93 - DECEMBAR 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

31. decembar 2022.

Makemake i njegov mesec

Kredit za sliku & autorska prava:Alex H. Parker (Southwest Research Institute)

Objasnjenje slike: Makemake druga najsjajnija patuljasta planeta Kojperovog pojasa, ima mesec. Njegov nadimak je MK2, i on reflektuje suncevu svetlost koliko i tamna povrsina uglja, oko 1300 puta slabije od svog maticnog tela. Ipak, 2016. godine otkriven je posmatranjima svemirskog teleskopa Habl koja su namenjeni trazenju slabih pratilaca istom tehnikom koja se koristila za pronalazenje malih satelita Plutona. Kao i za Pluton i njegove satelite, dalja posmatranja Makemake i meseca u orbiti ce meriti masu i gustinu sistema i omoguciti sire razumevanje udaljenih svetova. Oko 160 kilometara u precniku u poredjenju sa precnikom Makemake od 1.400 kilometara, relativna velicina i kontrast MK2 prikazani su u viziji ovog umetnika. Zamisljena scena neistrazene granice Suncevog sistema, osvrce se iz perspektive svemirske letelice dok tamno Sunce sija duz Mlecnog puta. Naravno, Sunce je preko 50 puta dalje od Makemakea nego od planete Zemlje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. decembar 2022.

Mars i zvezdana jata

Kredit za sliku & autorska prava:Gabor Balazs

Objasnjenje slike: Na kraju ove godine Mars i dalje sjajno sija u noci planete Zemlje dok luta kroz snazno sazvezdje Bika. Njegova svetla zuckasta nijansa dominira ovim zvezdanim vidnim poljem koje ukljucuje Bikovu alfa zvezdu Aldebaran i zvezdana jata Hijade i Plejade. Dok se cini da crveni dzin Aldebaran usidrava V-oblik Hijada na levoj strani kadra, Aldebaran nije clan zvezdanog jata Hijade. Ono je udaljeno 151 svetlosnu godinu, sto ga cini najblizim uspostavljenim otvorenim zvezdanim jatom, ali Aldebaran lezi na manje od polovine te udaljenosti, duz iste linije pogleda. Desno, udaljeno oko 400 svetlosnih godina, nalazi se otvoreno zvezdano jato katalogizovano kao Mesije 45, takodje poznato kao Plejade ili Sedam sestara. U grckom mitu, Plejade su bile cerke astronomskog titana Atlasa i morske nimfe Plejone.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. decembar 2022.

Konjska glava i Plamen

Kredit za sliku & autorska prava: Jason Close

Objasnjenje slike: Maglina Konjska glava je jedna od najpoznatijih maglina na nebu, nosi i oznaku Barnard 33. Vidljiva je kao tamno udubljenje narandzaste emisione magline na krajnjoj desnoj strani prikazane slike. Karakteristika Konjske glave je tamna, jer je to zaista neprovidan oblak prasine koji lezi ispred svetle emisione magline. Kao sto je to slucaj sa oblacima u Zemljinoj atmosferi, tako je i ovaj kosmicki oblak slucajno poprimio prepoznatljiv oblik. Posle mnogo hiljada godina, unutrasnja kretanja oblaka ce sigurno promeniti njegov izgled. Narandzasta boja emisione magline je uzrokovana rekombinacijom elektrona sa protonima i formiranjem atoma vodonika. U donjem levom uglu slike je Maglina Plamen, narandzasta maglina koja takodje sadrzi zamrsene niti tamne prasine. Vidljive su dve istaknute refleksione magline: okrugla IC 432 krajnje levo i plava NGC 2023 dole levo od magline Konjska glava. Svaka sija prvenstveno reflektujuci svetlost svoje centralne zvezde.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. decembar 2022.

Mesie 88

Kredit za sliku & autorska prava: Adam Block, Mt. Lemmon kyCenter, U. Arizona

Objasnjenje slike: Sarl Mesije je opisao 88. objekat u svom katalogu maglina i zvezdanih jata iz 18. veka kao maglinu bez zvezda. Naravno, prelepi M88 se sada shvata kao spiralna galaksija puna zvezda, gasa i prasine, za razliku od naseg Mlecnog puta. U stvari, M88 je jedna od najsjajnijih galaksija u galaktickom jatu Devica udaljena oko 50 miliona svetlosnih godina. Preko spiralnih krakova M88 je lako uci u trag na ovom ostrom kosmickom portretu. Ivice su oblozene mladim plavim zvezdanim jatima, ruzicastim regionima za formiranje zvezda i zamracenim trakama prasine koje se protezu od zuckastog jezgra kojim dominira starija populacija zvezda. Spiralna galaksija M88 prostire se na preko 100.000 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. decembar 2022.

Pun krug duge iznad Norveske

Kredit za sliku & autorska prava: Lukas Moesch

Objasnjenje slike: Da li ste ikada videli celu dugu? Sa Zemlje je obicno vidljiv samo gornji deo duge jer pravac padanja kise pravi samo polukrug. Medjutim, iz vazduha se cesce vidi ceo krug duge od 360 stepeni. Na slici, duga u punom krugu je snimljena iznad Lofotenskih ostrva u Norveskoj u septembru pomocu drona koji je prosao kroz kisu. Fenomen zavisan od mesta na kome se nalazi posmatrac je prvenstveno uzrokovan unutrasnjim odrazom sunceve svetlosti od kisnih kapi, duga ima puni precnik od 84 stepena. Sunce je u suprotnom smeru od centra duge. Kao bonus, druga duga koja je bila slabija i obrnutih boja je bila vidljiva oko prve.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. decembar 2022.

NGC 6164: Maglina Zmajevo jaje i halo

Kredit za sliku & autorska prava: Russell Croman

Objasnjenje slike: Zvezda u centru je stvorila celu ovu maglinu. Poznata kao Zmajevo jaje, ova zvezda – retka, vruća, svetleća zvezda O-tipa, je oko 40 puta masivnija od Sunca i stvorila je ne samo kompleksnu maglinu (NGC 6164) koja je neposredno okružuje, već i plavi halo. Njegovo ime je delimično izvedeno iz blizine oblasti živopisne NGC 6188, poznate kao borbeni zmajevi Ara. Za još tri do četiri miliona godina, masivna zvezda će verovatno završiti svoj život u eksploziji supernove. Maglina se proteže preko 4 svetlosne godine i ima bipolarnu simetriju što je čini sličnom uobičajenim planetarnim maglinama - gasovitim omotačima koji okružuju umiruće zvezde slicne Suncu. Takođe, kao i mnoge planetarne magline, otkriveno je da NGC 6164 ima obiman, slab oreol, otkriven plavom bojom na ovoj dubokoj teleskopskoj slici oblasti. Šireći se u okolni interstelarni medijum, materijal u plavom oreolu je verovatno izbačen iz ranije aktivne faze O-zvezde. NGC 6164 se nalazi na udaljenosti od 4.200 svetlosnih godina u južnom sazvežđu Uglomer.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. decembar 2022.

Geminidi i rukavice

Kredit za sliku & autorska prava: Copyright: Chuck Derus

Objasnjenje slike: Godisnji poklon asteroida 3200 Phaethon planeti Zemlji uvek stize u decembru. Inace poznat kao meteorska kisa Geminida, izvor toka meteroida je prasina koja pada duz orbite misterioznog asteroida. Blizu vrhunca aktivnosti pljuska 13/14. decembra, meteori su snimljeni na ovom nocnom nebu, sastavljenom od 22 slike zvezdanog neba napravljenih pre nego sto je Mesec izasao iznad Monument Valley na jugozapadu Amerike. Svetle zvezde u blizini polozaja radijanta kise su zvezde bliznakinje sazvezdja Blizanaca Kastor (plava) i Poluks (zuta). Dok Zemlja prolazi kroz prasnjavi tok, cini se da paralelne meteorske staze zrace iz tacke na nebu u Blizancima zbog perspektive, pa je godisnji pljusak nazvan po sazvezdju. Iz perspektive kamere, ovaj pogled na tri istaknute uzvisine sirom Monument Valley takodje sugerise odgovarajuca imena za dva od njih. Treci se zove Merrick Butte.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. decembar 2022.

Kometa 2022 E3 (ZTF)

Kredit za sliku & autorska prava: Dan Bartlett

Objasnjenje slike: Kometu C/2022 E3 (ZTF) otkrili su astronomi pomocu sirokougaone kamere ove godine pocetkom marta. Od tada, nova dugoperiodicna kometa se znacajno posvetlila i sada se krece preko severnog sazvezdja Corona Borealis na nebu pred zoru. Ipak, jos uvek je isuvise tamna da bi se videla bez teleskopa. Ova teleskopska slika od 19. decembra pokazuje svetliju zelenkastu komu komete, kratak siroki rep prasine i dugi slabi jonski rep koji se proteze preko 2,5 stepena sirokog vidnog polja. Na putovanju kroz unutrasnji Suncev sistem kometa 2022 E3 ce biti u perihelu, svojoj najblizoj tacki Suncu, u Novoj godini 12. januara i u perigeju, najblizoj tacki nasoj planeti, 1. februara. Sjaj kometa je nepredvidiv, ali do tada bi C/2022 E3 (ZTF) mogla da postane vidljiva golim okom na tamnom nocnom nebu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. decembar 2022.

Kasinijev pogled na Saturn unutar prstenova

Kredit za sliku & autorska prava: NASA,JPL-Caltech, Space Science Institute

Objasnjenje slike: Ovako izgleda Saturn unutar prstenova. Prosle nedelje je NASA upravila svemirsku sondu Kasini prvi put izmedju Saturna i prstenova. Prilikom ovog manevra sonda je napravila stotine slika, koje pokazuju Saturnove strukture tako detaljno kao nikada do sada. Tom prilikom je sonda uspela da napravi slike iz raznih uglova. Na ovoj fotografiji koja je napravljena nekoliko sati pre najveceg priblizavanja, vidi se Saturnov neobican sestougaonik na severnom polu. Saturnov C-prsten se vidi u prvom planu, dok tamna Kasini-praznina odvaja unutrasnji B-prsten od spoljasnjeg A-prstena. Ova slika je neobradjena i jos mora oficijelno da se iskontrolise, kalibrise i bice objavljena kasnije. Kao sto je planirano, Kasini misija ce biti okoncana, kada sonda 15. septembra zaroni u Saturnovu atmosferu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. decembar 2022.  

NGC 1365 maestralni ostrvski univerzum 

Kredit za sliku & autorska prava: Martin Pugh

Objasnjenje slike:  Zarezana spiralna galaksija NGC 1365 zaista je velicanstveni ostrvski svemir u sirini od oko 200.000 svetlosnih godina. Smesten na samo 60 miliona svetlosnih godina od sazvezdja Hemijska pec, NGC 1365 je dominantan clan dobro proucenog jata galaksija u ovom sazvezdju. Ova impresivno ostra slika u boji prikazuje intenzivne, crvenkaste oblasti, koje formiraju zvezde blizu krajeva centralne precke i duz spiralnih krakova, sa detaljima tamnih traka prasine, koje se presecaju preko svetlog jezgra galaksije. U osnovi lezi supermasivna crna rupa. Astronomi smatraju da precka od NGC 1365 igra presudnu ulogu u evoluciji galaksije, uvlaceci gas i prasinu u vrtlog koji stvara zvezde i na kraju dovodeci materijal u centralnu crnu rupu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. decembar 2022.

Suncev halo 36 stepeni na severu

Kredit za sliku & autorska prava: Goran Strand

Objasnjenje slike: Srecan solsticijum! Danas je decembarski solsticijum, koji oznacava astronomski pocetak leta na juznoj hemisferi i zime na severu. Na svom godisnjem putu preko neba planete Zemlje, u ovom solsticijumu Sunce dostice svoju najjuzniju deklinaciju, 23,5 stepeni juzno, u 21:48 UTC. Pre otprilike 4 dana Sunce je bilo blizu ove sezonske juzne granice i tako samo iznad horizonta u lokalnom podnevu iz Ostersunda u centralnoj Svedskoj. Ovaj pogled na krajnji severni grad pored jezera pronalazi podnevno Sunce sa prelepim solarnim ledenim oreolom. Prirodni atmosferski kristali leda mogu da proizvedu zadivljujucw halo prikaze, prelamajuci i reflektujuci Suncevu svetlost kroz svoju heksagonalnu geometriju. Ipak, dok je Sunce nisko i blizu horizonta na vedrom nebu, verovatni izvori kristala leda koji proizvode ovaj intenzivan oreol su snezni topovi. Radeci na lokalnom skijalistu, masine za pravljenje snega stvaraju vidljivu perjanicu na vrhu obliznjeg ostrva Froson prema desnoj strani panorame.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. decembar 2022.

Torov slem

Kredit za sliku & autorska prava: Hannah Rochford

Objasnjenje slike: Ovaj kosmicki oblak u obliku slema sa krilima se obicno naziva Torov slem. On ima herojske razmere, cak i za jedno nordijsko bozanstvo, njegova velicina iznosi oko 30 svetlosnih godina. Ali, slem je interstelarni mehur, koji nastaje kada brz vetar sa svetle zvezde u blizini centra plavicaste oblasti, duva kroz okolni molekularni oblak. To je Wolf-Rayet-zvezda, masivna, ekstremno vrela zvezda-dzin, koja verovatno dozivljava stadijum pre super nove. Emisiona maglina je katalogizovana kao NGC 2359 i nalazi se na udaljenosti od oko 12.000 godina u sazvezdju Veliki pas (Canis Major). Ostra fotografija je nastala uz pomoc sirokih i uskopojasnih filtera i pokazuje markantne detalje vlaknastih gasovitih i prasnjavih struktura u maglini. Plava boja potice od snaznog zracenja vodonikovih atoma u maglini.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. decembar 2022.  

Zvezdana formacija u maglini Punoglavac  

Kredit za sliku & autorska prava: Craig Stocks (Utah Desert Remote Observatories)

Objasnjenje slike: Znate li imena nekih od najsjajnijih zvezda? Vrlo je verovatno da znate, iako neke sjajne zvezde imaju tako stara imena koja datiraju jos od pocetka pisanog jezika. Mnoge svetske kulture imaju svoja imena za najsjajnije zvezde, a kulturoloski i istorijski je vazno zapamtiti ih. Medjutim, u interesu jasne globalne komunikacije, Internacionalna astronomska unija (IAU) je pocela da odredjuje standardizovana imena zvezda. U pravoj boji se isticu 25 najsjajnijih zvezda na nocnom nebu, koje trenutno vide ljudi, zajedno sa svojim IAU-priznatim imenima. Neka imena zvezda imaju interesantna znacenja, ukljucujuci Sirius ("spaljivac" na latinskom jeziku), Vega ("pada" na arapskom) i Antares ("rival Marsu" na grckom). Takodje je verovatno da vam i druge od ovih svetlih zvezda nisu poznate, dok je Polaris previse slabog sjaja da bi bila na ovoj listi. Da biste videli sliku sa zvezdama, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. decembar 2022.

25 najsjajnijih zvezda na nocnom nebu

Kredit za sliku & autorska prava: Tragoolchitr Jittasaiyapan

Objasnjenje slike: Znate li imena nekih od najsjajnijih zvezda? Vrlo je verovatno da znate, iako neke sjajne zvezde imaju tako stara imena koja datiraju jos od pocetka pisanog jezika. Mnoge svetske kulture imaju svoja imena za najsjajnije zvezde, a kulturoloski i istorijski je vazno zapamtiti ih. Medjutim, u interesu jasne globalne komunikacije, Internacionalna astronomska unija (IAU) je pocela da odredjuje standardizovana imena zvezda. U pravoj boji se isticu 25 najsjajnijih zvezda na nocnom nebu, koje trenutno vide ljudi, zajedno sa svojim IAU-priznatim imenima. Neka imena zvezda imaju interesantna znacenja, ukljucujuci Sirius ("spaljivac" na latinskom jeziku), Vega ("pada" na arapskom) i Antares ("rival Marsu" na grckom). Takodje je verovatno da vam i druge od ovih svetlih zvezda nisu poznate, dok je Polaris previse slabog sjaja da bi bila na ovoj listi.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. decembar 2022.

Apolo 17 VIP anaglif

Kredit za sliku & autorska prava: Gene Cernan, Apollo 17, NASA; Anaglif: Erik van Meijgaarden

Objasnjenje slike: Uzmite vase crveno-plave naocare i posmatrajte stereo scenu u Taurus-Litrov-dolini na Mesecu! Anaglif u boji pokazuje detaljan 3D pogled Mesecevog rovera Apola 17 u prvom planu, iza su Mesecev modul i udaljena Meseceva brda. Svet je trebao da posmatra start Mesecevog modula sa televizijskom kamerom. Zbog toga je ovo mesto za parkiranje proglaseno pocasnom lozom. Decembra 1972. godine, astronauti Apola 17, Judzin Cernan i Harison Smit, su proveli oko 75 sati na Mesecu, dok je njihov kolega Roland Evans kruzio iznad. Posada se vratila sa 110 kilograma probi kamenja i tla - vise nego sto je svaka druga misija ponela sa svog mesta spustanja. Cernan i Smit su jos uvek poslednji, koji su hodali (ili se vozili) Mesecom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. decembar 2022.

Geminid

Kredit za sliku & autorska prava: Jeff Dai (TWAN)

Objasnjenje slike: Vracajuci se sa druge strane Meseca, 11. decembra letelica Orion je usla u Zemljinu atmosferu brzinom od skoro 11 kilometara u sekundi. To je polovina brzine zrna prasine koje je postalo ovaj dugacak meteor kada je usao u atmosferu 13. decembra, blizu vrhunca godisnje meteorske kise Geminid. Dok nasa lepa planeta godisnje prolazi kroz trag prasine misterioznog asteroida 3200 Phaethon, cini se da paralelne staze svih meteora Geminida zrace iz tacke u sazvezdju Blizanci. Zvezde Blizanaca se kriju odmah iza drveca sa leve strane na ovom nocnom nebu iz prelepe doline Plavog meseca, Junan, Kina. Odrazene u mirnim vodama planinskog jezera, zvezde sazvezdja Orion izlaze blizu centra. Snimljeno pre izlaska Meseca, blistavi Mars je i dalje najsjajniji nebeski svetionik na sceni.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. decembar 2022.

Pun Mesec, pun Mars

Kredit za sliku & autorska prava: Tomas Slovinsky

Objasnjenje slike: 8. decembra su pun Mesec i pun Mars bili blizu, i sjajni i nasuprot Suncu na nebu planete Zemlje. U stvari, Mars je bio okultan, prolazeci iza Meseca kada se posmatra sa nekih lokacija sirom Evrope i Severne Amerike. Gledano iz grada Kosice u istocnoj Slovackoj, lunarna okultacija Marsa se dogodila neposredno pre izlaska Sunca. Zanimljiv spektakl snimljen je u ovom teleskopskom nizu ekspozicija u vremenskom intervalu. Bilo je potrebno oko sat vremena da crvena planeta nestane iza lunarnog diska, a zatim se ponovo pojavi dok je pun Mesec tople nijanse, poslednji pun Mesec u 2022. potonuo prema zapadnom horizontu. Sledeca lunarna okultacija svetle planete Mars bice u novoj godini, 3. januara, kada je Mesec u rastucoj fazi. Medjutim, lunarne okultacije su uvek vidljive samo sa jednog dela Zemljine povrsine. Okultacija Marsa 3. januara, bice vidljiva iz delova juznog Atlantika, judjne Afrike i Indijskog okeana.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. decembar 2022.

Lunarna prasina i lepljiva traka

Kredit za sliku & autorska prava: Apollo 17, NASA

Objasnjenje slike: Zasto je Mesec tako prasnjav? Na Zemlji, stene se trose vetrom i vodom, stvarajuci tlo i pesak. Na Mesecu, istorija stalnog bombardovanja mikrometeoritima je odnela stenovitu povrsinu stvarajuci sloj praskastog mesecevog tla ili regolita. Za Apolo astronaute i njihovu opremu, sveprisutna, fina, peskasta prasina je definitivno predstavljala problem. Pre pedeset godina, na povrsini Meseca u decembru 1972. godine, astronauti Apola 17 Harison Smit i Judzin Sernan su morali da poprave jedan od branika svog rovera u nastojanju da zadrze prasinu podalje od sebe i svoje opreme. Ova slika otkriva tocak i blatobran njihovog rovera prekrivenog prasinom, zajedno sa genijalnom primenom rezervnih mapa, stezaljki i sivom "lepljivom trakom".

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. decembar 2022.

Umetnicki izgled neba iznad Lofotena na Islandu

Kredit za sliku & autorska prava: Giulio Cobianchi

Objasnjenje slike: Moze li noćno nebo biti i umetnost i nauka? Ako je tako, mozda je prikazana slika primer za to. Digitalna panorama je sastavljena od 10 pejzaza i 10 slika neba koje su snimljene iste noci, sa iste lokacije i istom kamerom. Bitne karakteristike na slici su sjajne, a tlo u blizini je vesto osvetljeno. U prvom planu je vidljiv kreativni fotograf koji drci lampu na neverovatan pogled sa krsevitih Lofotenskih ostrva u Norveskoj, pre dva meseca. U daljini su tri istaknuta luka: nasa galaksija Mlecni put sa leve strane, dok je naucno neobicna aurora sa dvostrukim lukom dokumentovana na desnoj strani. Izmedju njih je istaknut meteor. Sa leva na desno se vidi galaksija Andromeda, planeta Jupiter, zvezda Vega i zvezde koje cine asterizam Velikog medveda. Da biste videli obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. decembar 2022.

Neobicna globula u IC 1396

Kredit za sliku & autorska prava: Bernard Miller

Objasnjenje slike: Postoji li cudoviste u IC 1396? Nekima poznata kao maglina Slonova surla, delovi oblaka gasa i prasine ove oblasti formiranja zvezda mogu izgledati kao da poprimaju cudne oblike, od kojih su neki skoro ljudski. Jedino pravo cudoviste ovde je, medjutim, sjajna mlada zvezda predaleko od Zemlje da bi nas povredila. Energetska svetlost ove zvezde jede prasinu tamne kometne globule blizu vrha prikazane slike. Mlazovi i vetrovi cestica koje emituje ova zvezda takodje odbacuju gas i prasinu iz okoline. Udaljen skoro 3.000 svetlosnih godina, relativno slab kompleks IC 1396 pokriva mnogo vecu oblast na nebu nego sto je prikazano ovde, sa prividnom sirinom od vise od 10 punih Meseca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. decembar 2022.

Io u originalnoj boji

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL, Galileo Project

Objasnjenje slike: Najcudniji mesec u Suncevom sistemu je jarko zut. Prikazana slika, pokusaj da se pokaze Io u "pravim bojama" koje moze da primeti prosecno ljudsko oko, snimljena je u julu 1999. od strane svemirske letelice Galileo koja je orbitirala oko Jupitera od 1995. do 2003. Boje poticu od sumpora i rastopljenih silikata. Neobicna povrsina se odrzava veoma mladom uz pomoc sistema aktivnih vulkana. Intenzivna plimna gravitacija Jupitera proteze Io i prigusuje kolebanje izazvano drugim Jupiterovim Galilejevim mesecima. Rezultirajuce trenje u velikoj meri zagreva unutrasnjost satelita, uzrokujuci da rastopljeni kamen eksplodira kroz povrsinu. Vulkani su toliko aktivni da efektivno izvrcu celu povrsinu meseca naopako. Neke vulkanske lave su toliko vrele da sijaju u mraku.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. decembar 2022.

Apolo 17: Stereo pogled iz orbite Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Gene Cernan, Apollo 17, NASA; Anaglif Patrick Vantuyne Tom Glenn

Objasnjenje slike: Posmatrajte ovu lepu stereo-sliku drugog sveta kroz naocare sa jednim crvenim i jednim plavim staklom. Scena je fotografisana 11. decembra 1972. druge godine od strane komandanta Judzina Cernana prilikom misije Apolo 17 u orbiti Meseca pre nego sto je pocelo sletanje. Stereo-anaglif je montiran od dve fotografije (AS17-147-22465, AS17-147-22466), koje su napravljene na Mesecevom modulu Calendzer, kada su on i Dr. Harison Smit nadletali mesto spustanja Apola 17 u Taurus-Litrov-dolini. Siroka strana planine, nazvane Juzni Masiv, obasjana je Suncem i izdize se u sredini slike desno pored tamne povrsine Taurus-Litrow-doline. Iznad brda, na ivici Meseca, nalazi se Mare Serenitatis (More Vedrine) na Mesecu. Komandna kapsula Amerika, kojom je upravljao Ron Evans, se vidi u orbiti ispred vrha Juznog Masiva u samoj sredini slike.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. decembar 2022.

Mars izlazi iznad Mesecevog diska

Kredit za sliku & autorska prava: Tom Glenn

Objasnjenje slike: U noci 7. decembra Mars je lutao blizu punog Meseca. U stvari, crvena planeta je bila zaklonjena, prolazeci iza Meseca, kada se posmatra sa lokacija sirom Evrope i Severne Amerike. Otprilike sat vremena nakon sto je nestao iza lunarnog diska, Mars se ponovo pojavljuje u ovom nizu ostrih video kadrova snimljenih iz San Dijega, planeta Zemlja. Sa Mesecom u prvom planu, Mars je bio udaljen samo 82 miliona kilometara, blizu sopstvene opozicije. Pun Mesec i pun Mars su bili dovoljno svetli da pruze spektakularnu sliku bez potrebe za podesavanjem ekspozicije. Na slici se zini da se Mars uzdize tik iznad drevnog lunarnog kratera Abel sa tamnim tlom, veoma blizu jugoistocne ivice Mesezeve blize strane. Humbolt je veliki udarni krater na severu (levo).

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. decembar 2022.

Orion i Okean Bura

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Artemis 1

Objasnjenje slike: Kamera na brodu Orion bez posade snimila je ovaj pogled 5. decembra dok se Orion priblizavao svom povratnom letenju pored Meseca. Ispod jednog od Orionovih prosirenih solarnih nizova lezi taman, gladak teren duz zapadne ivice Oceanus Procellarum. Istaknut na obliznjoj lunarnoj obali Okean oluja je najveci bazen na Mesecu preplavljen lavom. Lunarni terminator, linija senke izmedju lunarne noci i dana, ide duz leve strane kadra. Krater Marius prečnika 41 kilometar je u vrhu centra, sa kraterom Kepler koji viri na ivici, desno od krila solarnog niza. Keplerovi svetli zraci se protezu ka severu i zapadu, dopiru do tamnog dna kratera Marijus. Naravno, svemirska letelica Orion sada leti ka Zemlji i sletece 11. decembra u Tihi okean planete Zemlje preplavljene vodom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. decembar 2022.

NGC 7293: maglina Heliks

Kredit za sliku & autorska prava: Tommaso Stella

Objasnjenje slike: Samo sedam stotina svetlosnih godina od Zemlje, prema sazvezdju Vodolija, zvezda nalik Suncu, umire. U poslednjih nekoliko hiljada godina nastala je maglina Heliks (NGC 7293), dobro prouceni primer planetarne magline, tipican za ovu poslednju fazu zvezdane evolucije. Ukupno 90 sati vremena ekspozicije je ulozeno u stvaranje ovog opseznog prikaza magline. Kombinujuci podatke o snimcima uskih pojaseva sa emisionih linija atoma vodonika u crvenoj i atoma kiseonika u plavo-zelenim nijansama, slika prikazuje izvanredne detalje svetlije unutrasnje oblasti Heliksa u precniku od oko 3 svetlosne godine. Bela tacka u centru magline je vrela, centralna zvezda ove planetarne magline. Iako na prvi pogled maglina izgleda jednostavno, sada se shvata da Heliks ima iznenadjujuce slozenu geometriju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. decembar 2022.

M16: Stub radjanja zvezda sa Dzejms Veba

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, STScI, Obrada & Copyright: Mehmet Hakan Özsaraç

Objasnjenje slike: Sta se desava unutar ove interstelane planine? Radjaju se zvezde. Planina je u stvaru stub gasa i prasine u zivopisnoj maglini Orao (M16). Stub kao sto je ovaj je toliko male gustine da biste lako mogli da letite kroz njega - samo deluje cvrsto zbog visokog sadrzaja prasine i velike dubine. Svetlece oblasti su iznutra osvetljene novoformiranim zvezdama. Ove oblasti sijaju u crvenoj i infracrvenoj svetlosti jer se plava svetlost rasprsuje interstelarnom prasinom. Prikazana slika je nedavno snimljena u skoro infracrvenom svetlu sa nevidjenim detaljima od strane svemirskog teleskopa Dzejms Veb (JVST), lansiranog krajem prosle godine. Energetska svetlost, abrazivni vetrovi i konacne supernove ovih mladih zvezda polako ce unistiti ovu zvezdanu kolonu radjanja u sledecih 100.000 godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. decembar 2022.

Plejade: zvezdano jato sedam sestara

Kredit za sliku & autorska prava: Blake Estes
(iTelescope Siding Spring Obs.) & Christian Sasse

Objasnjenje slike: Da li ste nekada videli Plejade? Sigurno vam nisu izgledale tako prasnjavo. Svetle zvezde Plejada su najpoznatije zvezdano jato na nebu. One mogu da se vide bez dvogleda cak i u sred svetlosno zagadjenog grada. Kod dugo eksponirane fotografije na tamnom mestu, jasno vidljivo se pojavljuju oblaci prasine, koji se nalaze oko Plejada. Ova slika je napravljena sa dugotrajnom ekspozicijom i pokazuje nebesku oblast koja ima velicinu od mnogih precnika punog Meseca. Plejade su poznate i kao M45 ili "sedam sestara". One su oko 400 svetlosnih godina udaljene u sazvezdju Bika (Taurus). Poznata legenda kaze da je jedna od svetlih zvezda pobledela od kada je jato dobilo ime i samo su jos sest zvezda vidljive golim okom. Pravi broj zvezda u Plejadama moze da bude manje ili vise od sedam, on zavisi od tame nebeske okoline i od dobrog vida posmatraca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. decembar 2022.  

Video: Snage deset

Kredit za video & autorska prava: Charles & Ray Eames (Eames Office)  

Objasnjenje videa:   Koliko drugacije izgleda univerzum u veoma malim razmerama? U veoma velikim razmerama? Najpoznatiji kratki naucni film svoje generacije daje poredjenja koja oduzimaju dah. Taj film, "Powers of Ten", prvobitno je nastao sezdesetih godina, a zvanicno je postavljen na Jutjub i ugradjen ovde. Od cebeta za piknik u blizini Cikaga, pored Device jata galaksija, svakih deset sekundi film se umanjuje da bi prikazao kvadrat deset puta veci sa svake strane. 9-minutni video se zatim preokrece, zumirajuci za faktor deset svake dve sekunde i zavrsava unutar jednog protona. Serija "Snaga deset" je zapravo zasnovana na knjizi "Kosmicki pogled" Keesa Boekea iz 1957. godine, kao i slican, ali uglavnom animirani film "Kosmicki zum", koji je takodje nastao kasnih sezdesetih godina. Promenljive perspektive su toliko zanosne i poucne da su delovi ponovo kreirani koristenjem modernijih kompjuterizovanih tehnika, ukljucujuci prvih nekoliko minuta filma "Kontakt". Rej i suprug Carls Ejms, kreatori filma, bili su poznati kao duhovi koji su bili prilicno vizionarski, pa su cak i izmislili svoju popularnu stolicu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. decembar 2022.

Stereo Mars blizu opozicije

Kredit za sliku & autorska prava: Marco Lorenzi

Objasnjenje slike: Mars izgleda ostro na ova dva teleskopska snimka, napravljena krajem novembra iz Singapura. U to vreme, Mars je bio oko 82 miliona kilometara udaljen od Singapura i priblizavao se svojoj opoziciji, nasuprot Suncu na nebu planete Zemlje, 8. decembra. Olimpus Mons, najveci vulkan u oblasti Tarsis Montes (i najveci poznati vulkan u Suncevom sistemu) , nalazi se u blizini Marsovog zapadnog dela. Na obe slike to je belicasta krofna u gornjem desnom uglu. Tamno podrucje vidljivo blizu centra je oblast Tera Sirenum, dok je dugo tamno poluostrvo najblize istocnom delu planete, Sinus Gomer. Blizu njegovog vrha je krater Gejl, mesto sletanja rovera Kjuriositi 2012. godine. Iznad Sinus Gomera, bele mrlje su drugi vulkani u oblasti Elizijum. Na vrhu planete je severna polarna kapa prekrivena ledom i oblacima. Snimljene u razmaku od oko dva dana, ove slike iste Marsove hemisfere cine stereo par. Pogledajte centar kadra i prekrizite oci dok se odvojene slike ne spoje da biste videli Crvenu planetu u 3D.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. decembar 2022.

Spajanje galaktickog para IIZw096

Kredit za sliku & autorska prava: ESA/Webb, NASA & CSA, L. Armus, A. Evans

Objasnjenje slike: Na infracrvenim talasnim duzinama, ovaj par galaksija koji se spaja je udaljen oko 500 miliona svetlosnih godina prema sazvezdju Delfin. Kosmicka mesavina se vidi na pozadini jos udaljenijih galaksija i povremenih siljastih zvezda u prvom planu. Ali samo spajanje galaksija obuhvata oko 100.000 svetlosnih godina na ovoj dubokoj slici svemirskog teleskopa Dzejms Veb. Podaci o slici su sa Vebbove kamere za infracrvenu (NIRCam) i srednje infracrveni instrument (MIRI). Njihov kombinovani, ostar infracrveni pogled, prati restrukturiranje galakticke skale u divljoj mesavini intenzivnih oblasti formiranja zvezda i iskrivljenih spiralnih krakova prasnjavog spajanja.