90 - SEPTEMBAR 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. septembar 2022.

Ekvinokcijumski izlazak Sunca svuda u svetu

Copyright za kolaz: Luca Vanzella

Objasnjenje slike: Saradnja širom planete rezultirala je ovim izvanrednim nizom fotografija izlaska Sunca snimljenih oko ravnodnevice u septembru 2022. godine. Slike su dala 24 fotografa, po jedan u svakoj od 24 nautičke vremenske zone širom sveta. Za razliku od komplikovanijih granica građanske vremenske zone, 24 nautičke vremenske zone su jednostavno trake od 15 stepeni geografske dužine koje odgovaraju koracima od 1 sata koji obuhvataju čitav svet. Počnite u gornjem desnom uglu da biste prvi doživeli izlazak Sunca u nautičkoj vremenskoj zoni koja odgovara univerzalnom koordinisanom vremenu (UTC) + 12 sati. U toj vremenskoj zoni, fotograf se nalazio u Krajstčerču na Novom Zelandu. Putujte ka zapadu gledajući dole u kolonu, a zatim se pomerite ka koloni ulevo za kasnije izlaske Sunca kako se pomeranje vremenske zone u satima u odnosu na UTC smanjuje. Ili, možete pogledati video o izlasku Sunca tokom ravnodnevice u septembru 2022. godine, oko planete Zemlje, ovde.
.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. septembar 2022.

DART asteroid udar iz svemira

Kredit za sliku & autorska prava: ASI / NASA

Objasnjenje slike: Petnaest dana pre udara, svemirska letelica DART je rasporedila mali prateci satelit da dokumentuje svoju istorijsku demonstraciju planetarne odbrambene tehnologije. Laki italijanski CubeSat za snimanje asteroida, zvani LICIACube, koji je obezbedila Italijanska svemirska agencija, snimio je ovu sliku posledica dogadjaja. Oblak izbacivanja se vidi blizu desne ivice kadra snimljen samo nekoliko minuta nakon udara DART-a sa ciljnim asteroidom Dimorfos dok je LICIACube bio udaljen oko 80 kilometara. Trenutno udaljen oko 11 miliona kilometara od Zemlje, Dimorfos precnika 160 metara je mesec koji kruzi oko asteroida Didimosa precnika 780 metara. Didimos se vidi van centra na slici LICIACube. Tokom narednih nedelja, zemaljska teleskopska posmatranja ce traziti malu promenu u orbiti Dimorfosa oko Didimosa kako bi procenili koliko je efektno DART udar odbio svoju metu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. septembar 2022.

Nebo iznad Mount Shasta

Kredit za sliku & autorska prava: Ralf Rohner  

Objasnjenje slike:  Prema nekim drevnim legendama, duhovi gornjeg i donjeg sveta se bore tamo, ponekad prilicno aktivno tokom erupcija ovog ogromnog vulkana u Kaliforniji, SAD. Takva drama se moze dobro zamisliti na ovoj slici dubokog neba snimljenoj krajem juna. Iznad zavejanog vrha vidljiva je centralna traka nase galaksije Mlecni put, sa leve strane, i zivopisno nebo prema savremenim sazvezđima Skorpije i Zmijonose, iznad i desno. Jarko narandzasta zvezda Antares i sareni kompleks oblaka Rho Ophiuchi vidljivi su desno od planine Shasta, dok se crvena emisiona maglina koja okruzuje zvezdu zeta Ophiuchi pojavljuje u gornjem desnom uglu. Staticka slika zemlje u predstavljenom kompozitu snimljena je tokom plavog sata, dok je panorama sa dva panela koja prati pozadinsko nebo snimljena kasnije te noci istom kamerom i sa iste lokacije. U roku od nekoliko miliona godina, Antares, neke zvezde u sistemu Rho Ophiuchi i zeta Ophiuchi ce verovatno eksplodirati kao supernove. Da biste videli obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. septembar 2022.

DART: Udar u asteroid Dimorfos

Kredit za video: NASA, JHUAPL, DART

Objasnjenje videa: Da li bi covecanstvo moglo da skrene asteroid koji je krenuo ka Zemlji? Da. Smrtonosni udari velikih asteroida desavali su se i ranije u Zemljinoj proslosti, ponekad uzrokujuci masovno izumiranje zivota. Kako bi zastitila nasu Zemlju od nekih potencijalnih buducih udara, NASA je juce testirala novi planetarni odbrambeni mehanizam, tako sto je srusila robotsku letelicu za testiranje dvostrukog asteroidnog preusmeravanja (DART) u Dimorphos, mali asteroid precnika oko 170 metara. Kao sto je prikazano u videu, udar je bio uspesan. U idealnom slucaju, ako se udari dovoljno rano, cak i udarac iz male svemirske letelice moze da odbije veliki asteroid dovoljno da promasi Zemlju. Na video snimku, DART se vidi ubrzano, kako prvo prolazi pored veceg Didimosa, sa leve strane, a zatim se priblizava manjem Dimorfosu. Iako se video naglo zavrsava padom DART-a, posmatranja koja prate promenjenu orbitu Dimorfosa - sa svemirskih letelica i teleskopa sirom sveta - su upravo pocela.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. septembar 2022.

Sva voda na Zemlji

Kredit za ilustraciju: Jack Cook, Adam Nieman, Woods Hole Oceanographic Institution; Izvor podataka: Igor Shiklomanov

Objasnjenje slike: Koliko planete Zemlje se sastoji od vodec U sustini, vrlo malo. Iako okeani vode pokrivaju oko 70 procenata zemljine povrsine, oni su plitki u odnosu na Zemljin precnik. Predstavljena ilustracija pokazuje kako bi izgledalo ako sva voda na ili blizu povrsine Zemlje se nadje u lopti. Precnik ove lopte bi bio samo oko 700 kilometara, sto je manje od polovine poluprecnika Zemljinog Meseca, ali je nesto vecci od Saturnovog meseca Rhea koji, se, kao i mnogi meseci u spoljasnjem Suncevom sistemu, sastoje uglavnom od vode i leda. Kako je ovolika voda dosla na Zemlju i da li se znacajna kolicina nalazi duboko ispod Zemljine povrsine ostaje predmet istrazivanja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. septembar 2022.

Vila magline Orao

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)

Objasnjenje slike: Skulpture prasine magline Orao su isparavajuce. U snaznom sjaju zvezda, ove hladne kosmicke planine, ogromni stubovi koji plutaju, mogu dase zamisle i kao mitske zveri. Ovdje je predstavljen jedan od nekoliko glavnih stubova magline Orao koji moze da se opise kao gigantska vanzemaljska vila. Ova vila, medjutim, je deset svetlosnih godina visoka i izbacuje zracenje, koje je mnogo toplije nego uobicajena vatra. Veca maglina Orao, M16, je gigantna isparavajuca ljuska gasa i prasine u kojoj je rastuca supljina ispunjena bogatim zvezdanim rasadnikom, gde se trenutno formira otvorena grupa zvezda. Ovaj veliki stub, udaljen oko 7.000 svetlosnih godina, verovatno ce da nestane za oko 100.000 godina. Predstavljena slika u naucno kodiranim bojama je objavljena 2005. godine u okviru proslave petnaestogodisnjice lansiranja Hablovog svemirskog teleskopa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. septembar 2022.

Senke izlazeceg Sunca u septembru

Kredit za sliku & autorska prava: Donato Lioce

Objasnjenje slike: Odlucujuci astronomski trenutak za ovu septembarsku ravnodnevicu je bio petak, 23. septembra 2022. u 01:03 UTC, kada je Sunce preslo nebeski ekvator krecuci se prema jugu na svom godisnjem putovanju nebom planete Zemlje. To je oznacilo pocetak jeseni za nasu lepu planetu na severnoj hemisferi i proleca na juznoj hemisferi, kada su dan i noc skoro jednaki sirom sveta. Naravno, ako slavite astronomsku promenu godisnjih doba gledajuci izlazak Sunca, mozete potraziti i krepuskularne zrake. Senke koje bacaju oblaci mogu imati dramatican izgled na nebu u sumrak tokom svakog izlaska ili zalaska Sunca. Zbog perspektive, cinice se da paralelne senke upucuju na izlazece Sunce i mesto na istoku na vasem horizontu blizu datuma ravnodnevice. Snimljeno 15. septembra, ovo more i nebo u izlasku Sunca uhvatili su krepuskularne zrake na nebu i vodene spekularne refleksije sa mediteranske obale u blizini sela Petacato, Italija.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. septembar 2022.

Gasoviti gigant Neptun sa prstenovima

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, STScI, NIRCam

Objasnjenje slike: Prstenasti ledeni gigant Neptun lezi blizu centra ove ostre infracrvene slike sa svemirskog teleskopa Dzejms Veb. Tamni i daleki svet je najudaljenija planeta od Sunca, oko 30 puta udaljenija od planete Zemlje. Ali u zadivljujucem Vebovom pogledu, mracni i sablasni izgled planete je posledica atmosferskog metana koji apsorbuje infracrveno svetlo. Oblaci velike nadmorske visine koji sezu iznad vecine Neptunovog metana koji apsorbuje, lako se isticu na slici. Prekriven smrznutim azotom, Neptunov najveci mesec Triton je svetliji od Neptuna na reflektovanoj suncevoj svetlosti i vidi se u gornjem levom uglu sa karakteristicnim Vebovim difrakcionim siljcima. Ukljucujuci Triton, sedam od 14 poznatih Neptunovih meseca mogu da se identifikuju u vidnom polju. Neptunovi bledi prstenovi su upecatljivi na ovom novom svemirskom planetarnom portretu. Detalji kompleksnog sistema prstenova se ovde vide prvi put otkako je Neptun posetio svemirski brod Voiager 2 u avgustu 1989. godine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. septembar 2022.

NGC 7331 bliski snimak

Kredit za sliku & licenca:: ESA/Hubble & NASA/D. Milisavljevic (Purdue University)

Objasnjenje slike: Velika lepa spiralna galaksija NGC 7331 se cesto posmatra kao analogna nasoj galaksiji Mlecni put. NGC 7331 je udaljena oko 50 miliona svetlosnih godina i nalazi se u severnom sazvezdju Pegaz. Ona je prepoznata kao spiralna maglina i cak je jedna od svetlijih galaksija, koja nije u poznatom katalogu Carlsa Mesjea iz 18. veka. Posto je disk galaksije prema nasem uglu gledanja nagnut, snazno eksponirani objekti imaju efekat dubine. Ova fotografija svemirskog teleskopa Habl, pokazuje divne spiralne krake galaksije sa njenim tamnim, neprovidnim prasnjavim trakama, svetlim plavicastim jatima masivnih, mladih zvezda i crvenkastim svetlucanjem aktivnih oblasti gde se radjaju zvezde. U svetlim zuckastim centralnim oblastima se nalaze populacije starijih, hladnijih zvezda. Kao kod Mlecnog puta, u centru spiralne galaksije NGC 7331 se nalazi veima masivna crna rupa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. septembar 2022.

Maglina Konjska glava u Hablovom infracrvenom svetlu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Obrada: Alexandra Nachman

Objasnjenje slike: Dok je ovaj interstelarni prasnjavi oblak plovio kosmosom, oblikovali su ga zvezdani vetrovi i zracenja, dok nije dobio prepoznatljiv oblik koji je dobio naziv maglina Konjska glava. Ona se nalazi ususkana u ogromnu, kompleksnu maglinu Orion (M 42) i moze malo teze da se vdi direktno sa malim teleskopom. Gore pokazana slika je napravljena 2013. godine u infracrvenom svetlu, za 23. godisnjicu Hablovog starta. Tamni, molekularni oblak je udaljen oko 1.500 svetlosnih godina, katalogizovan kao Barnard 33 i ovde se vidi samo zato, jer ga masivna zvezda Sigma Orionis osvetljava od pozadi. Maglina Konjska glava ce u toku sledecih miliona godina polako da promeni svoj vidljivi oblik i verovatno ce biti razoren od veoma energetske zvezdane svetlosti.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. septembar 2022.

NGC 3582 oblast gde se radjaju zvezde bez zvezda

Kredit za sliku & autorska prava: Chris Willocks

Objasnjenje slike:  Sta se desava u maglini Kip slobode? Sjajne zvezde i zanimljivi molekuli se formiraju i oslobadjaju. Slozena maglina se nalazi u oblasti formiranja zvezda sa oznakom RCV 57, i pored spomenika, nekima izgleda kao leteći superheroj ili andjeo koji plače. Digitalnim uklanjanjem zvezda, ova ponovo dodeljena slika u boji prikazuje guste čvorove tamne interstelarne prasine, polja uzarenog vodonika koji jonizuju ove zvezde, i velike petlje gasa koje izbacuju umiruće zvezde. Detaljna studija NGC 3576, takodje poznata kao NGC 3582 i NGC 3584, otkrila je najmanje 33 masivne zvezde u zavrsnim fazama formiranja i jasno prisustvo slozenih molekula ugljenika poznatih kao policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). Smatra se da se PAH stvaraju u rashladnom gasu oblasti formiranja zvezda, a njihov razvoj u maglini za formiranje Sunca pre pet milijardi godina je mozda bio vazan korak u razvoju zivota na Zemlji. Da biste videli sliku sa zvezdama, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. septembar 2022.

Tragovi zvezda i munje iznad Pirineja

Kredit za sliku & autorska prava: Marc Sellés Llimós

Objasnjenje slike: Lepota na ovoj slici dolazi u slojevima. Na donjem sloju je zivopisno selo Manlleu u Barseloni, Spanija. Sestominutna ekspozicija pretvara svetla automobila u trake. Sledeci sloj je planina - Serra de Bellmunt - poznatih evropskih Pirineja. Sledece je ogromna oluja munje koja izvire iz oblaka klasicnog oblika nakovnja. Duga ekspozicija omogucila je fotografisanje mnogih zamrsenih munja. Konacno, na vrhu i najvise u daljini su zvezde. Ovde je viseminutna ekspozicija pretvorila zvezde u tragove. Efekat pracenja je uzrokovan rotacijom Zemlje, a zakrivljenost staza ukazuje na njihovu udaljenost od severnog pola Zemlje iznad. Snimljeno nakon zalaska Sunca pocetkom juna, oluja sa munjama je ubrzo prestala. Zvezde ce, medjutim, nastaviti da kruze oko pola sve dok se Zemlja okrece - sigurno milijardama godina u buducnosti.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. septembar 2022.

Analema iznad Kalaniskog kamenja

Kredit za sliku & autorska prava: Giuseppe Petricca

Objasnjenje slike: Da li se Sunce istovremeno vraca na isto mesto na nebu svaki dan? Ne. Vizuelni odgovor na to pitanje je analema, kompozitna slika napravljena na istom mestu u isto vreme tokom jedne godine. Prikazana analema je sastavljena od slika snimljenih svakih nekoliko dana u podne blizu sela Kalanis u Skotskoj, Velika Britanija. U prvom planu je Kalanisko kamenje, kameni krug sagradjen oko 2700. godine pre nove ere u vreme bronzanog doba covecanstva. Nije poznato da li je postavljanje Kalaniskog kamenja imalo astronomski znacaj. Krajnji uzroci oblika cifre-8 ove analize, su nagib Zemljine ose i elipticnost Zemljine orbite oko Sunca. U vreme solsticijuma, Sunce ce se pojaviti na vrhu ili dnu analeme. Ekuinokcijumi, medjutim, odgovaraju srednjim tackama analeme. Danas u 1:54 sati (UT) je ravnodnevnica, kada su dan i noc jednaki na celoj planeti Zemlji. Mnoge kulture slave promenu godisnjeg doba.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. septembar 2022.

Perseverance u Jezerovom krateru Delta

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, MSSS, ASU

Objasnjenje slike: Mastcam-Z rovera Perseverance snimio je slike za kreiranje ovog mozaika 4. avgusta 2022. godine. Robot velicine automobila je nastavljao istrazivanje delte reke u obliku lepeze koja se pre vise milijardi godina ulivala u krater Jezero na Marsu. Sedimentne stene sacuvane u delti Jezera smatraju se jednim od najboljih mesta na Marsu za trazenje potencijalnih znakova drevnog mikrobnog zivota, a lokacije koje je nedavno uzorkovao rover, nazvane Vajldket Ridz i Skiner Ridz, se nalaze u donjem levom i gornjem desnom uglu kadra. Uzorci uzeti iz ovih podrucja su zatvoreni u ultra ciste epruvete za uzorke, koje su na kraju bile namenjene za povratak na Zemlju u buducim misijama. Pocevsi od misije Pathfinder i Mars Global Surveyor 1997. godine, poslednjih 25 godina kontinuiranog robotskog istrazivanja Crvene planete ukljucivalo je orbitere, lendere, rovere i helikopter sa planete Zemlje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. septembar 2022.

Zona Tarantele

Kredit za sliku & autorska prava: Obrada - Robert Gendler
Podaci - Hubble Tarantela Treasury, European Southern Observatory, James Webb Space Telescope, Amateur Sources

Objasnjenje slike: Tarantela maglina, poznata i kao 30 Doradus, ima precnik vise od hiljadu svetlosnih godina, dzinovsko podrucje formiranja zvezda u obliznjoj satelitskoj galaksiji Veliki Magelanov oblak. Udaljeno oko 180 hiljada svetlosnih godina, to je najveca, najnasilnija oblast za formiranje zvezda poznata u celoj Lokalnoj grupi galaksija. Kosmicki pauk se prostire preko ovog velicanstvenog pogleda, uz pomoc skupa podataka o slici iz velikih svemirskih i zemaljskih teleskopa. Unutar Tarantele (NGC 2070), postoji intenzivno zracenje zvezdanih vetrova i udara supernove iz centralnog mladog jata masivnih zvezda, katalogizovanih kao R136, koje podsticu sjaj magline i oblikuju paukove filamente. Oko Tarantele su druge oblasti formiranja zvezda sa mladim zvezdanim jatom, filamentima i izduvanim oblacima u obliku mehurica. U stvari, slika ukljucuje mesto najblize supernove u moderno doba, SN 1987A, dole desno. Bogato vidno polje obuhvata oko 2 stepena ili 4 puna Meseca, u juznom sazvezdju Dorado. Ali da je maglina Tarantela bliza, recimo 1.500 svetlosnih godina udaljena poput zvezde u Mlecnom putu, koja formira Orionovu maglu, zauzela bi polovinu neba.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. septembar 2022.

Zetveni Maesec iznad Sicilije

Kredit za sliku & autorska prava: Dario Giannobile

Objasnjenje slike: Za stanovnike severne hemisfere, septembarski pun mesec je bio mesec zetve. Odrazavajuci tople nijanse pri zalasku Sunca, uzdize se iznad istorijskog grada Kastiljone di Sicilija u ovom telefoto prikazu od 9. septembra. Poznat po festivalu, prici i pesmi zetveni Mesec je samo tradicionalno ime punog Meseca najblizeg jesenjoj ravnodnevici. Prema predanju, ime je prikladno. Uprkos sve manjem dnevnom svetlu kako se sezona rasta blizila kraju, farmeri su mogli da beru useve uz svetlost punog Meseca koji sija od sumraka do zore.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. septembar 2022.

Talasi velike magline Guster

Kredit za sliku & autorska prava: Jarmo Ruuth, Telescope Live; Text: >Ata Sarajedini (Florida Atlantic U., Astronomy Minute podcast)

Objasnjenje slike: To je jedna od najvecih maglina na nebu - zasto nije poznatija? Priblizno iste ugaone velicine kao galaksija Andromeda, Velika maglina Guster moze da se nadje prema sazvezdju Lacerta. Emisionu maglinu je tesko videti dvogledom, jer je tako slaba, ali takodje je obicno tesko videti velikim teleskopom jer je pod velikim uglom - obuhvata oko tri stepena. Dubina, sirina, talasi i lepota magline - katalogizovana kao Sharpless 126 (Sh2-126) - najbolje mogu da se vide dugotrajnom ekspozicijom kamere. Prikazana slika je jedna takva kombinovana ekspozicija - u ovom slucaju 10 sati u pet razlicitih boja i vise od sest noci tokom proslog juna i jula u IC Astronomy Observatory u Spaniji. Gas vodonika u velikoj maglini Guster svetli crvenom bojom, jer je pobudjen svetloscu sjajne zvezde 10 Lacertae, jedne od svetloplavih zvezda neposredno iznad centra magline koja sija crvenom bojom. Zvezde i maglina su udaljene oko 1.200 svetlosnih godina od nas.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. septembar 2022.

Dugacak zmijasti filament na Suncu

Kredit za sliku & autorska prava: Alan Friedman (Averted Imagination)

Objasnjenje slike: Ranije ovog meseca, Sunce je pokazalo jednu od duzih niti. Vidljiva kao svetla zakrivljena pruga oko centra slike, procenjena je da je puna duzina zmijaste niti preko polovine Suncevog radijusa, duzine više od 350.000 kilometara. Filament se sastoji od vrelog gasa koji Suncevo magnetno polje drzi u visini, tako da bi gledano sa strane izgledalo kao podignuta ispupcenja. Drugacija, manja izbocina je istovremeno vidljiva na ivici Sunca. Prikazana slika je u laznoj i obrnutoj boji da bi se istakao ne samo filament vec i hromosfera Suncevog tepiha. Svetla tacka u gornjem desnom uglu je zapravo tamna sunceva pega velicine Zemlje. Solarni filamenti obicno traju od nekoliko sati do nekoliko dana, na kraju se vracaju u vrucu plazmu nazad na Sunce. Ponekad, medjutim, eksplodiraju i izbacuju cestice u Suncev sistem, od kojih neke izazivaju aurore na Zemlji. Filament na slici se pojavio pocetkom septembra i nalazio se na povrsini stabilno oko nedelju dana.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. septembar 2022.

Crveni sprajtovi svetlucaju iznad Ceske Republike

Kredit za sliku & autorska prava: Daniel Scerba

Objasnjenje animacije: Kakve su to crvene niti na nebu? One su retko vidjen oblik munje potvrdjen pre samo 35 godina: Crveni sprajtovi. Istrazivanja su pokazala da nakon snaznog pozitivnog udara munje od oblaka do Zemlje, crveni sprajtovi mogu da nastanu kao 100-metarske kugle jonizovanog vazduha koje se spustaju sa visine od oko 80 km pri brzini od 10 procenata brzine svetlosti. Brzo ih prati grupa jonizovanih loptica koje se krecu prema gore. Prikazana slika je snimljena krajem proslog meseca sa planine Jeseniki u severnoj Moravskoj u Ceskoj Republici. Udaljenost do crvenih sprajtova je oko 200 kilometara. Njima je potreban samo delic sekunde da se pojave i najbolje su uocljivi kada su snazne oluje sa grmljavinom vidljive sa strane.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. septembar 2022.

Planete Suncevog sistema: nagnutost i rotacije

Kredit za animaciju & autorska prava: NASA, Animation: James O'Donoghue (JAXA)

Objasnjenje animacije: Kako se okrece vasa omiljena planeta? Da li se ona brzo okrece oko skoro vertikalne ose, ili horizontalno, ili unazad? Prikazani video animira NASINE slike svih osam planeta u nasem Suncevom sistemu, kako bi pokazao pravac okretanja, jednu pored druge radi lakseg poredjenja. U vremenskom intervalu, dan na Zemlji - jedna rotacija Zemlje - traje samo nekoliko sekundi. Jupiter se najbrze okrece, dok se Venera okrece ne samo najsporije, nego i unazad. Unutrasnje stenovite planete, svakako su dozivele dramaticne kolizije koje su se smenjivale u ranim danima Suncevog sistema. Razlozi zbog kojih se planete okrecu i naginju kao i do sada, ostaju tema istrazivanja sa mnogo uvida stecenog modernim kompjuterskim modeliranjem i nedavnim otkricem i analizom stotina egzoplaneta koje kruze oko drugih zvezda.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. septembar 2022.

Galaksija iznad jezera

Kredit za sliku & autorska prava: Gerardo Ferrarino  

Objasnjenje slike: Ovaj panoramski nocni pejzaz od 180 stepeni pokazuje nasu galaksiju Mlecni put, dok se izdize iznad horizonta u zimskoj noci u avgustu. Blizu ponoci, galakticki centar je blizu zenita sa cistim vodama jezera Traful, Neukuen, Argentina, Juzna Amerika. Zodijacka svetlost, sunceva svetlost koja se odbija od prasine duz ravni ekliptike Suncevog sistema, takodje je vidljiva na veoma tamnom nocnom nebu u toj oblasti. Slaba traka svetlosti seze od udaljenih sneznih vrhova ka centru galaksije. Pratite luk Mlecnog puta levo da biste pronasli zvezdane svetionike juzne hemisfere Alfa i Beta Centauri. Blizu horizonta sjajna zvezda Vega ogleda se u mirnom planinskom jezeru. OVDE se nalazi slika sa obelezenim nebeskim objektima.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. septembar 2022.

Interstelarni Voyager

Kredit za ilustraciju & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, Voyager  

Objasnjenje ilustracije: Voyager 1 i Voyager 2 su lansirani 1977. godine u susret velikom obilasku spoljasnjih planeta Suncevog sistema. Postali su najduze operativne i najudaljenije svemirske letelice od Zemlje. Obe su putovale izvan heliosfere, oblasti definisane uticajem suncevog vetra i Suncevog magnetnog polja. Tokom 45. godine njihovog putovanja ka zvezdama Voyager 1 i 2 su dostigli skoro 22 svetlosnih sati i 18 svetlosnih sati od Sunca i ostali su jedini svemirski brod koji trenutno istrazuje interstelarni prostor. Svaka svemirska letelica nosi pozlaceni bakarni disk sa snimcima zvukova, slika i poruka sa Zemlje. Zlatni zapisi treba da prenesu pricu o zivotu i kulturi na planeti Zemlji, sacuvanoj u medijumu koji moze da prezivi interstelarno putovanje milijardu godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. septembar 2022.

Severna Amerika i Pelikan

Kredit za sliku & autorska prava: Frank Sackenheim  

Objasnjenje slike: Ljubitelji nase lepe planete mozda prepoznaju obrise ovih kosmickih oblaka. Sa leve strane, svetla emisija ocrtana tamnim, zamracenim trakama prasine izgleda kao da prati kontinentalni oblik, dajuci popularno ime maglina Severna Amerika oblasti emisije koji je katalogizovan kao NGC 7000. Desno, tik uz istocnu obalu magline Severne Amerike, je IC 5070, ciji pticiji profil sugerise maglinu Pelikan. Dve svetle magline su udaljene oko 1.500 svetlosnih godina, deo iste velike i slozene oblasti za formiranje zvezda, skoro jednako blizu kao i poznatija Orionova maglina. Na toj udaljenosti, vidno polje od 3 stepena sirilo bi se preko 80 svetlosnih godina. Ovaj pazljivi kosmicki portret koristi uskopojasne slike kombinovane da istakne svetle frontove jonizacije i karakteristican sjaj atomarnog vodonika i gasa kiseonika. Ove magline mogu da se vide dvogledom sa mracne lokacije. Pogledajte severoistocno od sjajne zvezde Deneb u Labudu Labudu, koja se uzdize visoko na severnom letnjem nocnom nebu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. septembar 2022.

Zvezde u Taranteli sa Veba

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, STScI, Webb ERO Production Team  

Objasnjenje slike Blizu centra oblasti za formiranje zvezda lezi masivno jato koje sadrzi neke od najvecih i najvrelijih poznatih zvezda. Zajedno poznate kao zvezdano jato NGC 2070, ove zvezde su deo ogromne magline Tarantela i snimljene su u dve vrste infracrvenog svetla novim Veb svemirskim teleskopom. OVA slika prikazuje grupu zvezda u centru NGC 2070 – poznatu kao R136 – u bliskom infracrvenom svetlu, samo malo previse crvenom da bi ljudi mogli da ga vide. Nasuprot tome, naslovna slika snima centar jata u srednjem infracrvenom svetlu, svetlost koja je blize radio talasima. Posto najsjajnije zvezde R136 emituju vise svoje svetlosti u bliskom infracrvenom spektru, one su mnogo istaknutije na toj slici. Masivne zvezde ovog LMC jata emituju vetrove cestica i energeticnu svetlost koja isparava oblak gasa iz koga su se formirale. Vebove slike, objavljene juce, prikazuju detalje od R136 i okolini koji nikada ranije nisu vidjeni, detalji koji pomazu covecanstvu da bolje razume kako se sve zvezde radjaju, razvijaju i umiru.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. septembar 2022.

Irizirajuci pileus oblak iznad Kine

Kredit za sliku & autorska prava: Jiaqi Sun （孙嘉琪）

Objasnjenje slike Koliko tamnih oblaka ima raznobojnu postavu? Na slici, iza ovog tamnijeg oblaka, nalazi se sareni oblak, grupa kapljica vode koje imaju ujednaceno slicnu velicinu i tako zajedno prelamaju razlicite boje sunceve svetlosti u razlicitim kolicinama. Prikazana slika je snimljena proslog meseca u Pu'eru, provincija Junan, Kina. Takodje su na slici uhvaceni neobicni talasi iznad pileus oblaka. Formiranje retkog pileus oblaka, koji prekriva obicni kumulus oblak je indikacija da se donji oblak siri prema gore i da bi mogao da se razvije u oluju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. septembar 2022.

Karina litice sa svemirskog teleskopa Dzejms Veb

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, STScI

Objasnjenje slike Zvezde su stvorile ove litice. Konkretno, destruktivni vetrovi i energetska svetlost zvezda u otvorenom jatu NGC 3324 su erodirali deo planine tamne interstelarne prasine u severnom delu magline Karina. Nekoliko od ovih zvezda je vidljivo na vrhu ove veoma detaljne slike koju je nedavno napravio svemirski teleskop Dzejms Veb, najveci astronomski teleskop ikada lansiran. Vebovo veliko ogledalo i sposobnost da vidi infracrveno svetlo koje probija prasinu omogucilo mu je da uhvati fascinantne detalje u prasini, stotine prethodno skrivenih zvezda, pa cak i neke galaksije u daljini. Istaknute nazubljene litice se javljaju u delu Karine poznatom kao maglina Gabrijela Mistral - jer kada se posmatraju u drugoj orijentaciji, izgledaju slicno profilu lica poznatog cileanskog pesnika. Ove litice se nalaze na udaljenosti od oko 7.600 svetlosnih godina prema juznom sazvezđu Karina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. septembar 2022.

More i nebo gore iznad obale u Oregonu

Kredit za sliku & autorska prava: Rudy Montoya

Objasnjenje slike Ovaj pesak svetli plavo. Taj sjaj je bioluminiscencija - plavi sjaj koji svetli u ovoj nadrealnoj sceni snimljenoj sredinom 2018. godine na plazi Meier's Creek u Oregonu, SAD. Vulkanske gomile su prosarane morem u prvom planu, dok tanak sloj magle rasipa svetlost na horizontu. Zraci svetlosti koji se sire sa levog horizonta stvaraju farovi automobila na autoputu Oregon Coast (US 101), dok narandzasto svetlo na desnom horizontu izlazi iz ribarskog camca. U daljini je vidljiva traka nase galaksije Mlecni put, koja izgleda kao da se uzdize iz tamnog stenovitog izdanka. Sesnaest slika je napravljeno da bi se prikazala pozadina Mlecnog puta.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. septembar 2022.

Sunce i Mesec i ISS

Kredit za sliku & autorska prava: Wang Letian (Eyes at Night), Jin Ma (Beijing Planetarium)

Objasnjenje slike 25. avgusta i Sunce i Mesec mogli da se vide na dnevnom nebu planete Zemlje. Kao i Internacionalna svemirska stanica. ISS je presla preko diska opadajuceg polumeseca gledano iz okruga Sunji, Peking, Kina, oko 11:02 po lokalnom vremenu. Nekih 40 kilometara jugozapadno, u okrugu Fengtai, vidjeno je da ISS prelazi i preko Suncevog diska. Solarni tranzit je primecen samo 29 sekundi kasnije. Oba tranzita se porede na ovim panelima, sastavljenim od obradjenih i naslaganih video kadrova sa dve lokacije. Koordinisani snimci su napravljeni razlicitom opremom, ali prilagodjeni da prikazuju Sunce i Mesec u istoj skali. ISS je bio na izracunatom dometu od 435 kilometara za lunarni tranzit i 491 kilometar kada je prosao ispred Sunca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. septembar 2022.

M51: Galaksija Vrtlog

Kredit za sliku & autorska prava: Fabian Neyer

Objasnjenje slike Potrazi Velika kola i prati cetvorougao na strani gde je rucka do poslednje svetle zvezde. Onda okreni teleskop malo prema jugozapadu i tamo se nalazi ovaj fascinirajuci par gravitativno povezanih galaksija, koji je 51. stavka u poznatom katalogu Carlsa Mesjea. Velika galaksija sa dobro definisanom spiralnom strukturom je mozda originalna spiralna maglina, ona je katalogizovana i kao NGC 5195. Njeni spiralni krakovi i prasnjave trake se upadljivo odvajaju od njene pratece galaksije NGC 5195 (ispod). OOvaj par je udaljen oko 31 milion svetlosnih godina i oficijelno se nalazi unutar granica malog sazvezdja Lovacki Psi. M51 izgleda bleda i zamrljana, ali detaljne fotografije, kao sto je ova, pokazuju plakativne boje i blede gravitativne taloge oko manje galaksije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. septembar 2022.

Lala i Labud X-1

Kredit za sliku & autorska prava: Peter Kohlmann

Objasnjenje slike  Ovaj teleskopski pogked uokviruje svetlu emisionu oblast i gleda duz ravni naseg Mlecnog puta prema maglovitom sazvezdju Labud (Cygnus). Oblak interstelarnog gasa i prasine, koji svetluca u crvenkastoj boji nosi naziv, maglina Lala i nalazi se u katalogu astronoma Stjuarta Sarplesa kao Sh2-101. Oko 8.000 svetlosnih godina udaljena od nas i 70 svetlosnih godina siroka, cvet magline cveta u sredini ove kompozitne slike. Ultravioletno zraenje mladih, energetskih zvezda na ivici Cygnus-OB3-asocijacije sa O-zvezdom HDE 227018, jonizuje atome i uzrokuje emisije magline Lala. HDE 227018 je svetla zvezda u blizini sredine magline. Vidljivo polje pokazuje i mikrokvazar Cygnus X-1. To je jedan od najjacih rentgenskih izvora na nebu planete Zemlje. Njen bledi, savijeni udarni front, koji je pokrenut snaznim zracenjem iz akrecione ploce rne rupe, nalazi se desno iznad i iza kosmickih cvetnih latica.