84 - MART 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

31. mart 2022.

Istrazivanje Antena  

Kredit za sliku & autorska prava: Dietmar Hager, Eric Benson

Objasnjenje slike:   Oko 60 miliona svetlosnih godina udaljeno u juznom sazvezdju Gavrana, kolidiraju dve velike galaksije, katalogizovane kao NGC 4038 i NGC 4039. Zvezde u tim galaksijama se sudaraju samo retko, jer je ovaj sudar ogroman i traje stotinama miliona godina. Ali njihovi veliki oblaci molekularnog gasa i prasine ipak kolidiraju, pri cemu u blizini sredine kosmickih rusevina pocnu da nastaju zvezde. Ovaj kompleks na slici je velicine oko 500.000 godina i sadrzi nova zvezdana jata i materiju koja je zbog uticaja gravitacije odbacena daleko od mesta sudara. Ova fascinantna slika je mozaik podataka dobijenih od malih i velikih teleskopa, kako bi se jasnije istakle gravitacione struje, kombinovae sa veoma detaljnim slikama svetlih jezgara, snimljenih sa svemirskim teleskopom Habl. Zbog ove vizuelne pojave galaksije su dobile ime: Antene.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. mart 2022.

Animacija: Neparni radio krugovi

Kredit za ilustraciju & autorska prava: Sam Moorfield; Data: CSIRO, HST (HUDF), ESA, NASA; Image: J. English (U. Manitoba), EMU, MeerKAT, DES (CTIO); Text: Jayanne English

Objasnjenje animacije: Kako se zove kosmicka slagalica koju niko nije ocekivao da ce videti? U ovom slucaju, Odd Radio Circles, zvani ORC. ORC-1 je tip zagonetnih pet objekata, vidljivih samo na radio frekvencijama, koji su slucajno otkriveni 2019. godine koristeci novi australijski SKA Pathfinder radio niz. Konacna slika u predstavljenom videu koristi podatke iz 2021. iz juznoafrickog MeerKAT niza da otkrije vise detalja. Radio podaci, dodeljeni tirkiznim bojama, kombinovani su sa optickom/IR mapom Dark Energy Survey. Ilustracija umetnika istrazuje samo jednu ideju o poreklu ORC-a. Ako se dve supermasivne crne rupe spoje u centru galaksije, povezani udarni talasi bi mogli da generisu prstenove radio zracenja. Oni rastu da popune video okvir. Video se umanjuje tako da se ekspanzija ORC-a moze pratiti sve dok ne bude oko milion svetlosnih godina u precniku. Na srecu, nadolazeci niz kvadratnih kilometara moze pomoci u testiranju ovog i drugih obecavajucih scenarija.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. mart 2022.

Venera i Mars: Nocni prolaznici

Kredit za sliku & autorska prava: Carlos Kiko Fairbairn

Objasnjenje slike: Kada dve planete prodju na nocnom nebu, obicno se mogu videti jedna blizu druge nedelju dana ili vise. U slucaju ove planetarne konjunkcije, Venera i Mars su ranije ovog meseca prosli unutar 4 stepena jedan pored drugog. Prikazana slika je snimljena nekoliko dana ranije, kada se Venera sporije dizala na nebu pred zoru, iz noci u noc, dok je Mars polako zalazio. Slika je cetvorodelni mozaik, snimljena u Brazilu iz malog grada Terezopolisa. Pored Venere i Marsa, jutarnje nebo sada ukljucuje i udaljeniju planetu Saturn. Naravno, ove konjunkcije su samo ugaone - Venera, Mars i Saturn nastavljaju da kruze oko Sunca u veoma razlicitim delovima naseg Suncevog sistema. Sledece nedelje ce ugao izmedju Saturna i Marsa pasti ispod cetvrtine stepena. Da biste videli obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. mart 2022.

Dragulji noci na Maldivima

Kredit za sliku & autorska prava: Petr Horálek (ESO Photo Ambassador, Inst. of Physics in Opava)

Objasnjenje slike: Najjužniji deo Mlečnog puta sadrži ne samo zvezde Južnog krsta, već i najbliži zvezdani sistem našem Suncu - Alfa Kentauri. Sam Južni krst je obelezen svetlom, žućkastom zvezdom Gama Crucis. Linija od Gamma Crucis kroz plavu zvezdu na dnu krsta, Akruks, pokazuje ka južnom nebeskom polu, koji se nalazi odmah iznad malog ostrva na prikazanoj slici - snimljenoj početkom marta. Ostrvo nosi ime Madivaru i nalazi se na Maldivima u Indijskom okeanu. Nasuprot slabe svetlosti zvezda Mlečnog puta, moze da se uoci tamna maglina Vreća uglja, koja se nalazi levo od krsta, dok su dalje levo duž Mlečnog puta svetle zvezde Alfa Kentauri (levo) i Beta Kentauri (Hadar). Alfa Kentauri A je zvezda slična Suncu, koja je usidrena u sistemu sa tri zvezde sa egzoplanetama, udaljena od nas samo 4,3 svetlosne godine. Gledano iz Alfa Kentaura, naše sopstveno Sunce bi bilo sjajna žućkasta zvezda u inače prepoznatljivom sazvežđu Kasiopeja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. mart 2022.

Titanova mora reflektuju svetlost Sunca  

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, U. Arizona, U. Idaho  

Objasnjenje slike:   Zasto Titanova povrsina ima sjajne bljeskove? Razlog je: odbijanje Sunceve svetlosti na tecnim jezerima. Saturnov mesec Titan ima brojna glatka jezera metana koji, kada Sunceva svetlost padne na njih pod pravim uglom, reflektuju ovu svetlost, kao da su ogledala. Fotografija ovde je u laznoj boji, a napravila je letilica Kasini u orbiti Saturna, kada je posmatrala oblakom pokriven Titan proslog leta u raznim talasnim duzinama, ovde, u infracrvenom svetlu. Iako je Suncevo svetlo neugodno za letilicu, ipak je bilo i korisno, jer je odbijanje svetlosti pokazalo da se severna povrsina Titana sastoji od sirokog, kompleksnog niza jezera koja poseduju geometriju sto indicira periode jakog isparavanja. Tokom svojih brojnih obilazaka naseg Suncevog sistema, Kasini je otkrio da je najtajanstveniji mesec Titan i da poseduje aktivne vremenske prilike - ukljucujuci i vreme kada pada kisa tecnog prirodnog gasa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. mart 2022.

Pluton nocu  

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Johns Hopkins Univ./APL, Southwest Research Institute  

Objasnjenje slike:   Nocna strana Plutona obuhvata ovaj senkoviti prizor, zapanjujuci pogled udaljenosti od 4,9 milijardi kilometara od Sunca (gotovo 4,5 svetlosnih sati) iza nejasnog i dalekog sveta. Fotografisala ga je sonda New Horizons u julu 2015. godine. Svemirska letelica je bila na udaljenosti od oko 21.000 kilometara od Plutona, oko 19 minuta posle najblizeg priblizavanja. Slika napravljena u Kuiperovom pojasu sa dramaticnom siluetom takodje otkriva Plutonove iznenadjujuce slozene slojeve mutne atmosfere. Krajolik sumraka na vrhu slike obuhvata juzna podrucja azotnih ledenih nizina koje su danas formalno poznate pod nazivom Sputnik Planum i hrapave planine vodenog leda u Norgay Montes.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. mart 2022.

Maglina meduza

Kredit za sliku & autorska prava: Damien Cannane

Objasnjenje slike: Upleteni, krivudavi filamenti svetleceg gasa doveli su do popularnog naziva ove magline - Meduza. Takodje je poznata kao Abel 21. Ova meduza je stara planetarna maglina, udaljena oko 1.500 svetlosnih godina i nalazi se duz juzne granice sazvezdja Blizanaca. Kao i njen mitoloski imenjak, maglina je povezana sa dramaticnim transformacijama. Faza planetarne magline predstavlja zavrsnu fazu u evoluciji zvezda male mase kao sto je nase Sunce, jer se transformisu iz crvenih divova u vruce, bele patuljke i u tom procesu odbacuju svoj spoljasnji sloj. Ultraljubicasto zracenje iz vrele zvezde daje sjaj maglini. Svetla zvezda u prvom planu je nezavisna od magline. Procenjuje se da Meduza maglina ima velicinu od 4 svetlosne godine u precniku.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. mart 2022.

Arp 78: Pekuliarna galaksija u Ovnu

Kredit za sliku & licenca:: International Gemini Observatory / NOIRLab / NSF / AURA Obrada: T.A. Rector (Univ. Alaska Anchorage), J. Miller (Gemini Observatory/NOIRLab), M. Zamani & D. de Martin

Objasnjenje slike: Spiralna galaksija Arp 78 se nalazi u granicama glave jakog sazvezdja Ovna, oko 100 miliona svetlosnih godina izvan zvezda i maglina nase galaksije Mlecni put. Takodje poznat kao NGC 772, ostrvski univerzum se prostire preko 100.000 svetlosnih godina i na ovom detaljnom kosmickom portretu ima jedan istaknuti spoljni spiralni krak. Njegova najsjajnija prateca galaksija, kompaktna NGC 770, nalazi se prema gornjem desnom uglu vece spirale. Nejasan, eliptican izgled NGC 770 lepo se razlikuje od siljaste zvezde Mlecnog puta u prvom planu u odgovarajucim zuckastim nijansama. Prateci tragove prasine u mladim plavim zvezdanim jatima, veliki spiralni krak Arp 78 je verovatno posledica gravitacionih plimnih interakcija. Izgleda da slabi tokovi materijala povezuju Arp 78 sa obliznjim galaksijama pratiocima.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. mart 2022.

NGC7635: maglina Mehur  

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Obrada & Copyright: Mehmet Hakan Özsaraç  

Objasnjenje slike:   Ova interstelarna pojava naduvana od vetra masivne zvezde ima iznenadjujuce poznat oblik. Ona je katalogizovana kao NGC 7635 i poznata je kao maglina Mehur. Iako izgleda veoma krhko, ovaj mehur velicine 7 svetlosnih godina, upucuje na to da se u njoj dogadjaju snazni procesi. Levo iznad centra mehura se nalazi vrela O-zvezda, koja je vise stotina hiljada puta svetlija od Sunca i 45 puta masivnija od nase zvezde. Snazni zvezdani vetrovi i intenzivno zracenje ove zvezde su razorili strukturu svetleceg gasa u gustu materiju u okolnom molekularnom oblaku. Fascinirajuca maglina Mehur i sa njom povezan kompleks oblaka su udaljeni oko 7.100 svetlosnih godina u sazvezdju Kasiopeje. Ostri pogled na kosmicki mehur je kompozit od podataka svemirskog teleskopa Habl iz 2016. godine, kada je slika objavljena povodom proslave 26. godisnjice od Hablovog starta.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. mart 2022.

2MASS J17554042+6551277

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, STScI, JWST

Objasnjenje slike: 2MASS J17554042+6551277 je ime, kataloska oznaka zasnovana na koordinatama zvezde u centru ovog ostrog vidnog polja. Ipak, ljubitelji dubokog univerzuma bi trebalo da se naviknu na njegov siljasti izgled. Difrakcionu semu kreiraju 18 heksagonalnih ogledala svemirskog teleskopa Dzejms Veb. Nakon rasklapanja, segmenti su sada podeseni da bi se postiglo poravnanje ograniceno difrakcijom na infracrvenim talasnim duzinama, dok rade zajedno kao jedno primarno ogledalo precnika 6,5 metara. Dobijena slika koju je napravio Vebov NIRcam pokazuje da je njihovo precizno poravnanje najbolje sto fizika dozvoljava. 2MASS J17554042+6551277 je udaljena oko 2.000 svetlosnih godina i nalazi se unutar nase galaksije. Ali galaksije, razbacane u pozadini slike za procenu poravnanja Vebovog teleskopa, su verovatno udaljene milijarde svetlosnih godina, daleko izvan Mlecnog puta.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. mart 2022.

Filament u Jednorogu

Kredit za sliku & autorska prava: Giorgio Ferrari

Objasnjenje slike: Cini se da plavicaste refleksione magline ispunjavaju ovo prasnjavo prostranstvo. Ostar teleskopski pogled se proteze preko 1 stepena na nebu prema slabom, ali mastovitom sazvezdju Jednoroga. Gledano unutar kompleksa oblaka Monoceros R1, udaljenog oko 2.500 svetlosnih godina, plavkasti IC 447 je na levoj strani, spojen dugackim tamnim vlaknom prasine sa IC 446 u donjem desnom uglu. Mlade, masivne plave zvezde mnogo toplije od Sunca, su ugradjene u IC 447, cija se svetlost odbija od kosmickog oblaka zvezdanog materijala. Posmatranja otkrivaju da IC 446 takodje sadrzi mladi zvezdani objekat, masivnu zvezdu koja je jos u ranoj fazi evolucije. Tamni filament prasine i molekularnog gasa koji spaja dve oblasti za formiranje zvezd je dugacak preko 15 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. mart 2022.

Kentaur A

Kredit za sliku & autorska prava: David Alemazkour

Objasnjenje slike: Koja aktivna galaksija je najbliza nasoj Zemlji? To bi bila samo 11 miliona svetlosnih godina udaljena Kentaur A. Cudna elipticna galaksija obuhvata vise od 60.000 svetlosnih godina i poznata je jos i kao NGC 5128. Kentaur A, koja je formirana kolizijom dve inace normalne galaksije, je fantastican haos mladih, plavih zvezdanih jata, crvenkastih zvezdanih porodilista i upecatljivih tamnih prasnjavih staza, koji su ovde detaljno pokazani. Sareni portret galaksije je kompozit od slika velikih i malih teleskopa u svemiru i na Zemlji. U blizini sredine galaksije, centralna crna rupa sa milijardom suncevih masa, stalno razara kosmicke ostatke. Kao u ostalim aktivnim galaksijama, ovaj proces proizvodi radio- rentgensko- i gama-zracenje, koje izlazi iz Kentaura A.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. mart 2022.

Vidljiv univerzum

Kredit za sliku & licenca:: "https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Extended_universe_logarithmic_illustration_(English_annotated).png">Wikipedia, Pablo Carlos Budassi

Objasnjenje slike: Koliko daleko mozete da vidite? Sve sto sada mozete da vidite ili sto biste mogli da vidite, da vase oci mogu da prepoznaju zracenje oko vas, je vidljiv univerzum. U elektromagnetnom spektru se nalazi najudaljenije sto je za nas vidljivo - kosmicko mikrotalasno pozadinsko zracenje iz vremena pre 13,8 milijardi godina, kada je univerzum bio neprovidan, kao gusta magla. Ova slika predstavlja vidljiv univerzum u sve kompaktnijoj meri sa Zemljom i Suncem u sredini, a oko njih nas Suncev sistem, bliske zvezde, bliske galaksije, udaljene galaksije, niti ranije materije i kosmickog pozadinskog zracenja. Kosmolozi obicno polaze od toga, da je nas vidljiv univerzum samo bliski deo velike celine, koja se oznacava kao "Univerzum", gde vazi svuda ista fizika. Ali, postoje i spekularivna razmisljanja, koja tvrde da je nas univerzum deo multiverzuma u kome postoje razlicite prirodne konstante i vaze drugi fizikalni zakoni, vece dimenzije imaju uticaj ili u kojima postoje drugacije verzije naseg standardnog univerzuma.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. mart 2022.

Put do zvezda

Kredit za sliku & autorska prava: ESO, Petr Horálek (ESO >Photo Ambassador, Inst. of Physics in Opava)

Objasnjenje slike: Na slici se vidi veoma slikovit put do zvezda. Put se priblizava opservatoriji La Silla u Cileu, sa ESO teleskopom od 3,6 metara ispred njega. Sa leve strane su neke potporne strukture futuristickog izgleda za planirane BlackGEM teleskope, niz optickih teleskopa koji ce pomoci u lociranju optickih pandana za detekciju gravitacionih talasa pomocu LIGO i drugih detektora. Ali ima mnogo vise toga. Crveni vazdusni sjaj osvetljava nocno nebo sa desne strane, dok se centralni pojas nase galaksije Mlecni put izvija koso preko centra slike. Jupiter se moze videti neposredno iznad trake blizu centra slike, dok je Saturn vidljiv neposredno iznad kupole teleskopa od 3,6 metara. Dve najvece satelitske galaksije nase galaksije Mlecni put, LMC i SMC, vide se krajnje desno. Prikazana panorama slike je napravljena od visestrukih ekspozicija od 15 sekundi koje su snimljene 30. juna 2019. godine. Dva dana kasnije, La Silla je dozivela retko potpuno pomracenje Sunca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. mart 2022.

Formiranje zvezda u maglini Orao

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Processing & Copyright: Ignacio Diaz Bobillo & Diego Gravinese

Objasnjenje slike: Gde nastaju zvezde? Jedno mesto, oblasti za formiranje zvezda poznati kao „JAJA“, otkriveni su na kraju ovog ogromnog stuba gasa i prasine u maglini Orao (M16). Kratko za gasovite globule koje isparavaju, JAJA su guste oblasti uglavnom molekularnog vodonicnog gasa koji se fragmentiraju, gravitativno kolabiraju i formiraju zvezde. Svetlost najtoplijih i najsjajnijih od ovih novih zvezda zagreva kraj stuba i izaziva dalje isparavanje gasa i prasine - otkrivajuci jos vise JAJA i vise mladih zvezda. Ova istaknuta slika je napravljena od ekspozicija u trajanju od preko 30 sati sa svemirskim teleskopom Habl u orbiti oko Zemlje 2014. godine, a digitalno obradjena modernim softverom od strane iskusnih volontera u Argentini. Novorodjene zvezde ce postepeno unistavati svoje stubove rodjenja u narednih 100.000 godina - ako ih supernova ne unisti prva.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. mart 2022.

Sareni vazdusni sjaj oko Mlecnog puta

Kredit za sliku & autorska prava: Xiaohan Wang

Objasnjenje slike: Zasto nebo sija kao dzinovska duga koja se ponavlja? To je vazdusni sjaj. Sada vazduh sija sve vreme, ali to je obicno tesko videti. Medjutim, poremecaj - poput oluje koja se priblizava - moze izazvati primetno talasanje u Zemljinoj atmosferi. Ovi gravitacioni talasi su oscilacije u vazduhu analogne onima koje nastaju kada se kamen baci u mirnu vodu. Crveni sjaj vazduha verovatno potice od OH molekula na visini od oko 87 kilometara, pobudjenih ultravioletnim svetlom sa Sunca, dok narandzasti i zeleni sjaj vazduha verovatno izazivaju atomi natrijuma i kiseonika na nesto vecoj visini. Dok se pre nekoliko godina vozio blizu jezera Keluke u Kinghai Provincijii u Kini, fotograf je prvobitno primetio uglavnom impresivnu centralnu traku galaksije Mlecni put. Iznenadjujuce rezultujuca osetljiva slika kamere je pokazala da su trake sjaja vazduha prilicno istaknute i obuhvataju celo nebo. Prikazana slika je digitalno poboljsana kako bi boje bile zivlje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. mart 2022.

Mlecni put iznad Point Reisa

Kredit za sliku & autorska prava: Dan Zafra

Objasnjenje slike: Severna zimska sazvezdja i dugacak luk Mlecnog puta se nalaze na ovom nocnom nebu koji gledaju ka Tihom okeanu sa Point Reisa na kalifornijskoj obali, planete Zemlje. Sirijus, alfa zvezda Velikog psa, istaknut je ispod zvezdanog luka sa leve strane. Orionov zuckasti Betelgeze, Aldebaran u Biku i plavo zatamnjeno zvezdano jato Plejade takodje se nalaze izmedju Mlecnog puta i severozapadnog horizonta blizu centra scene. Magline vidljive u seriji ekspozicija koristenih za konstruisanje ovog panoramskog pogleda snimljene su pocetkom marta, ali su previse slabe da bi se videle golim okom. Te severne noci njihov ekspanzivni sjaj ukljucuje crvenkasti polukrug Barnardove petlje u Orionu i NGC 1499 iznad i desno od Plejada, takodje poznat kao Kalifornijska maglina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. mart 2022.

Osmeh duge

Kredit za sliku & autorska prava: Marcella Giulia Pace

Objasnjenje slike: Zelite li da vidite dugin osmeh? Pogledajte blizu zenita kada je Sunce nisko na nebu i mogli biste da ga uocite. Ovaj primer ledenog oreola poznatog kao cirkumcenitalni luk je snimljen iznad vrha palme iz Raguze na Siciliji 24. februara. Zivopisno sareni lukovi se cesto nazivaju dugama koje se smeju zbog njihove obrnute zakrivljenosti i boja. Za cirkumcenitalne lukove, zenit je u centru, a crvenaboja je spolja, u poredjenju sa dugama ciji se lukovi savijaju prema horizontu nakon pljuska. Medjutim, prave duge nastaju na kapljicama vode koje prelamaju suncevu svetlost da bi proizvele spektar boja. Cirkumcenitalni lukovi su proizvod prelamanja i refleksije u ravnim heksagonalnim kristalima leda, poput kristala leda koji stvaraju efekat duplog Sunca, formirane u visokim tankim oblacima.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. mart 2022.

Globularno zvezdano jato 47 Tuc

Kredit za sliku & autorska prava: Bernard Miller

Objasnjenje slike: Kuglasto zvezdano jato 47 Tucanae je riznica dragulja Juznog neba. Ono je poznato i kao NGC 104 i prozima zajedno sa vise od 150 kuglastih zvezdanih jata, nas Mlecni Put. 47 Tuc, vidjeno sa Zemlje je drugo najsvetlije zvezdano jato (posle Omega Centauri), udaljeno je oko 17.000 svetlosnih godina i vidljivo je golim okom u blizini Malog Magelanovog Oblaka u sazvezdju Tukan. Gusto jato se sastoji od stotine hiljada zvezda na otprilike 120 svetlosnih godina velikom prostoru. Aktuelna posmatranja pokazuju, da su bele patuljaste zvezde 47 Tucanae zbog svoje male mase, potisnute na ivicu jata. Druge, lepe, sarene zvezde, sa manjom masom, medju njima i zuckasti crveni dzinovi, nalaze se, dobro prepoznatljivi na ivicama jata, na ovom ostrom, pre kratkog vremena objavljenom teleskopskom portretu svemirskog teleskopa Habl.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. mart 2022.

Kameni cvet na Marsu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, MSSS

Objasnjenje slike: To je jedna od najneobičnijih stena koje se do sada nalaze na Marsu. Stena ima nekoliko dodataka zbog kojih nekima izgleda kao cvet. Iako bi bilo veliko otkriće da je stena zaista fosilizovani drevni marsovski cvet, postoje manje spektakularna - i trenutno poželjna - objašnjenja za njegovu neobičnu strukturu. Jedna teorija koja se pojavila je da je stena stvorena mineralima koje je voda taložila u pukotinama ili podelama u postojećoj steni. Ove konkrecije se mogu sabiti zajedno, mogu biti tvrđe i gušće od okolnih stena i mogu ostati čak i nakon što okolna stena erodira. Struktura nalik cvetu takođe može biti uzrokovana kristalnim grozdovima. Mala stena, nazvana Blackthorn Salt, ima sličnosti sa prethodno snimljenim marsovim kamenčićima. Ovu sliku je snimio rover Curiosity na Marsu krajem februara. Naučnici će nastaviti da proučavaju podatke i slike snimljene ove - i sličnih - iznenađujućih marsovih stena.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. mart 2022.

Mesec u invertnim bojama  

Kredit za sliku & autorska prava: Dawid Glawdzin

Objasnjenje slike:  Koji je ovo Mesec? To je Zemljin Mesec -- ali u obrnutim bojama. Ovde su vrednosti piksela koje odgovaraju svetlim i tamnim oblastima prevedene u obrnutom smeru, ili obrnute, dajuci prikaz lazne boje koji podseca na crno-beli fotografski negativ. Medjutim, ovo je slika obrnuta u boji - gde su prigusene boje Meseca stvarne, ali digitalno preuvelicane pre inverzije. Normalno svetli zraci iz velikog kratera Tiho dominiraju juznim (donjim) obelezjima kao lako pracene tamnozelene linije koje izviru iz mesta udara, precnika 85 kilometara. Obicno tamni lunarni disk izgleda svetao i srebrnast. Slika je snimljena u Southend-on-Sea, Engleska, Velika Britanija. Istorijski gledano, astronomske slike snimljene na fotografskim plocama direktno su ispitivane na negativima obrnute boje jer je to pomoglo oku da odabere blede detalje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. mart 2022.

Lav u Orionu

Kredit za sliku & autorska prava: Maroun Mahfoud

Objasnjenje slike: Da li mozete li da vidite lava? Duboka ekspozicija pokazuje cuveno tamno udubljenje koje izgleda kao konjska glava, vidljivo levo i ispod centra, poznato kao maglina Konjska glava. Maglina Konjska glava (Barnard 33) je deo ogromnog kompleksa tamne prasine koja upija i svetleci gas. Da bi otkrio detalje Konjske glave, astrofotograf je umetnicki kombinovao svetlost akumuliranu preko 20 sati u vodoniku (narandzasta), kiseoniku (plava) i sumporu (zelena). Rezultirajuca spektakularna slika snimljena iz Raachine-a, Liban, sadrzi detalje slozene tapiserije gasovitih pramenova i prasnih vlakana koje su eonima stvarali i izvajali zvezdani vetrovi i drevne supernove. Prikazana kompozicija donosi jos jednu pareidolsku zivotinju - lavlju grivu - u ekspanzivnom gasu narandzaste boje iznad glave konja. Maglina Plamen je vidljiva sa leve strane Konjske glave. Maglina Konjska glava se nalazi 1.500 svetlosnih godina udaljena od sazvezdja Orion.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. mart 2022.

Venera i trostruko ultravioletno Sunce

Kredit za sliku & autorska prava: NASA/href="https://sdo.gsfc.nasa.gov/">SDO & the AIA, EVE, and HMI teams;
Digital Composition: Peter L. Dove

Objasnjenje slike: Ovo je bila veoma neobicna vrsta pomracenja Sunca. Obicno je Zemljin Mesec taj koji pomracuje Sunce. Medjutim, 2012. godina to je uradila planeta Venera. Kao kod Suncevog pomracenja Mesecom, faza Venere je postajala sve tanji polumesec, kako je postajala sve bolje uskladjena sa Suncem. Na kraju je poravnanje postalo savrseno i faza Venere je pala na nulu. Tamna tacka Venere je presla nasu maticnu zvezdu. Situacija bi se tehnicki mogla oznaciti kao Venerino prstenasto pomracenje sa izuzetno velikim vatrenim prstenom. Na slici tokom okultacije, Sunce je fotografisano u tri boje ultravioletnog svetla od strane Opservatorije za Solarnu Dinamiku koja kruzi oko Zemlje, pri cemu je tamna oblast na desnoj strani odgovarala koronalnoj rupi. Nekoliko sati kasnije, dok je Venera nastavila da ide svojom orbitom, ponovo se pojavila blaga faza polumeseca na njoj. Sledeci venerin tranzit preko Sunca će se dogoditi se 2117. godine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. mart 2022.

Interstelarna kometa 2I Borisov

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, and D. Jewitt (UCLA) et al.

Objasnjenje slike: Sa nekog drugog mesta u galaksiji Mlecni put, kometa 2I/Borisov je upravo bila u poseti Suncevom sistemu. Otkrio je astronom amater Genadij Borisov 30. avgusta 2019. godine, prva poznata interstelarna kometa se vidi na ove dve slike svemirskog teleskopa Habl iz novembra i decembra 2019. godine. Sa leve strane, udaljena pozadinska galaksija u blizini linije vida do Borisova je zamagljena, dok je Habl pratio letecu kometu i prasinasti rep na oko 327 miliona kilometara od Zemlje. Desno, 2I/Borisov se pojavljuje ubrzo nakon perihela, njegovog najveceg priblizavanja Suncu. Posmatranja Evropske Juzne Opservatorije pokazuju da ova kometa mozda nikada nije prosla blizu bilo koje zvezde pre njenog prolaska perihelom 2019. Najblizi pristup Borisova nasoj lepoj planeti, na udaljenosti od oko 290 miliona kilometara, bio je 28. decembra 2019. Iako Hablove ostre slike opticki ne razesavaju jezgro komete, one su dovele do procena od manje od 1 kilometra za njen precnik.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. mart 2022.

Visetalasnoduzinski Rak

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, G. Dubner (IAFE, CONICET-University of Buenos Aires) et al.; A. Loll et al.; T. Temim et al.; F. Seward et al.; VLA/NRAO/AUI/NSF; Chandra/CXC; Spitzer/JPL-Caltech; XMM-Newton/ESA; Hubble/STScI

Objasnjenje slike: Maglina Rak je katalogizovana kao M1 i to je prvi objekat na poznatoj listi Carlsa Mesiea gde su objekti koji nisu komete. U medjuvremenu je maglina Rak poznata kao ostatak supernove - ekspandirajuci ostatak masivne zvezde posle eksplozije 1054. godine nase ere. Nova fotografija je pogled 21. veka na maglinu Rak, gde je prezentovan ceo elektromagnetni spektar na talasnim duzinama vidljivog svetla. Podatke su napravili svemirski teleskopi Candra (rentgen), XMM-Njuton (ultravioletno), Habl (vidljivo), Spicer (infracrveno), koji su pruzili slike u ljubicastim, plavim, zelenim i zutim tonovima. Podatke radiotalasnih duzina od Very Large Array sa Zemlje, se vide u crvenoj boji. Rak-pulsar je svetla tacka u blizini sredine slike i on pripada najegzoticnijim objektima danasnje astronomije. To je neutronska zvezda, koja rotira 30 puta u sekundi. Ovaj kolabrirani ostatak zvezdinog jezgra daje kao kosmicki dinamo energiju za emisije Rak magline u celokupnom elektromagnetnom spektru. Ova maglina ima velicinu od 12 svetlosnih godina i od nas je udaljena 6.500 svetlosnih godina u sazvezdju Bik.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. mart 2022.

Spiralna galaksija NGC 2841

Kredit za sliku & autorska prava: Vitali Pelenjow

Objasnjenje slike: Ovo je jedna od najmasivnijih galaksija koje poznajemo. Spiralna galaksija NGC 2841 se nalazi u severnom sazvezdju Ursa Major (Velika Kola). Ovaj ostar pogled divnog ostrvskog univerzuma pokazuje markantno, zuckasto jezgro i galakticki disk. Na flekavim, uskim, uvijenim spiralnim kracima nalaze se prasnjave staze, male crvenkaste oblasti gde se radjaju zvezde i mlada plava zvezdana jata. Kao kontrast tome, mnoge druge spirale imaju siroke krakove sa velikim oblastima gde se radjaju zvezde. NGC 2841 ima precnik od vise od 150.000 svetlosnih godina i time je veca od naseg Mlecnog Puta. Ova kompozitna slika je nastala od fotografija 2,4-metara velikog svemirskog teleskopa Habl u Zemljinoj orbiti i 8,2-metarskog teleskopa Subaru koji se nalazi na tlu Zemlje. Rentgenske slike navode na zakljucak, da zvezdani vetrovi i tragovi eksplozija vrelog gasa, dovode do sirenja oblasti oko NGC 2841.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. mart 2022.

Rekordna protuberanca snimljena sa Solar Orbitera

Kredit za sliku: Solar Orbiter, EUI Team, ESA & NASA; h/t: Bum-Suk Yeom

Objasnjenje slike: Šta se desilo sa našim Suncem? Prošlog meseca proizveo je najveću istaknutost ikada snimljenu zajedno sa kompletnim solarnim diskom. Prikazana rekordna slika snimljena je u ultraljubičastom svetlu od strane svemirskog broda Solar Orbiter koji kruži oko Sunca. Mirna solarna prominencija je oblak vrelog gasa koji Sunčevo magnetno polje drži iznad površine Sunca. Ovo solarno isticanje je bilo ogromno - obuhvatalo je dužinu koja je bila jednaka prečniku samog Sunca. Sunčeve prominencije mogu nepredvidivo eruptirati i izbaciti vrući gas u Sunčev sistem putem izbacivanja koronalne mase (CME). Kada CME udari u Zemlju i njenu magnetosferu, mogu se pojaviti sjajne aurore. Ova istaknutost jeste proizvela CME, ali je bila usmerena daleko od Zemlje. Iako je sigurno povezan sa promenljivim magnetnim poljem Sunca, energetski mehanizam koji stvara i održava sunčevu istaknutost ostaje tema istraživanja.