1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
Strana 1 od 1
1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Čet Mar 17, 2011 3:58 pm
Nemacki jezik sa moze veoma lako nauciti ako se to radi sa dobrim sistemom. Kao i u svemu, tako i u svom jeziku, Nemci imaju red i logucan sled pravila. Na zalost, nekima je to izgleda zasmetalo, pa je pravopis poslednjih godina nekoliko puta reformisan, tako da je sada ispravno u nemackom jeziku pisati tri jednaka slova jedan za drugim, posto je nacinjen pokusaj ukidanja slova "ostro es" ili ß (slovo koje izgleda kao grcko - beta). Posto se pravila menjaju u hodu, mnoge izavacke kuce se jos uvek drze starog dobrog pravopisa koji ima i svoju logiku i svoj smisao. Jedino deca su izlozena ovom besmislenom eksperimentu u skolama, tako da su Nemacka i Austrija po pismenosti dece na podlednjim mestima u Evropi.
Ovde cemo poceti sa ucenjem nemackog jezika i pravopisom po starim pravilima. On i danas nije pogresan, jer se novi pravopis sve vise potiskuje, a za pocetnike je lakse kada im se pokazu pravila koja imaju smisla, pre nego reci kao sto su: ABSCHLUSSSERIE, umesto ranije ABSCHLUßSERIE i slicno.
Nemacki jezik ima jako puno slozenica, sto znaci, reci koje se sastoje iz dve reci, a imaju znacenje jedne reci. Nije redak ni slucaj dozvoljenog pravljenja licnih slozenica koje su opsteprihvacene. Mozda na prvi pogled ovo zvuci zbunjujuce, ali to veoma prosiruje mogucnost preciznog izrazavanja.
Ja se nadam da svi mogu da vide ova specijalna slova koja su potrebna u nemackom jeziku: Ä Ö Ü ß.
Ovde cemo poceti sa ucenjem nemackog jezika i pravopisom po starim pravilima. On i danas nije pogresan, jer se novi pravopis sve vise potiskuje, a za pocetnike je lakse kada im se pokazu pravila koja imaju smisla, pre nego reci kao sto su: ABSCHLUSSSERIE, umesto ranije ABSCHLUßSERIE i slicno.
Nemacki jezik ima jako puno slozenica, sto znaci, reci koje se sastoje iz dve reci, a imaju znacenje jedne reci. Nije redak ni slucaj dozvoljenog pravljenja licnih slozenica koje su opsteprihvacene. Mozda na prvi pogled ovo zvuci zbunjujuce, ali to veoma prosiruje mogucnost preciznog izrazavanja.
Ja se nadam da svi mogu da vide ova specijalna slova koja su potrebna u nemackom jeziku: Ä Ö Ü ß.
Poslednji put izmenio Gretta dana Ned Nov 17, 2013 4:57 pm, izmenio ukupno 4 puta
Gretta-
Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Pet Mar 18, 2011 6:39 pm
IZGOVOR
Da se pozabavimo malo prvo izgovorom ovih specijalnih slova u nemackom jeziku. Slova sa tackicama iznad se zovu UMLAUTI.
Slovo Ä se izgovara kao slovo E.
Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E.
Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I.
Slovo ß se zove "ostro es" i izgovara se kao duplo slovo s.
Nemacki jezik je veoma tvrd jezik i on mora tako i da se govori da bi se govorio dobro. Ljudi sa nasih prostora iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Amerike, Enleske i slicno, govore nemacki jako mekano i samim time im je akcenat prejak i nerazumljiv. Nemacki jezik treba bukvalo da se laje da bi rec bila dobro izgovorena. Na primer, rec ÜBER (iznad), treba izgovoriti ostro i naglaseno na slovu Ü. Tada se pravilno izgovara.
Kod slova R, postoji vise nacina izgovaranja. I tu ne bi trebalo da se slovo izgovara mekano, niti sa slovom R koje se "vozi" po jeziku, nego treba staviti jezik na prednji deo nepca i onda ga izgovoriti. Posebo Englezi i Amerikanci imaju problem sa slovom R, jer je njihov izgovor previse mekan, kod slovenskih naroda je izgovor izmedju mekanog i tvrdog, tako da ne lici ni na sta i cesto stranci nisu u stanju da se zbog tako loseg izgovora kvalitetno sporazumeju.
Takodje je slovo E jos jedan od problema za dobar govor nemackog jazika. Dok slovenski narodi slovo E, izgovaraju previse otvoreno, sa siroko razvucenim usnama, slicko slovu A, Nemci ga izgovaraju veoma odsecno, na pocetku reci malo duze, u sredini reci, malo krace naglaseno.
Skoro uvek se naglasava prvi slog u nekoj nemackoj reci, a kada se radi o slozenici, onda se naglasava prvi slog od svake reci koja cini tu slozenicu. Na primer kod reci übervorteilen, naglasak je na slogu über i na slogu vorteilen, dok se rec izgovara zajedno, u jedno dahu.
Slovo Ä se izgovara kao slovo E.
Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E.
Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I.
Slovo ß se zove "ostro es" i izgovara se kao duplo slovo s.
Nemacki jezik je veoma tvrd jezik i on mora tako i da se govori da bi se govorio dobro. Ljudi sa nasih prostora iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Amerike, Enleske i slicno, govore nemacki jako mekano i samim time im je akcenat prejak i nerazumljiv. Nemacki jezik treba bukvalo da se laje da bi rec bila dobro izgovorena. Na primer, rec ÜBER (iznad), treba izgovoriti ostro i naglaseno na slovu Ü. Tada se pravilno izgovara.
Kod slova R, postoji vise nacina izgovaranja. I tu ne bi trebalo da se slovo izgovara mekano, niti sa slovom R koje se "vozi" po jeziku, nego treba staviti jezik na prednji deo nepca i onda ga izgovoriti. Posebo Englezi i Amerikanci imaju problem sa slovom R, jer je njihov izgovor previse mekan, kod slovenskih naroda je izgovor izmedju mekanog i tvrdog, tako da ne lici ni na sta i cesto stranci nisu u stanju da se zbog tako loseg izgovora kvalitetno sporazumeju.
Takodje je slovo E jos jedan od problema za dobar govor nemackog jazika. Dok slovenski narodi slovo E, izgovaraju previse otvoreno, sa siroko razvucenim usnama, slicko slovu A, Nemci ga izgovaraju veoma odsecno, na pocetku reci malo duze, u sredini reci, malo krace naglaseno.
Skoro uvek se naglasava prvi slog u nekoj nemackoj reci, a kada se radi o slozenici, onda se naglasava prvi slog od svake reci koja cini tu slozenicu. Na primer kod reci übervorteilen, naglasak je na slogu über i na slogu vorteilen, dok se rec izgovara zajedno, u jedno dahu.
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Sub Mar 19, 2011 4:46 pm
PRAVILA ZA CITANJE
U nemackom jeziku skoro da i ne postoje izuzeci kod pravila za citanje, sto u mnogome olaksava pravilno citanje. Jedino se reci stranog porekla, imena, drzave, gradovi i slicno, izgovaraju u originalu i ne podlezu ovim pravilima:
EI se cita kao AI (mein, dein = moj, tvoj)
IE se cita kao produzeno I (vier, hier = cetri, ovde)
EU se cita kao OJ (Europa, Euro = Evropa, Evro)
ÄU se cita kao OJ (äußerst, äussern = izuzetno, izraziti)
SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠP (sparen, sprechen = stedeti, govoriti)
ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠT (stehen, stress = stajati, stres)
Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn = centrala, deset)
Slovo C se cita kao C (Cäsar, Cezar)
Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben, sein = sedam, biti)
Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vater, Vorhang = otac, zavesa)
Slovo H ce u sredini reci cesto ne cita, nego se samoglasnik pored koga stoji produzuje)
CH se cita kao H (Chemie = hemija)
SCH se cita kao Š (Schule = skola)
TSCH se cita kao Č (Tschernobyl = Cernobil)
Slovo Q se cita kao KU (Quadrat = kvadrat)
Slovo W secita kao W (Witwe = udovica)
Slovo Y se cita kao Ü (Yttrium = itrijum) ili kao J (Yugoslawien = Jugoslavija)
Slovo X se cita kao KS (Taxi = taksi)
Izgovor umlauta Ä, Ö, Ü je objasnjen u prosloj lekciji.
ß se cita kao SS (Maß, Riß = mera, procep)
Ko odmah nauci ova pravila, nece imati problem sa ispravnim citanjem nemackih reci.
U nemackom jeziku skoro da i ne postoje izuzeci kod pravila za citanje, sto u mnogome olaksava pravilno citanje. Jedino se reci stranog porekla, imena, drzave, gradovi i slicno, izgovaraju u originalu i ne podlezu ovim pravilima:
EI se cita kao AI (mein, dein = moj, tvoj)
IE se cita kao produzeno I (vier, hier = cetri, ovde)
EU se cita kao OJ (Europa, Euro = Evropa, Evro)
ÄU se cita kao OJ (äußerst, äussern = izuzetno, izraziti)
SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠP (sparen, sprechen = stedeti, govoriti)
ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠT (stehen, stress = stajati, stres)
Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn = centrala, deset)
Slovo C se cita kao C (Cäsar, Cezar)
Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben, sein = sedam, biti)
Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vater, Vorhang = otac, zavesa)
Slovo H ce u sredini reci cesto ne cita, nego se samoglasnik pored koga stoji produzuje)
CH se cita kao H (Chemie = hemija)
SCH se cita kao Š (Schule = skola)
TSCH se cita kao Č (Tschernobyl = Cernobil)
Slovo Q se cita kao KU (Quadrat = kvadrat)
Slovo W secita kao W (Witwe = udovica)
Slovo Y se cita kao Ü (Yttrium = itrijum) ili kao J (Yugoslawien = Jugoslavija)
Slovo X se cita kao KS (Taxi = taksi)
Izgovor umlauta Ä, Ö, Ü je objasnjen u prosloj lekciji.
ß se cita kao SS (Maß, Riß = mera, procep)
Ko odmah nauci ova pravila, nece imati problem sa ispravnim citanjem nemackih reci.
Poslednji izmenio Gretta dana Pet Maj 29, 2015 6:53 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Ned Mar 20, 2011 11:42 pm
BROJEVI
1 - eins (ajns)
2 - zwei (cvaj)
3 - drei (draj)
4 - vier (fiir)
5 - fünf (fünf)
6 - sechs (zeks)
7 - sieben (ziben)
8 - acht (aht)
9 - neun (nojn)
10 - zehn (cen)
1 - eins (ajns)
2 - zwei (cvaj)
3 - drei (draj)
4 - vier (fiir)
5 - fünf (fünf)
6 - sechs (zeks)
7 - sieben (ziben)
8 - acht (aht)
9 - neun (nojn)
10 - zehn (cen)
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Čet Mar 31, 2011 2:52 am
VEZBANJE CITANJA NEMACKIH RECI
U zagradi se nalazi znacenje nemacke reci.
Pravilo: EI se cita kao AI
1) mein (moj)
2) dein (tvoj)
3) Wein (vino)
4) Bein (noga)
5) Eier (jaja)
Pravilo: IE se cita kao produzeno I
1) vier (vetri)
2) hier (ovde)
3) Gier (pohlepa)
4) sieben (sedam)
5) Bier (pivo)
Pravilo: EU se cita kao OJ
1) Europa
2) Euro
3) Eule (sova)
4) euch (vas)
5) Eunuch (evnuh)
Pravilo: ÄU se cita kao OJ
1) äußerst (vanredno)
2) häufen (nakupiti)
3) enttäuschen (razocarati)
4) Gebäude (zgrada)
5) Erläuterung (objasnjenje)
Pravilo: SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠP
1) sparen (stedeti)
2) sprechen (govoriti)
3) Spanien (Spanija)
4) später (kasnije)
5) Spargel (spargla)
Pravilo: ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠT
1) stehen (stajati)
2) Stress (stres)
3) studieren (studirati)
4) streben (stremiti)
5) stricken (strikati)
Pravilo: Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
1) Zentrale (centrala)
2) zehn (deset)
3) Zecke (krpelj)
4) Zins (kamata)
5) Zirkus (cirkus)
Pravilo: Slovo C se cita kao C
1) Cäsar (Cezar)
2) Cäsium (cezijum)
3) circa (od prilike), cita se «cirka»
Pravilo: Slovo C se cita kao K kod reci stranog porekla
1) Creme (krem)
2) Cocktail (koktel)
3) Clown (klovn)
4) Chaos (kaos)
5) Code (kôd)
Pravilo: CH se cita kao H
1) Chemie
2) Chlor (hlor)
3) Chromosom (hromozom)
4) China (Kina)
5) Chirurg (hirurg)
Pravilo: CH se cita kao Č kod reci stranog porekla
1) Chile (Čile)
2) Chip (Čip)
Pravilo: CH se cita kao Š kod reci stranog porekla
1) Chiffre (sifra)
2) Chef (šef)
3) Charme (šarm)
4) Chaffeur (šofer)
5) Chance (šansa)
Pravilo: PH se cita kao F
Pharao (faraon)
Photo (fotografija)
Physik (fizika)
Philatelist (filatelista)
Phenol (fenol)
Pravilo: Slovo S se na pocetku reci cita kao Z
1) sieben (sedam)
2) Sonne (sunce)
3) Semmel (zemicka)
Pravilo: Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter, Vorhang)
1) Vater (otac)
2) Vorhang (zavesa)
3) Verantwortung (odgovornost)
4) Verdoppeln (udvostruciti)
5) Vergebung (oprostaj)
Pravilo: Slovo H se u sredini ili na kraju reci cesto ne cita, nego se slovo pored koga stoji produzuje)
1) Vieh (stoka)
2) Reh (srna)
3) Bohren (busiti)
4) Mohn (mak)
5) Sohn (sin)
Pravilo: SCH se cita kao Š
1) Schule (skola)
2) Schmeterling (leptir)
3) Maschine (masina)
4) morsch (trulo)
5) waschen (prati)
Pravilo: TSCH se cita kao Č
1) Tschernobyl (Černobil)
2) Tschechien (Češka)
3) tschüss (zdravo)
4) Tschick (opusak)
5) Deutsch (nemacki)
Pravilo: Slovo Q se cita kao KU
1) Quadrat (kvadrat)
2) Qualität (kvalitet)
3) Equator (ekvator)
4) Quittung (potvrda)
5) Quiz (kviz)
Pravilo: Slovo W secita kao V
1) Witwe (udovica)
2) Wal (kit)
3) Welt (svet)
4) Wetter (vreme)
5) weiter (dalje)
Pravilo: Slovo Y se cita kao Ü
Yttrium (itrijum)
Mythen (mitovi)
Pravilo: Slovo Y se cita kao J
Yugoslawien (jugoslavija)
Yacht (jahta)
Bayern (Bavarska)
Slovo X se cita kao KS
1) Taxi (taksi)
2) Xylophon (ksilofon)
3) Dextrose (dekstroza)
4) Maximal (maksimalno)
5) Hexe (vestica)
Pravilo: Slovo Ä se izgovara kao slovo E
Äthiopien (Etiopija)
Ägypten (Egipat)
Lähmung (paraliza)
Pravilo: Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E
1) Österreich
2) Löwe
3) Öl
4) Möwe
5) Röntgen
Pravilo: Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I
1) Über (preko)
2) Sünde (greh)
3) drüber (iznad)
4) Kübel (kanta)
5) worüber (o cemu)
Pravilo: slovo ß se cita kao SS. Ovo slovo ne postoji na pocetku reci
1) verdruß (zasicenje)
2) Streß (stres)
3) Maß (mera)
4) Gruß (pozdrav)
5) Kuß (poljubac)
U zagradi se nalazi znacenje nemacke reci.
Pravilo: EI se cita kao AI
1) mein (moj)
2) dein (tvoj)
3) Wein (vino)
4) Bein (noga)
5) Eier (jaja)
Pravilo: IE se cita kao produzeno I
1) vier (vetri)
2) hier (ovde)
3) Gier (pohlepa)
4) sieben (sedam)
5) Bier (pivo)
Pravilo: EU se cita kao OJ
1) Europa
2) Euro
3) Eule (sova)
4) euch (vas)
5) Eunuch (evnuh)
Pravilo: ÄU se cita kao OJ
1) äußerst (vanredno)
2) häufen (nakupiti)
3) enttäuschen (razocarati)
4) Gebäude (zgrada)
5) Erläuterung (objasnjenje)
Pravilo: SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠP
1) sparen (stedeti)
2) sprechen (govoriti)
3) Spanien (Spanija)
4) später (kasnije)
5) Spargel (spargla)
Pravilo: ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠT
1) stehen (stajati)
2) Stress (stres)
3) studieren (studirati)
4) streben (stremiti)
5) stricken (strikati)
Pravilo: Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
1) Zentrale (centrala)
2) zehn (deset)
3) Zecke (krpelj)
4) Zins (kamata)
5) Zirkus (cirkus)
Pravilo: Slovo C se cita kao C
1) Cäsar (Cezar)
2) Cäsium (cezijum)
3) circa (od prilike), cita se «cirka»
Pravilo: Slovo C se cita kao K kod reci stranog porekla
1) Creme (krem)
2) Cocktail (koktel)
3) Clown (klovn)
4) Chaos (kaos)
5) Code (kôd)
Pravilo: CH se cita kao H
1) Chemie
2) Chlor (hlor)
3) Chromosom (hromozom)
4) China (Kina)
5) Chirurg (hirurg)
Pravilo: CH se cita kao Č kod reci stranog porekla
1) Chile (Čile)
2) Chip (Čip)
Pravilo: CH se cita kao Š kod reci stranog porekla
1) Chiffre (sifra)
2) Chef (šef)
3) Charme (šarm)
4) Chaffeur (šofer)
5) Chance (šansa)
Pravilo: PH se cita kao F
Pharao (faraon)
Photo (fotografija)
Physik (fizika)
Philatelist (filatelista)
Phenol (fenol)
Pravilo: Slovo S se na pocetku reci cita kao Z
1) sieben (sedam)
2) Sonne (sunce)
3) Semmel (zemicka)
Pravilo: Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter, Vorhang)
1) Vater (otac)
2) Vorhang (zavesa)
3) Verantwortung (odgovornost)
4) Verdoppeln (udvostruciti)
5) Vergebung (oprostaj)
Pravilo: Slovo H se u sredini ili na kraju reci cesto ne cita, nego se slovo pored koga stoji produzuje)
1) Vieh (stoka)
2) Reh (srna)
3) Bohren (busiti)
4) Mohn (mak)
5) Sohn (sin)
Pravilo: SCH se cita kao Š
1) Schule (skola)
2) Schmeterling (leptir)
3) Maschine (masina)
4) morsch (trulo)
5) waschen (prati)
Pravilo: TSCH se cita kao Č
1) Tschernobyl (Černobil)
2) Tschechien (Češka)
3) tschüss (zdravo)
4) Tschick (opusak)
5) Deutsch (nemacki)
Pravilo: Slovo Q se cita kao KU
1) Quadrat (kvadrat)
2) Qualität (kvalitet)
3) Equator (ekvator)
4) Quittung (potvrda)
5) Quiz (kviz)
Pravilo: Slovo W secita kao V
1) Witwe (udovica)
2) Wal (kit)
3) Welt (svet)
4) Wetter (vreme)
5) weiter (dalje)
Pravilo: Slovo Y se cita kao Ü
Yttrium (itrijum)
Mythen (mitovi)
Pravilo: Slovo Y se cita kao J
Yugoslawien (jugoslavija)
Yacht (jahta)
Bayern (Bavarska)
Slovo X se cita kao KS
1) Taxi (taksi)
2) Xylophon (ksilofon)
3) Dextrose (dekstroza)
4) Maximal (maksimalno)
5) Hexe (vestica)
Pravilo: Slovo Ä se izgovara kao slovo E
Äthiopien (Etiopija)
Ägypten (Egipat)
Lähmung (paraliza)
Pravilo: Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E
1) Österreich
2) Löwe
3) Öl
4) Möwe
5) Röntgen
Pravilo: Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I
1) Über (preko)
2) Sünde (greh)
3) drüber (iznad)
4) Kübel (kanta)
5) worüber (o cemu)
Pravilo: slovo ß se cita kao SS. Ovo slovo ne postoji na pocetku reci
1) verdruß (zasicenje)
2) Streß (stres)
3) Maß (mera)
4) Gruß (pozdrav)
5) Kuß (poljubac)
Poslednji izmenio Gretta dana Sub Sep 29, 2012 11:43 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Ned Nov 17, 2013 4:58 pm
PISANJE VELIKIM SLOVIMA
U nemackom jeziku se velikim slovima pisu imenice, licna imena, i reci koje se zavrsavaju na - UNG. Reci koje imaju clanove ispred sebe (der, die das, ein, eine) su imenice.
Primeri:
das Haus (kuca)
die Frau (zena)
der Fluß (reka)
der Berg (planina)
die Bestätigung (potvrda)
die Meinung (misljenje)
das Finanzamt (porezni ured)
Zadatak:
Koje od ovih reci se pisu velikim slovima? Majka, brat, stolica, flasa, gledanje, knjiga, hleb, japan, pisanje, minhen, uraditi, pomerati, nebo, kisa.
U nemackom jeziku se velikim slovima pisu imenice, licna imena, i reci koje se zavrsavaju na - UNG. Reci koje imaju clanove ispred sebe (der, die das, ein, eine) su imenice.
Primeri:
das Haus (kuca)
die Frau (zena)
der Fluß (reka)
der Berg (planina)
die Bestätigung (potvrda)
die Meinung (misljenje)
das Finanzamt (porezni ured)
Zadatak:
Koje od ovih reci se pisu velikim slovima? Majka, brat, stolica, flasa, gledanje, knjiga, hleb, japan, pisanje, minhen, uraditi, pomerati, nebo, kisa.
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Ned Nov 17, 2013 4:59 pm
DVOCIFRENI BROJEVI
U nemackom jeziku se dvocifreni brojevi preko 20 citaju tako, da se cifre obrnu. Na primer, broj 56 se cita kao "sest i pedeset" (sechsundfünfzig). Ko zna slovenacki jezik, bice mu lakse da razume ovo pravilo, jer se i tamo brojevi obrcu na ovaj nacin. Do 20 se brojevi izgovaraju kao u nasem jeziku, vidi objasnjenje o brojevima na prvoj strani. Dakle, broj 21 i dalje se cita ovako:
21 - einundzwanzig
22 - zweiundzwanzig
23 - dreiundzwanzig
24 - vierundzwanzig
25 - fünfundzwanzig
26 - seschsundzwanzig
27 - siebenundzwanzig
28 - achtundzwanzig
29 - neunundzwanzig
Od trideset je onda isto, samo stp se posle "und" koristi dreissig:
31 - einunddreissig
32 - zweiunddreissig
itd....
Trocifreni, cetvorocifreni i visecifreni brjojevi se citaju normalno, osim dva zadnja broja, ako su preko 20.
118 - Einhundertachtzehn
142 - Einhunderteinundvierzig
199 - Einhundertneunundneunzig
1.005 - Eintausendfünf
1.012 - Eintausendzwölf
1.076 - Eintausendsechsundsiebzig
10.009 - Zehntausendneun
10.311 - Zehntausenddreihundertelf
10.644 - Zehntausendsechshundertvierundvierzig
100.532 - Einhunderttausendfünfhundertzweiunddreissig
Kod desetine hiljada i stotine hiljada, takodje se obrcu brjevi koji su preko 20.
34.000 - Vierunddreissigtausend
72.026 - Zweiundsiebzigtausendsechundzwanzig
1.836.291- Ein Millionachthundertsechunddreissigtausendzweihunderteinundneunzig
U nemackom jeziku se dvocifreni brojevi preko 20 citaju tako, da se cifre obrnu. Na primer, broj 56 se cita kao "sest i pedeset" (sechsundfünfzig). Ko zna slovenacki jezik, bice mu lakse da razume ovo pravilo, jer se i tamo brojevi obrcu na ovaj nacin. Do 20 se brojevi izgovaraju kao u nasem jeziku, vidi objasnjenje o brojevima na prvoj strani. Dakle, broj 21 i dalje se cita ovako:
21 - einundzwanzig
22 - zweiundzwanzig
23 - dreiundzwanzig
24 - vierundzwanzig
25 - fünfundzwanzig
26 - seschsundzwanzig
27 - siebenundzwanzig
28 - achtundzwanzig
29 - neunundzwanzig
Od trideset je onda isto, samo stp se posle "und" koristi dreissig:
31 - einunddreissig
32 - zweiunddreissig
itd....
Trocifreni, cetvorocifreni i visecifreni brjojevi se citaju normalno, osim dva zadnja broja, ako su preko 20.
118 - Einhundertachtzehn
142 - Einhunderteinundvierzig
199 - Einhundertneunundneunzig
1.005 - Eintausendfünf
1.012 - Eintausendzwölf
1.076 - Eintausendsechsundsiebzig
10.009 - Zehntausendneun
10.311 - Zehntausenddreihundertelf
10.644 - Zehntausendsechshundertvierundvierzig
100.532 - Einhunderttausendfünfhundertzweiunddreissig
Kod desetine hiljada i stotine hiljada, takodje se obrcu brjevi koji su preko 20.
34.000 - Vierunddreissigtausend
72.026 - Zweiundsiebzigtausendsechundzwanzig
1.836.291- Ein Millionachthundertsechunddreissigtausendzweihunderteinundneunzig
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: 1-PRAVILA ZA CITANJE I PISANJE
od Gretta Ned Nov 17, 2013 5:01 pm
Pravila za citanje slova Z.
Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
Slovo C se cita kao C (Cäsar)
Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)
Vezbati citanje ovih reci, u zagradi je prevod i nauci njihovo znacenje:
Zebra
Sonne (sunce)
Zenter (centar)
Zimt (cimet)
Zar (car)
Saal (sala)
Reci stranog porekla ne podlezu ovom pravilu.Na primer: STEREO, se cita stereo.
Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
Slovo C se cita kao C (Cäsar)
Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)
Vezbati citanje ovih reci, u zagradi je prevod i nauci njihovo znacenje:
Zebra
Sonne (sunce)
Zenter (centar)
Zimt (cimet)
Zar (car)
Saal (sala)
Reci stranog porekla ne podlezu ovom pravilu.Na primer: STEREO, se cita stereo.
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Similar topics» 00-OBAVEZNO PROCITATI! -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
» ZA SVE UCENIKE, OBAVEZNO PROCITATI -PRAVILA-
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|