih godina. Iako su obe same po sebi nepravilne patuljaste galaksije, one pokazuju centralne resetkaste strukture u dubokom sirokougaonom pogledu. Siroke i duboke ekspozicije takodje otkrivaju blede prasnjave galakticke cirusne magline i otiske gravitacionih interakcija plime izmedju Velikog i Malog Magelanovog oblaka.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. februar 2023.  

ZTF susrece ATLAS

Kredit za sliku & autorska prava: Stefan BemmerlLehtonen

Objasnjenje slike:  Bledi dok juri preko severnog neba planete Zemlje. Kometa C/2022 E3 (ZTF) deli ovaj teleskopski pogled sa kometom C/2022 U2 (ATLAS). Snimljeno u noci 6. februara iz bastenske opservatorije u nemackoj Bavarskoj sumi, zvezdano vidno polje prema sazvezdju Auriga prostire se na oko 2,5 stepeni. Otkrivene projektima istrazivanja neba 2022. godine (Prolazni objekat Zvicki i sistem poslednjeg upozorenja na asteroid tsa erestrickim uticajem), ove dugoperiodicne komete odlaze, dostizuci perihel tek proslog meseca. Mnogo slabija kometa ATLAS se najvise priblizila nasoj planeti 29. januara na udaljenosti od oko 4,6 svetlosnih minuta, u poredjenju sa samo 2,4 svetlosnih minuta za kometu ZTF 2. februara. Ovoj kometi ATLAS nedostaju dobro razvijeni repovi nekadasnje komete ZTF koji su bili vidljivi golim okom. Ali obe komete imaju zelenkasto obojene kome, emisiju dvoatomskih molekula ugljenika koji fluoresciraju na suncevoj svetlosti. Nastavljajuci put preko neba planete Zemlje, dobra dvogledna kometa ZTF će se veceras pojaviti blizu sjajne planete Marsa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. februar 2023.

Sedefasti oblaci iznad Laponije

Kredit za sliku & autorska prava: Dennis Lehtonen

Objasnjenje slike: Zivopisni i sjajni, prelivajuci talasi boja preplavljuju nebo iz Kilpisjarvija u Finskoj. Poznati kao sedefasti oblaci, oni su retki. Njihov nezaboravan izgled je snimljen kako gleda na jug na 69 stepeni severne geografske sirine u vreme zalaska Sunca 24. januara. Ova vrsta polarnog stratosferskog oblaka, nastaje kada neobicno niske temperature u donjoj stratosferi obicno bez oblaka, formiraju kristale leda. Jos uvek obasjani Suncem na visinama od oko 15 do 25 kilometara, oblaci mogu da prelomi suncevu svetlost cak i posle zalaska Sunca i neposredno pre zore.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. februar 2023.

Zvezdani veetrovi su oblikovali maglinu RCW 58

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Selby & Mark Hanson; Text: Natalia Lewandowska (SUNY Oswego)

Objasnjenje slike: Zamislite da putujete do zvezde koja je oko 100 puta veca od naseg Sunca, milion puta svetlija i sa 30 puta vecom temperaturom na povrsini. Takve zvezde postoje, a neke su poznate kao zvezde Volf Raiet (VR), nazvane po francuskim astronomima Charlesu Volfu i Georgesu Raietu. Centralna zvezda na ovoj slici je VR 40 koja se nalazi u sazvezdju Karina. Zvezde kao VR 40 zive brzo i umiru mlade u poredjenju sa Suncem. Oni brzo iscrpe zalihe vodonika u jezgru, prelaze na spajanje tezih elemenata jezgra i sire se dok izbacuju svoje spoljne slojeve preko jakih zvezdanih vetrova. U ovom slucaju, centralna zvezda VR 40 izbacuje atmosferu brzinom od skoro 100 kilometara u sekundi, a ovi spoljasnji slojevi su postali maglina ovalnog oblika RCV 58 koja se siri.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. februar 2023.

Kometa i dva medveda

Kredit za sliku & autorska prava: Petr Horalek / Institute of Physics in Opava

Objasnjenje slike: Da li jos uvek vidite kometu? Da. Cak i kada C/2022 E3 (ZTF) bledi, jos uvek ima vremena da je vidite ako znate gde i kada da trazite. Geometrijski gledano, kometa ZTF je prosla najblize i Suncu i Zemlji i sada se vraca ka spoljasnjem Suncevom sistemu. Njena orbita oko Sunca omogucava da ceo mesec klizi severnim nebom, nakon sto je proslog meseca prosla blizu Polarisa i Velikog i Malog Medveda. Na slici je kometa ZTF, fotografisana izmedju dva medeveda krajem januara dok je imala jonski rep koji se protezao preko 10 stepeni. Sada ispod vidljivosti golim okom, kometa ZTF moze da se nadje sa dvogledom ili malim teleskopom i dobrom mapom neba. Dobro vreme da se kometa vidi tokom sledece nedelje je nakon zalaska Sunca - ali pre izlaska Meseca. Kometa ce se kretati skoro ispred Marsa tokom sledecih nekoliko dana.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. februar 2023.

U srcu Rozeta magline

Kredit za sliku & autorska prava: >Lyman Insley

Objasnjenje slike: U srcu magline Rozeta lezi sjajno jato zvezda koje osvetljava maglinu. Zvezde NGC 2244 nastale su iz okolnog gasa pre samo nekoliko miliona godina. Ova slika je snimljena sredinom januara koristenjem visestrukih ekspozicija i veoma specificnih boja sumpora (osencena crvena), vodonika (zelena) i kiseonika (plava), gde prikazuje centralnu oblast sa jasnim detaljima. Vruci vetar cestica struji dalje od zvezda jata i doprinosi ionako slozenim filamentima gasa i prasine, dok polako oduvava centar jata. Srediste magline Rozeta ima precnik od oko 50 svetlosnih godina, udaljeno je oko 5.200 svetlosnih godina i vidljivo je dvogledom prema sazvezdju Jednoroga (Monoceros).

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. februar 2023.

Enceladus u svetlu Saturna

Kredit za sliku & autorska prava: NASA; ESA,
JPL, Cassini Imaging Team, SSI; Color Composite: Gordan Ugarkovic

Objasnjenje slike: Ovaj mesec sija svetloscu svoje planete. Konkretno, veliki deo Enceladusa koji je ovde prikazan je osvetljen prvenstveno suncevom svetloscu koja se prvo reflektuje sa planete Saturn. Rezultat je da se obicno snezno beli mesec pojavljuje u zlatnoj boji vrhova Saturnovih oblaka. Posto vecina osvetljenja dolazi sa leve strane, lavirint grebena baca primetne senke desno od centra slike, dok je kilometre dubok kanjon Labtait Sulci vidljiv odmah ispod. Svetli tanak polumesec na krajnjoj desnoj strani je jedini deo Enceladusa direktno osvetljen Suncem. Prikazana slika je napravljena 2011. godine od strane robotske svemirske letelice Kasini tokom bliskog prolaska pored zagonetnog meseca. Pregledom donjeg levog dela ove digitalno izostrene slike otkrivaju se perjanice ledenih kristala za koje se smatra da poticu iz mora ispod povrsine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. februar 2023.

NGC 2626 duz molekularnog grebena Vela

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Selby & Mark Hanson

Objasnjenje slike: Usredsredjena na ovo sareno kosmicko platno, NGC 2626 je prelepa, svetla, plava refleksiona maglina u juznom Mlecnom putu. Pored zamracenog oblaka prasine i okruzen crvenkastom emisijom vodonika iz velike H II oblasti RCV 27, se nalazi unutar kompleksa prasnjavih molekularnih oblaka poznatih kao Molekularni greben Vela. NGC 2626 je sam po sebi oblak interstelarne prasine koja reflektuje plavu svetlost od mlade vruce ugradjene zvezde vidljive unutar magline. Ali astronomska istrazivanja otkrivaju mnoge druge mlade zvezde i povezane magline u oblasti formiranja zvezda. NGC 2626 je udaljena oko 3.200 svetlosnih godina. Na toj udaljenosti ovo teleskopsko vidno polje bi se prostiralo oko 30 svetlosnih godina duz molekularnog grebena Vela.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. februar 2023.

Polaris i trag komete ZTF

Kredit za sliku & autorska prava: David Ibarra Gomez

Objasnjenje slike: Zvezde prate koncentricne lukove oko Severnog nebeskog pola na ovom trocasovnom kompozitu nocnog neba, snimljenom digitalnom kamerom pricvrscenom na tronozac 31. januara, u blizini Agera, Ljeida, Spanija. Tog datuma kometa C/2022 E3 (ZTF) je bila blizu svog najsevernijeg pada na nebu planete Zemlje. To je postavilo kometu na oko 10 stepeni od Zemljinog severnog nebeskog pola, cime je kometa bila cirkumpolarna, uvek iznad horizonta, sa svih lokacija na planeti Zemlji na vise od 10 stepeni severne geografske sirine. Na pocetnoj slici, produzetak Zemljine ose rotacije u svemir je sa leve strane. Severna zvezda Polaris prati kratak, svetli, koncentricni luk manji od jednog stepena od severnog nebeskog pola. Desno je prikazan trag komete ZTF, cije prividno kretanje uglavnom odrazava rotaciju Zemlje poput zvezda. Ali iduci ka svom najvecem priblizavanju planeti Zemlji 1. februara, kometa se takodje znacajno krece u odnosu na zvezde u pozadini. Difuzni zelenkasti trag komete ZTF je skoro koncentrican luk pomesan sa pocetnim sinama dok se provlaci kroz sazvezdje Camelopardalis sa dugim vratom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. februar 2023.

Refleksije sedamdesetih

Kredit za sliku & autorska prava: Daniel Stern

Objasnjenje slike: Astronomi ponekad ignorisu 1970-te, poput ove prelepe grupe refleksionih maglina u Orionu - NGC 1977, NGC 1975 i NGC 1973 - koje se obicno zanemaruju u korist znacajnog sjaja iz obliznjeg zvezdanog rasadnika poznatijeg kao Orionova maglina. Pronadjene duz Orionovog maca severno od sjajnog kompleksa magline Orion, ove refleksione magline su takodje povezane sa Orionovim dzinovskim molekularnim oblakom udaljenim oko 1.500 svetlosnih godina, ali dominira karakteristicna plava boja interstelarne prasine koja reflektuje svetlost vrelih mladih zvezda. Na ovoj ostroj slici u boji deo Orionove magline se pojavljuje duz donje granice sa jatom refleksionih maglina u centru slike. NGC 1977 se proteze preko polja odmah ispod centra, odvojen od NGC 1973 (gore desno) i NGC 1975 (gore levo) tamnim delovima prosaranim slabom crvenom emisijom iz atoma vodonika. Uzeti zajedno, mracne oblasti sugerisu popularni nadimak, maglinu coveka koji trci. Na procenjenoj udaljenosti Orionovog prasnjavog molekularnog oblaka, ovaj covek koji trci bio bi precnika oko 15 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. februar 2023.

Sedmi svet zvezde Trappist-1

Kredit za sliku & autorska prava: Michael Carroll Cohen

Objasnjenje slike: Sedam svetova kruzi oko ultrahladne patuljaste zvezde TRAPPIST-1. Udaljena je samo 40 svetlosnih godina. Mnoge od egzoplaneta otkrivene su 2016. godine pomocu Transiting Planets and Planetesimals Small Telescope (TRAPPIST), koji se nalazi u planinama Atlas u Maroku, a kasnije su potvrdjene vecim teleskopima, ukljucujuci NASIN svemirski teleskop Spitzer. Planete u orbiti zvezde TRAPPIST-1 su verovatno sve stenovite i slicne velicine Zemlji, tako cine jednu od najvecih riznica kamenih planeta ikada otkrivenih oko jedne zvezde. Posto kruze veoma blizu svoje slabe, sicusne zvezde, takodje bi mogle da imaju oblasti gde povrsinske temperature dozvoljavaju prisustvo leda ili cak tecne vode, kljucnog sastojka za zivot. Njihova primamljiva blizina Zemlji ih cini glavnim kandidatima za buduca teleskopska istrazivanja atmosfera potencijalno nastanjivih planeta. Svih sedam egzoplaneta se pojavljuje na prikazanoj ilustraciji, koja zamislja pogled iz najudaljenijeg poznatog sveta ovog sistema, TRAPPIST-1h, kao na stenoviti pejzaz prekriven ledom. U medjuvremenu, u zamisljenoj pozadini, jedna od unutrasnjih planeta sistema se ukrsta ispred tamne, narandzaste roditeljske zvezde skoro velicine Jupitera.