86 - MAJ 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. maj 2022.

Dragulj cvetnog Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Tomas Slovinsky

Objasnjenje slike: Oblacno nebo mucilo je neke posmatrace neba u nedelju dok je majski pun cvetni Mesec klizio kroz Zemljinu senku u potpunom pomracenju Meseca. Na nebu iznad cileanske pustinje Atakama ovaj telefoto snimak je ipak zabelezio neverovatan spektakl. Gledano kroz tanke visoke pernate oblake, neposredno pre pocetka totaliteta, poslednji deo Suncem obasjanog polumeseca blista kao maglovit dragulj na vrhu uglavnom zasencenog lunarnog diska. Ovaj pun Mesec je bio blizu perigeja, najblize tacke u njegovoj elipticnoj orbiti. Prosao je blizu centra Zemljine tamne senke umbre, tokom 90-minutne faze potpunog pomracenja. Slabo prozeta suncevom svetloscu rasejanom atmosferom, sama kisobranska senka dala je pomracenom Mesecu crvenkast izgled i veoma dramatican popularni nadimak krvavi Mesec.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. maj 2022.

NGC 1316: Posle sudara galaksija

Kredit za sliku & autorska prava: Prikupljeno:
Greg Turgeon; Obrada: Kiko Fairbairn

Objasnjenje slike: Ogromna elipticna galaksija NGC 1316 je primer za silu u kosmickim razmerama i nalazi se na udaljenosti od oko 75 miliona svetlosnih godina u juznom sazvezdju Hemijske peci (Fornax). Astronomi istrazuju zadivljujuci pogled i pretpostavljaju da se velika galaksija sudara sa manjom susednom galaksijom NGC 1317 i da pri tome nastaju uvijene masne i skoljkasti oblici od zvezda. Svetlost bliskog susreta je stigla do zemlje pre oko 100 miliona godina. Na ostroj, detaljnoj slici su centralne oblasti od NGC 1316 i NGC 1317, ocito medjusobno udaljene vise od 100.000 svetlosnih godina. Kompleksne prasnjave trake dovode do zakljucka, da je NGC 1316 i sama rezultat stapanja galaksija u dalekoj proslosti. NGC 1316 se nalazi na ivici Fornax jata i jedan je od najjacih i najvecih radio izvora. Njene radio emisije se protezu daleko preko teleskopskog vidnog polja preko nekoliko stepeni na nebu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. maj 2022.

Mlecni put iznad kamenih piramida u francuskim Alpima

Kredit za sliku & autorska prava: Benjamin Barakat

Objasnjenje slike: Pravi dvorci nisu toliko stari. A pozadinska galaksija je jos starija. Pomalo lice na zamak vanzemaljaca, ovi tornjevi se nazivaju hudui i verovatno su stari milionima godina. Retke tvorevine, ali se mogu naci sirom sveta. Hudui se formiraju kada guste stene usporavaju eroziju mekseg kamena ispod. Hudui opstaju u francuskim Alpima i nazvani su Demoiselles Coiffees - sto se prevodi kao "Dame sa frizurama". Pozadinska galaksija je deo centralnog diska nase galaksije Mlecni put i sadrzi zvezde koje su stare milijarde godina. Fotogenicni region neba je oblast Labuda - bogata prasnjavim tamnim oblacima i crvenim svetlecim maglinama. Prikazana slika je snimljena u dve faze: prvi plan je snimljen tokom vecernjeg plavog sata, dok je pozadina snimljena sa iste lokacije kasnije te noci.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. maj 2022.

Boje Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Marcella Giulia Pace

Objasnjenje slike: Koje je boje Mesec? Zavisi od noci. Izvan Zemljine atmosfere, tamni Mesec, koji sija reflektovanom suncevom svetloscu, izgleda velicanstveno sivo smedje nijanse. Medjutim, posmatrano iz unutrasnjosti Zemljine atmosfere, Mesec moze izgledati sasvim drugacije. Prikazana slika naglasava kolekciju ociglednih boja punog Meseca koje je dokumentovao jedan astrofotograf tokom 10 godina sa razlicitih lokacija sirom Italije. Mesec crvene ili zute boje obicno oznacava Mesec koji se vidi blizu horizonta. Tamo je deo plave svetlosti rasprsen dugim putem kroz Zemljinu atmosferu, ponekad opterecen sitnom prasinom. Mesec plave boje je redji i moze ukazivati na Mesec koji se vidi kroz atmosferu koja nosi vece cestice prasine. Nejasno je sta je stvorilo ljubicasti Mesec - to moze biti kombinacija nekoliko efekata. Poslednja slika prikazuje potpuno pomracenje Meseca u julu 2018. godine - gde je Mesec, u Zemljinoj senci, izgledao slabo crven - zbog svetlosti koja se prelama kroz vazduh oko Zemlje. Danas ce biti jos jedan pun Mesec i totalno pomracenje Meseca, vidljivo posmatracima u Severnoj i Juznoj Americi - pojava koja moze da donese neke neocekivane lunarne boje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. maj 2022.

Ledeni halo u svetlosti Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Alan Dyer, Amazingsky.com, TWAN

Objasnjenje slike: Skoro pun Mesec 15. aprila je doveo do ovih svetlecih prikaza severne prolecne noci iznad Alberte u Kanadi. Te noci, jarka mesecina prelomljena i reflektovana na heksagonalnim kristalima leda u visokim oblacima, stvorila je kompleks oreola i lukova koji se cesce vide na suncevoj svetlosti na dnevnom nebu. Dok su boje lukova i haloa ili paraselenae bili vidljivi samo golim okom, mesavina ekspozicija u rasponu od 30 sekundi do 1/20 sekundi je koristena da se prikaze ovaj sirokougaoni deo neba, obasjan mesecinom. Veliki medved na vrhu slike se nalazi tik iznad nasmejanog kruznog luka duginih boja. Sa Arkturom levo i Regulom desno, Mesec je centriran u svom cesto uocenom oreolu od 22 stepena. 15. maja ce takodje videti jarko svetlo punog Meseca koji sija na Zemljinom nocnom nebu. Sutrasnji pun Mesec ce biti zatamnjen na neko vreme, dok klizi kroz Zemljinu senku u totalnom pomracenju Meseca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. maj 2022.

Crna rupa mlecnog puta

Kredit za sliku & autorska prava: Rentgenski - NASA/CXC/SAO, Infracrveni - NASA/HST/STScI;

Objasnjenje slike: U centru Mlecnog puta postoji crna rupa. Primeceno je da zvezde kruze oko veoma masivnog i kompaktnog objekta poznatog kao Sgr A*. Ali ova upravo objavljena radio slika (umetak) sa teleskopa Event Horizon, napravljena na planeti Zemlji je prvi direktan dokaz centralne crne rupe Mlecnog puta. Kao sto je predvidjeno Ajnstajnovom teorijom opste relativnosti, snazna gravitacija crne rupe od cetiri miliona solarne mase savija svetlost i stvara tamno centralno podrucje nalik senci okruzeno svetlom prstenastom strukturom. Prateca posmatranja napravljena pomocu svemirskih teleskopa i zemaljskih opservatorija pruzaju siri pogled na dinamicku okolinu galaktickog centra i vazan kontekst za sliku crne rupe Event Horizon Teleskopa. Slika glavnog panela prikazuje rentgenske podatke sa Chandre i infracrvene podatke sa Habla. Dok je glavni panel precnika oko 7 svetlosnih godina, sama umetnuta slika Event Horizon Teleskopa se prostire na samo 10 svetlosnih minuta u centru nase galaksije, udaljenoj oko 27.000 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. maj 2022.

Mlade zvezde u NGC 346

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA
- zahvaljujemo se: Antonella Nota (ESA/STScI) et al.

Objasnjenje slike: Masivne zvezde NGC 346 su kratkog veka, ali veoma energeticne. Zvezdano jato je ugradjeno u najvecu oblast formiranja zvezda u Malom Magelanovom oblaku, udaljenom oko 210.000 svetlosnih godina. Njihovi vetrovi i radijacija uklanjaju medjuzvezdanu pecinu u oblaku gasa i prasine, precnika oko 200 svetlosnih godina, pokrecuci formiranje zvezda i oblikujuci gustu unutrasnju ivicu oblasti. Katalogizovana kao N66, cini se da oblast formiranja zvezda takodje sadrzi veliku populaciju novorodjenih zvezda. Starosti samo 3 do 5 miliona godina, jos ne sagorevaju vodonik u svojim jezgrima, mlade zvezde su razbacane po ugradjenom zvezdanom jatu. Na ovoj slici svemirskog teleskopa Habl boje su lazne, a vidljiva i bliska infracrvena svetlost se vidi kao plava i zelena, dok je svetlost atomske emisije vodonika crvena.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. maj 2022.

Gravitacioni osmeh

Kredit za sliku & autorska prava: Rentgenski - NASA / CXC / J. Irwin et al.; Opticki - NASA/STScI

Objasnjenje slike: Opsta teorija relativnosti Alberta Ajnstajna, objavljena pre vise od 100 godina, predvidjala je fenomen gravitacionog sociva. I to je ono sto ovim udaljenim galaksijama daje takav izgled, vidljiv na nekoliko rentdgenskih i optickih slika, dobijenih od podataka sa svemirskih teleskopa Candra i Habl. Nadimak ove grupe galaksija je Cesirska macka, jer su dve velike elipticne galaksije, sugestivno okruћene lukovima. Oni su opticki produkt dalekih galaksija u pozadini. Naravno, ovom gravitacionom masom dominira tamna materija. Dve velike elipticne galaksije, koje se vide kao "oko", predstavljaju najsjajnije clanove svojih galaktickih grupa koje se spajaju. Njihova relativna brzina je skoro 1.350 kilometara u sekundi i zagreva gas na milione stepeni, sto dovodi do rentgenskog sjaja prikazanog u violetnim nijansama. Ova grupa galaksija se nalazi u sazvezdju Ursa Major, oko 4,6 milijardi svetlosnih godina udaljeno od nas.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. maj 2022.

NGC 6334: Maglina Macija sapa

Kredit za sliku & autorska prava: Stefan Steve Bemmerl & Team Wolfatorium (Hakos/Namibia)

Objasnjenje slike: Magline su poznate po tome, da se asociraju sa oblicima koje stalno srecemo. Pa opet, ni jedna macka ne bi mogla da napravi ovaj ogroman otisak u sazvezdju Skorpije. Maglina je od nas udaljena 5.500 svetlosnih godina i to je crvenkasta emisiona maglina. Njene boje poticu od bogatog prisustva jonizovanih vodonikovih atoma. Maglina je poznata i kao NGC 6334 - Medvedja sapa. Nastala je u zadnjih nekoliko miliona godina, a zvezde u njoj poseduju skoro deset puta vecu masu od Sunca. Ova slika pokazuje maglinu Macja sapa u svetlosti vodonikovih, kiseonikovih i sumporovih jonizovanih atoma.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. maj 2022.

NGC 3521: Galaksija u mehuru

Kredit za sliku & autorska prava: Mark Hanson i Mike Selby

Objasnjenje slike: Prelepa spiralna galaksija NGC 3521 je udaljena samo 35 miliona svetlosnih godina, prema severnom prolecnom sazvezdju Lava. Relativno svetla na nebu planete Zemlje, NGC 3521 je lako vidljiva malim teleskopima, ali je amaterski snimaci cesto zanemaruju u korist drugih spiralnih galaksija Lava, kao sto su M66 i M65. Ipak, tesko je prevideti na ovom zivopisnom kosmickom portretu. Prostiruci se na oko 50.000 svetlosnih godina, galaksija ima karakteristicne neravne, nepravilne spiralne krakove protkane prasinom, rozikaste oblasti formiranja zvezda i jata mladih, plavih zvezda. Ova duboka slika takodje pronalazi NGC 3521 ugradjenu u slabije, gigantske skoljke nalik mehuricima. Skoljke su verovatno krhotine plime i oseke, tokovi zvezda otkinutih iz satelitskih galaksija koje su se spojile sa NGC 3521 u dalekoj proslosti.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. maj 2022.

Planete iznad Egipatskih piramida

Kredit za sliku & autorska prava: Osama Fatehi

Objasnjenje slike: Ranojutarnja parada planeta se nastavlja. Planete Jupiter, Venera, Mars i Saturn, vidljive sirom sveta, nizu se na nebu pred zoru od sredine aprila. Na predstavljenoj slici napravljenoj proslog meseca, ove planete su snimljene iznad Djoserove stepenaste piramide, UNESCO-ve svetske bastine. Smestena u nekropoli Sakara u Egiptu, piramida je izgradjena u 27. veku pre nove ere i jedna je od najstarijih poznatih piramida. Kompozit od dve slike ukljucuje sliku u prvom planu snimljenu tokom vecernjeg plavog sata i sliku u pozadini snimljenu sa iste lokacije sledeceg jutra. Planetarni sastav se sada polako menja. Krajem proslog meseca planete Jupiter i Venera su zamenile mesta, dok ce se krajem ovog meseca Jupiter i Mars zameniti u razmaku od jednog stepena. Naravno, ovo slikovito planetarno ugaono poravnanje je slucajnost, jer svi ovi svetovi nastavljaju da kruze oko Sunca kao i milijardama godina, mnogo pre nego sto je izgradjena drevna Djoserova piramida.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. maj 2022.

Merkurov natrijumski rep

Kredit za sliku & autorska prava: Sebastian Voltmer

Objasnjenje slike: To nije kometa. Ispod zvezdanog jata Plejade je zapravo planeta: Merkur. Duge ekspozicije najblize planete Suncu naseg Suncevog sistema, mogu otkriti nesto neocekivano: rep. Tanka Merkurova atmosfera sadrzi male kolicine natrijuma koji sijaju kada su pobudjeni suncevom svetloscu. Sunceva svetlost takodje oslobadja ove atome sa povrsine Merkura i odbacuje ih. Zuti sjaj natrijuma je relativno svetao. Merkur i njegov natrijumov rep su vidljivi na dubokoj slici snimljenoj prosle nedelje iz La Palmi u Spaniji kroz filter koji prvenstveno prenosi zutu svetlost koju emituje natrijum. Prvi put predvidjen 1980-ih godina, Merkurov rep je prvi put otkriven 2001. godine. Mnogi detalji repa otkriveni su u visestrukim posmatranjima NASINE robotske svemirske letelice MESSENGER koja je kruzila oko Merkura izmedju 2011. i 2015. godine. Repovi se, naravno, obicno povezuju sa kometama.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. maj 2022.

Delimicno pomracenje Sunca iznad Argentine

Kredit za sliku & autorska prava: Aixa Andrada

Objasnjenje slike: Sta se desilo sa Suncem? Pre dva dana, delovi Juzne Amerike su doziveli delimicno pomracenje Sunca - gde je Mesec blokirao deo Sunca. Slika pokazuje delimicno pomraceno Sunce kroz oblake, dok je zalazilo iznad Patagonije, Argentina. Na nagnutoj slici, Zemlja je desno. Tokom pomracenja, Mesec se kretao izmedju Zemlje i Sunca. Iako vizuelno impresivan prizor, blago zatamnjenje okoline tokom ovog delimicnog pomracenja je bilo manje primetno od zatamnjenja stvorenog gustim oblakom. Za otprilike dve nedelje, cela Juzna Amerika i deo Severne Amerike ce doziveti totalno pomracenje Meseca - gde se Zemlja krece izmedju Meseca i Sunca. Za otprilike dve godine, totalno pomracenje Sunca ce se videti iznad Severne Amerike.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. maj 2022.

Prva slika horizonta crne rupe

Kredit za sliku & autorska prava: Apollo 16, NASA; Sastavljanje panorame: Mike Constantine

Objasnjenje slike:  Kako izgleda crna rupa? Da bi to saznali, radio teleskopi sa cele Zemlje su koordinisali posmatranja crnih rupa s najvecim poznatim horizontima dogadjaja na nebu. Same crne rupe su samo crne, ali se zna da ova cudovista privlace svetlost. Prva slika je objavljena juce i pokazala je podrucje oko crne rupe u centru galaksije M87 na skali ispod ocekivanog za horizont dogadjaja. Na slici, tamna centralna oblast nije horizont dogadjaja, vec senka crne rupe - centralna oblast emitovanog gasa je potamnjena gravitacijom centralne crne rupe. Velicina i oblik senke odredjeni su svetlim gasom u blizini horizonta dogadjaja, snaznim gravitacionim savijanjem sociva i spinom crne rupe. Kod resavanja senke ove crne rupe, Event Horizontov teleskop (ETH) je potvrdio dokaze da Ajnstajnova teorija gravitacije funkcionise cak i u ekstremnim oblastima, i pruzila je jasne dokaze da M87 ima centralnu crnu rupu od oko 6 milijardi solarnih masa. Sledeca posmatranja ce biti usmerena ka jos vecoj rezoluciji, boljem pracenju varijabilnosti i istrazivanju neposredne blizine crne rupe u centru nase galaksije Mlecni put.