92 - NOVEMBAR 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. novembar 2022.

Svetlo, tama i prasina

Kredit za sliku & autorska prava: Anthony Quintile

Objasnjenje slike: Ovaj sareni nebeski pejzaz obuhvata oko cetiri puna Meseca preko zvezdanih polja bogatih maglinama duz ravni nase galaksije Mlecni put u kraljevskom severnom sazvezdju Kefej. Blizu ivice masivnog molekularnog oblaka ove oblasti udaljene oko 2.400 svetlosnih godina, nalazi se oblast sjajne crvenkaste emisije Sharpless (Sh) 155 u centru kadra, takodje poznata kao maglina Pecina. Oko 10 svetlosnih godina preko svetlih gasovitih zidova kosmicke pecine jonizuje ultraljubizasto svetlo iz vrucih mladih zvezda oko nje. Prasnjave refleksione magline, kao vdB 155 na desnoj strani, i gusti zamraceni oblaci prasine takodje obiluju na interstelarnoj slici. Astronomska istrazivanja su otkrila i druge dramaticne znake formiranja zvezda, ukljucujuci svetlo crvenkastu mrlju Herbig-Haro-a (HH) 168. Ispod i desno od centra, emisija Herbig-Haro objekta generise se energetskim mlazovima novorodjene zvezde.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. novembar 2022.

Maglina Gum ostatak supernove

Kredit za sliku & autorska prava: Victor Lima

Objasnjenje slike: Iako je maglina Gum najblizi ostatak supernove, zapravo je tesko videti. Protezuci se na 40 stepeni preko neba, maglina izgleda tako velika i slaba da se lako gubi u svetloj i slozenoj pozadini. Maglina Gum je lepo istaknuta crvenom emisijom desno od predstavljene sirokougaone fotografije sa jednom slikom snimljene krajem maja. U kadru su takodje vidljive pustinja Atakama u Cileu u prvom planu, maglina Karina u ravni nase galaksije Mlecni put, koja ide dijagonalno na dole sa gornje leve strane i susedna galaksija Veliki Magelanov oblak (LMC). Maglina Gum je toliko blizu da smo mnogo blize prednjoj nego zadnjoj ivici, a svaka meri 450 odnosno 1500 svetlosnih godina. Komplikovana maglina lezi u pravcu sazvezdja Pupis i Vela. Cudno, mnogo toga ostaje nepoznato o magli Gum, ukljucujuci vreme i cak broj eksplozija supernove koje su je formirale.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. novembar 2022.

Leonid meteori lete kroz Orion

Kredit za sliku & autorska prava: Luo Hongyang  

Objasnjenje slike: Gde ce se pojaviti sledeci meteor? Cak i tokom kise meteora, to je prakticno nemoguce znati. Stoga je dobar nacin da uzivate u kisi meteora da pronadjete mesto gde mozete udobno da sedite i nadgledate veliko prostranstvo tamnog neba. I mozda bi bilo zadovoljstvo podeliti ovo iskustvo sa prijateljem. Prikazana kisa meteora bili su Leonidi iz 2022. koji je dostigli vrhunac ranije ovog meseca, a pogled je iz Hajnana u Kini koji gleda na Juzno kinesko more. Meteorske pruge snimljene tokom nekoliko sati, izolovane su i dodate na sliku u prvom planu snimljenu ranije. Sa ovog mesta i vremena, Leonid meteori koji sezu do sazvezdja Lava vidjeni su kako prolaze kroz druga sazvezdja ukljucujuci Orion. Jarko crvena planeta Mars se pojavljuje blizu vrha slike. Vezani zbog svoje ljubavi prema astronomiji, dvoje fotografisanih zaljubljenika u meteore, prikazani su kako ovog meseca slave svoj zajednicki rodjendan, a sada su u braku. Ako zelite da vidite obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. novembar 2022.

Visestruke duge iznad Nju Dzersija

Kredit za sliku & autorska prava: John Entwistle

Objasnjenje slike: Da li moze vasa duga da uradi ovo? Posle uragana Florens koji je proslog meseca prosao iznad Nju Dzersija, Sunce je izaslo u jednom pravcu, ali se u suprotnom smeru pojavilo nesto sasvim neobicno. Tokom sledecih pola sata, fotograf i njegova cerka, su posmatrali visestruku dugu kao sto se vidi na ovom snimku. Ovakve duge nastaju samo kada su kapljice vode skoro iste velicine i obicno manje od jednog milimetra. Sunceva svetlost se tada krece kao talasi na jezeru kada se baci kamen. Visestruke duge su posmatrane u ranim 1800. godinama, kada su se smatrale dokazima o talasastoj prirodi svetlosti.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. novembar 2022.

Saturn nocu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, Space Science Institute, Mindaugas Macijauskas

Objasnjenje slike: Jos uvek svetao na nocnom nebu planete Zemlje, dobro vidljiv teleskopski pogled na Saturn i njegove prelepe prstenove. Ovu sliku Saturnovog vitkog polumeseca osuncanog nocnom senkom bacenom duz sirokog i sloС›enog prstenastog sistema, je snimio svemirski brod Kasini. Robotska svemirska letelica sa planete Zemlje, je fotografisala Saturn pre nego sto je 15. septembra 2017. usmereno zaronila u atmosferu gasnog giganta. Ovaj velicanstven mozaik se sastoji od snimaka koje je Kasinijeva sirokougaona kamera snimila samo dve dana pre svog velikog zavrsnog pada.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. novembar 2022.

Spiralna galaksija NGC 6744 izbliza

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA i LEGUS team

Objasnjenje slike: U Lindovoj tamnoj maglini (LDN) 1251 se radjaju zvezde. Prasnjav molekularni oblak je udaljen oko 1.000 svetlosnih godina. Maglina pripada kompleksu tamnih maglina u oblasti Kefej baklje, koja lebdi iznad ravni naseg Mlecnog puta. Astronomsko istrazivanje neprovidnih, tamnih oblaka u celokupnom spektru, pokazuje energetske potrese i izlive u vezi sa novorodjenim zvezdama, na primer, crvenkasta svetlucanja Herbig-Haro-objekata, koji su rasporedjeni na ovoj ostroj slici. Na sceni su prisutne i pozadinske galaksije. One su iza prasnjavog prostora. Detaljno teleskopsko polje je na nebu velicine precnika dva puna Meseca. To odgovara procenjenoj udaljenosti LDB 1251 od 17 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. novembar 2022.

Lindova tamna maglina 1251

Kredit za sliku & autorska prava: Stefano Attalienti

Objasnjenje slike: U Lindovoj tamnoj maglini (LDN) 1251 se radjaju zvezde. Prasnjav molekularni oblak je udaljen oko 1.000 svetlosnih godina. Maglina pripada kompleksu tamnih maglina u oblasti Kefej baklje, koja lebdi iznad ravni naseg Mlecnog puta. Astronomsko istrazivanje neprovidnih, tamnih oblaka u celokupnom spektru, pokazuje energetske potrese i izlive u vezi sa novorodjenim zvezdama, na primer, crvenkasta svetlucanja Herbig-Haro-objekata, koji su rasporedjeni na ovoj ostroj slici. Na sceni su prisutne i pozadinske galaksije. One su iza prasnjavog prostora. Detaljno teleskopsko polje je na nebu velicine precnika dva puna Meseca. To odgovara procenjenoj udaljenosti LDB 1251 od 17 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. novembar 2022.

Zalazak Zemlje sa Oriona

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Artemis 1

Objasnjenje slike:  Osam milijardi ljudi ce nestati na ovom snimku iz svemira. Snimljeno 21. novembra, sestog dana misije Artemis 1, njihov rodni svet se nalazi iza svetle ivice Meseca, koju posmatra spoljasna kamera na izlaznoj svemirskoj letelici Orion. Letelica ce da preleti na 130 kilometara iznad povrsine Meseca. Brzina dobijena u manevru preleta ce se koristiti za dostizanje udaljene retrogradne orbite oko Meseca. Ta orbita se smatra udaljenom jer je jos 92.000 kilometara iza Meseca, a retrogradnom jer ce letelica kruziti u suprotnom smeru od Mesečeve orbite oko planete Zemlje. Orion ce uci u svoju daleku retrogradnu orbitu u petak, 25. novembra. Okrecuci se oko Meseca, Orion ce dostici maksimalnu udaljenost (nesto vise od 400.000 kilometara) od Zemlje u ponedeljak, 28. novembra, premasujuci rekord koji je Apolo 13 postavio za vecinu udaljenih svemirskih letelica dizajniranih za ljude istrazivanje svemira.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. novembar 2022.

Dvostruko zvezdano jato u Perseju

Kredit za sliku & autorska prava: Tommy Lease

Objasnjenje slike: Nekoliko zvezdanih jata je tako blizu jedno drugom. Vidljiv golim okom iz oblasti tamnog neba, katalogizovao ga je grcki astronom Hiparh 130. godine pre nove ere. Udaljeno oko 7.000 svetlosnih godina, ovaj par otvorenih zvezdanih jata je takodje laka meta za dvogled, upecatljivo zvezdano polje u severnom sazvezdju mitskog grckog heroja Perseja. Sada poznati kao h i chi Persej, ili NGC 869 (gore desno) i NGC 884, sama jata su razdvojena za samo nekoliko stotina svetlosnih godina i sadrze zvezde mnogo mladje i toplije od Sunca. Pored toga sto su fizicki blizu jedno drugom, starost jata je zasnovana na njihovim pojedinacnim zvezdama je slicna - dokaz da su oba jata verovatno bila proizvod iste oblasti za formiranje zvezda.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. novembar 2022.

Hablova fotografija magline Leptir

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble;
Obrada: William Ostling

Objasnjenje slike:  Svetla jata i magline na nocnom nebu planete Zemlje, cesto dobijaju imena prema cvecu ili insektima. Iako je raspon njegovih krila vise od 3 svetlosne godine, NGC 6302 nije izuzetak. Sa procenjenom povrsinskom temperaturom od oko 250.000 stepeni celzijusa, umiruca centralna zvezda ove lepe planetarne magline, je prilicno vrela, ona svetli u ultravioletnoj svetlosti, ali je sakrivena u gustim naborima prasine. Ostra fotografija magline je napravljena sa Hablovim teleskopom i ovde je prezentovana u novoobradjenim bojama. Prasnjava izbocina koja obuhvata zvezdu se pojavljuje kroz svetlu udubinu jonizovanog gasa. Nalazi se u blizini sredine na ovoj slici, a njena ivica se nalazi skoro tacno na liniji vidljivosti. U kosmickoj prasnjavoj opni vrele zvezde je otkriven molekulatni vodonik. NGC 6302 se nalazi na udaljenosti od oko 4.000 svetlosnih godina u sazvezdju Skorpije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. novembar 2022.

Vazdusni sjaj iznad Tibeta

Kredit za sliku & autorska prava: Jeff Dai

Objasnjenje slike: Posle ogromne oluje sa grmljavinom iznad Bangladesa krajem aprila, dzinovsko talasanje sjajnog vazduha pojavilo se iznad Tibeta u Kini, kao sto je prikazano na slici. Neobican obrazac stvaraju atmosferski gravitacioni talasi naizmenicnog vazdusnog pritiska koji mogu da rastu sa visinom kako se vazduh razredjuje, u ovom slucaju oko 90 kilometara navise. Za razliku od aurora koje se pokrecu sudarima sa energetskim naelektrisanim cesticama i koje se vide na visokim geografskim sirinama, sjaj vazduha je posledica hemiluminiscencije, proizvodnje svetlosti putem hemijske reakcije. Tipicnije vidjen blizu horizonta, sjaj vazduha sprecava da nocno nebo ikada bude potpuno tamno.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. novembar 2022.

Artemis 1 start na Mesec

Kredit za sliku & autorska prava: John Kraus

Objasnjenje slike: Kada letelica Orion misije Artemis 1, 21. novembra proleti pored Meseca, stanovnici planete Zemlje videce Mesec u fazi opadanja polumeseca. Letelica ce se pribliziti na oko 130 kilometara od povrsine Meseca na putu ka udaljenoj retrogradnoj orbiti oko 70.000 kilometara iza Meseca. Ali Mesec je bio u poslednjoj cetvrti za lansiranje 16. novembra i blizu horizonta u tamnim ranim satima posle ponoci. Uhvacen je ovde na nebu iznad svemirskog centra Kenedi zajedno sa SLS raketnim motorima i svrstim raketnim pojacivasima koji podizu Orion bez posade u svemir. Neravni rubovi koji se pojavljuju duz svetle ivice osunsanog Meseca su uzrokovani time da su talasi pritiska generisani prolaskom rakete i menjaju indeks prelamanja svetlosti duz linije vida kamere.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. novembar 2022.

Protozvezda unutar L1527

Kredit za sliku & autorska prava: Nauka -
NASA, ESA, CSA, STScI,
NIRCam
Obrada - Joseph DePasquale (STScI), Anton M. Koekemoer (STScI), Alyssa Pagan (STScI)

Objasnjenje slike: Protozvezda unutar tamnog oblaka L1527 je stara samo 100.000 godina i dalje je ugradjena u oblak gasa i prasine koji hrani njegov rast. Na ovoj NIRCam slici sa svemirskog teleskopa Dzejms Veb, tamna traka u centru infracrvene magline je debeo disk koji okruzuje mladi zvezdani objekat. Gledan skoro sa ivice i malo veci od naseg Suncevog sistema, disk na kraju snabdeva materijal protozvezdi dok ga skriva od Vebovog direktnog infracrvenog pogleda. Ipak, sama maglina se vidi sa zapanjujucim detaljima. Osvetljene infracrvenom svetloscu protozvezde, supljine magline u obliku pescanog sata se stvaraju dok materijal izbacen u procesu formiranja zvezda prodire kroz okolni medijum. Kako protozvezda dobija na masi, na kraju ce postati punopravna zvezda, koja ce se kolabrirati i zapaliti nuklearnu fuziju u svom jezgru. Verovatan analog nasem Suncu i Suncevom sistemu u njegovom ranom detinjstvu, protozvezda unutar tamnog oblaka L1527 se nalazi oko 460 svetlosnih godina udaljena u oblasti za formiranje zvezda Bika. Vebova NIRCam slika obuhvata oko 0,3 svetlosne godine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. novembar 2022.

Planeta Zemlja sa Oriona

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Artemis 1

Objasnjenje slike: Raketa je napustila planetu Zemlju u sredu, 16. novembra u 1:47 ujutro EST, noseci svemirski brod Orion u misiji Artemis 1, prvom integrisanom testu NASINIH sistema za istrazivanje dubokog svemira. Vise od sat vremena nakon poletanja sa istorijskog lansirnog kompleksa 39B Kenedi svemirskog centra, jedna od spoljnih video kamera Oriona snimila je ovaj pogled na njegovu novu perspektivu iz svemira. U prvom planu su Orionov motor orbitalnog sistema za manevrisanje i pomocni motori, na dnu Evropskog servisnog modula. Iza jednog od 7 metara dugackih produzenih krila solarnog niza nalazi se svet svemirske letelice. Misija Artemis 1 ce trajati skoro cetiri nedelje, testirajuci sposobnosti koje ce omoguciti ljudsko istrazivanje Meseca i Marsa. Ocekuje se da ce svemirska letelica Orion bez posade proleteti pored Meseca 21. novembra, izvodeci blizak pristup povrzini Meseca na svom putu ka retrogradnoj orbiti 70.000 kilometara iza Meseca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. novembar 2022.

U rukama NGC 1097

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Selby, Mark Hanson

Objasnjenje slike: Spiralna galaksija NGC 1097 svetli oko 45 miliona svetlosnih godina udaljena na juznom nebu u hemijskom sazvezdju Fornax (Hemijska Pec). Njeni plavi spiralni kraci su na ovom lepom portretu galaksije u boji, prosarani sa crvenkasto-roza oblastima u kojima se radjaju zvezde. Kraci izgledaju kao da su zamotani oko malog pratiloca galaksije ispod levo,koji je od svetlog centra spirale udaljen oko 40.000 svetlosnih godina. Ali, to nije jedino posebno obelezje NGC 1097. Ova veoma detaljna slika daje podatke o slabom, zagonetnom zracenju. Najlakse se prepoznaje jedan zrak koji se nalazi pored plavicastih krakova i prostire se na levoj strani slike. Ukupno cetri bleda zraka su otkrivena na slici od NGC 1097 u vidljivom svetlu. Zraci obrazuju jedan X koji je centriran u jezgru galaksije, ali koji verovatno ne poticu odatle. Umesto toga, moguce je da se radi o fosilnim zracenjima zvezdanih tragova, koji su preostali posle sudara i kidanja jedne mnogo manje galaksije u proslosti spirale. Jezgro NGC 1097, koja je tipa Sajfert-galaksije, sadrzi i jednu veoma masivnu crnu rupu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. novembar 2022.

Maglina Vucija pecina

Kredit za sliku & autorska prava: Gianni Lacroce

Objasnjenje slike: Tajanstvena plava refleksiona maglina koja se nalazi u katalozima VdB 152 ili Ced 201 zaista je veoma slaba. Lezi na vrhu duge tamne magline Barnard 175 u prasnjavom kompleksu koji se naziva i Vukova pecina. U sredistu ovog dubokog teleskopskog pogleda, kosmicka prividjenja su udaljena skoro 1.400 svetlosnih godina duz severnog Mlecnog puta u kraljevskom sazvezdju Kefej. Interstečarna prasina u oblasti blokira svetlost pozadinskih zvezda i rasprsuje svetlost sa svetle zvezde, dajuci krajnjoj maglini karakteristicnu plavu boju. Iako se zvezde formiraju u molekularnim oblacima, izgleda da je ova zvezda samo slucajno zalutala u to podrucje, jer se njena izmerena brzina kroz svemir veoma razlikuje od brzine oblaka. Na dnu slike je planetarna maglina Dengel-Hartl 5, dok je crveni uzareni gas iz drevnog ostatka supernove takodje vidljiv duz desne strane slike.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. novembar 2022.

NGC 7380: Maglina Carobnjak

Kredit za sliku & autorska prava: Ioan Popa

Objasnjenje slike: Koje moci ima maglina Carobnjak? Gravitacija dovoljno jaka da formira zvezde, a zvezdani vetrovi i zracenje dovoljno mocni da stvore i rastvore kule od gasa. Smestena na samo 8.000 svetlosnih godina od nas, maglina Carobnjak, prikazana ovde, okruzuje otvoreno zvezdano jato NGC 7380 u razvoju. Vizuelno, medjuigra zvezda, gasa i prasine, stvorila je oblik koji nekima izgleda kao izmisljeni srednjovekovni carobnjak. Aktivno podrucje formiranja zvezda se prostire na oko 100 svetlosnih godina, sto ga cini vecim od ugaonog opsega Meseca. Maglina Carobnjak moze da se locira malim teleskopom prema sazvezdju Kralja Etiopije (Cepheus). Iako maglina moze da traje samo nekoliko miliona godina, neke od zvezda koje se formiraju mogu da nadzive nase Sunce.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. novembar 2022.

Leteci tanjir se spustio u pustinji Jute

Kredit za sliku & autorska prava: USAF 388th Range Sqd., Genesis Mission, NASA

Objasnjenje slike: Leteci tanjir iz svemira srusio se u pustinju Jute nakon sto su ga pratili radari i jurili helikopteri. Godina je bila 2004. i nisu bili ukljuceni vanzemaljci iz svemira. Tanjir, prikazan ovde, je bila kapsula za vracanje uzorka Genesis, deo svemirskog broda Genesis napravljenog od strane coveka koji je 2001. godine lansirala NASA da proucava Sunce. Do neocekivano teskog sletanja brzinom od preko 300 kilometara na sat doslo je, jer se padobrani nisu otvorili kako je planirano. Misija Genesis je kruzila oko Sunca sakupljajuci cestice solarnog vetra koje se obicno odbijaju od Zemljinog magnetnog polja. Uprkos nesrecnom sletanju, mnogi vraceni uzorci ostali su u dovoljno dobrom stanju za analizu. Do sada, otkrica vezana za postanak ukljucuju nove detalje o sastavu Sunca i tome kako se obilje nekih vrsta elemenata razlikuje sirom Suncevog sistema. Ovi rezultati su prucili intrigantne tragove o detaljima o tome kako su se Sunce i planete formirale pre milijardi godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. novembar 2022.

Pomracenje u gradu

Kredit za sliku & autorska prava: Stan Honda

Objasnjenje slike: Tamniji Mesec zalazi iznad Menhetna na ovom nocnom nebu. Kompozit od 16 okvira sastavljen je od uzastopnih ekspozicija snimljenih za vrreme totalnog pomracenja Meseca 8. novembra. U sekvenci timelapsa zvezde ostavljaju kratke tragove iznad urbane linije horizonta, dok Mesec ostaje uronjen u Zemljinu senku. Ali Internacionalna svemirska stanica je upravo izlazila iz senke u osuncani deo svoje niske Zemljine orbite. Kao sto se vidi iz Njujorka, vidljiva pruga ovog nadletanja ISS-a pocinje blizu zvezde u Biku i prati desno na levo, kroz pojas Oriona i preko Sirijusa, alfa zvezde Velikog psa. Praznine duz svetlog traga orbitalne ispostave koja se brzo krece (i aviona koji leti blize horizontu) oznacavaju vreme izmedju pojedinacnih ekspozicija u nizu. Trag svetle planete Mars je na vrhu kadra. Staze zvezdanog jata Plejade su visoko iznad pomracenog Meseca i Empajer Stejt Bildinga.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. novembar 2022.

Krvav Mesec, ledeni gigant

Kredit za sliku & autorska prava: Ryan Han

Objasnjenje slike: Dana 8. novembra pun Mesec je postao krvavo crven dok je klizio kroz Zemljinu senku u prelepom totalnom pomracenju Meseca. Za vreme totaliteta, takodje je prosao ispred, ili zaklonio, spoljasnju planetu Uran za posmatrace pomracenja koji se nalaze u delovima severne Amerike i Azije. Krupniji i siri pogled ove dve slike su napravljene neposredno pre pocetka okultacije, sa razlicitim teleskopima i kamerama sa istog krova u Sangaju, Kina. Obicno veoma slab u poredjenju sa punim Mesecom, sicusni, bledi, zelenkasti disk udaljenog ledenog dzina se nalazi levo od Meseceve ivice i uskoro se nestati iza zatamnjenog, crvenog lunarnog diska. Iako su vidljive samo sa odredjenih lokacija sirom planete Zemlje, lunarne okultacije planeta su prilicno ceste. Ali da bi se ovo retko „zatamnjenje Meseca“ dogodilo, u vreme potpunog pomracenja spoljna planeta je morala da bude i u opoziciji i veoma blizu ravni ekliptike da bi bila na liniji sa Suncem, Zemljom i Mesecom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. novembar 2022.

Totalno pomracenje Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: KPNO / NOIRLab / NSF / AURA / Petr Horalek (Institute of Physics in Opava)

Objasnjenje slike: Pocetak, sredina i kraj putovanja kroz sarenu senku planete Zemlje uhvaceni su u ovoj vremenskoj kompozitnoj slici totalnog pomracenja Meseca. Snimljeno 8. novembra sa Nacionalne opservatorije Kitt Peak, totalna faza pomracenja koja traje 1 sat i 25 minuta pocinje na desnoj strani i zavrsava se na levoj strani. Pocrvenela sunceva svetlost, rasprsena u centralnu senku Zemljinom prasnjavom atmosferom, proizvodi dramaticne tamnocrvene nijanse koje reflektuje mesecev disk. Za ovo pomracenje, dodatno crvenilo verovatno postoji zbog rasipanja pepela koji se zadrzava u atmosferi nakon velike vulkanske erupcije u juznom Pacifiku ranije ove godine. Gledano sa desne i leve strane, Zemljina senka je ipak svetlija duz njene ivice. Ta bleda plavkasta ivica duz lunarnog kraka je obojena suncevom svetloscu koja se filtrira kroz Zemljin stratosferski ozonski omotac.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. novembar 2022.

Asimetricna maglina okruzuje Volf Raje zvezdu 18

Kredit za sliku & autorska prava: Alex Woronow

Objasnjenje slike: Zasto maglina oko zvezde VR-18 sija svetlije na jednoj strani? Takodje poznata kao NGC 3199, ova aktivna zvezda i njena okolna maglina nalaze se oko 12.000 svetlosnih godina udaljene od nas prema juznom nautickom sazvezdju Karina. Prikazana duboka slika je visoko obradjena kako bi se otkrili filamentni detalji uzarenog gasa u maglini u obliku mehurica. Maglina je precnika oko 75 svetlosnih godina. Blizu centra magline nalazi se Volf-Rajeova zvezda, WR-18, koja je masivna, vrela, kratkovecna zvezda koja stvara intenzivan i slozen zvezdani vetar. U stvari, poznato je da Volf-Rajeove zvezde stvaraju magline zanimljivih oblika dok njihovi snazni vetrovi brisu okolni medjuzvezdani materijal. U ovom slucaju, prvobitno se mislilo da svetla desna ivica ukazuje na to da je nastao udar prednjeg dela, dok je zvezda letela kroz jednoobrazni medijum, kao camac kroz vodu. Nedavna merenja i analize su, medjutim, pokazale da se zvezda ne krece brzo ka svetloj ivici. Pojavilo se verovatnije objasnjenje, da materijal koji okruzuje zvezdu nije ujednacen, vec je zgrudvan i gusci blizu svetle ivice.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. novembar 2022.

Galaksije: Divlji Trio sa Habla

Kredit za sliku & autorska prava:  ESA/Hubble, NASA, Dark Energy Survey/DOE/FNAL/DECam/CTIO/NOIRLab/NSF/AURA, >J. Dalcanton

Objasnjenje slike: Koliko galaksija je u interakciji ovde? Ova grupa galaksija se naziva Divlji Trio, ne samo zbog otkrivaca, vec i zbog broja svetlih galaksija koje se pojavljuju. Pretpostavljalo se da su sve tri galaksije, koje su zajedno katalogizovane kao Arp 248, u interakciji, ali novija istrazivanja otkrivaju da samo najsjajnije dve galaksije kruze gravitaciono: velike galaksije na vrhu i na dnu. Spiralna galaksija u sredini prikazane slike svemirskog teleskopa Hubble je zapravo u daljini, kao i galaksija odmah ispod nje i sve druge brojne galaksije u vidnom polju. Upecatljiv rezultat nadmetanja ovih divova je ogroman most od zvezda, gasa i prasine koji se proteze izmedju njih - dug skoro 200.000 svetlosnih godina. Svetlost koju danas vidimo iz Divljeg Tria je krenula pre oko 200 miliona godina, kada su dinosaurusi lutali Zemljom. Za mozda milijardu godina ili vise, dve galaksije u interakciji ce se spojiti i formirati jednu veliku spiralnu galaksiju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. novembar 2022.

Totalno pomracenje Meseca iznad Tadzikistana

Kredit za video & autorska prava: Jean-Luc Dauvergne
(Ciel et Espace); Music: Valère Leroy & Sophie Huet (Space-Music)

Objasnjenje videa: Kada bi pun Mesec iznenada izbledeo, sta biste videli? Odgovor je zabelezen u dramaticnom video snimku koji je snimljen za vreme totalnog pomracenja Meseca 2011. godine iz Tadzikistana. Tokom pomracenja Meseca, Zemlja se krece između Meseca i Sunca, uzrokujuci da Mesec dramaticno bledi. Mesec nikada ne potamni u potpunosti, posto Zemljina atmosfera prelama deo svetlosti. Kako video pocinje, scena moze izgledati da je danju i obasjana Suncem, ali zapravo je noc i osvetljena je sjajem punog Meseca. Kako Mesec postaje pomracen i bledi, pozadinske zvezde postaju vidljive i ovde se mogu videti kako se ogledaju u jezeru. Najspektakularnije je to sto se nebo koje okruzuje pomracen Mesec odjednom cini puno zvezda i nase galaksije Mlecni put. Sekvenca se ponavlja sa blizim pogledom, a konacna slika prikazuje postavljanje pomracenog Meseca u blizini maglina Orao, Labud, Trifid i Laguna. Skoro dva sata nakon sto je starta pomracenja, Mesec je izasao iz Zemljine senke i njegov sjajan puni odsjaj ponovo je dominirao nebom. Kasnije danas ili sutra, u zavisnosti od vase lokacije u odnosu na međunarodnu liniju datuma, dogodice se novo totalno pomracenje Meseca - sa celinom prvenstveno vidljivim u severoistocnoj Aziji i severozapadu Severne Amerike.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. novembar 2022.

Tamna lopta u invertovanom zvezdanom polju

Kredit za sliku & autorska prava: Jim Lafferty

Objasnjenje slike: Da li ova cudna, tamna kugla izgleda poznato? Mozda, jer je to nase Sunce. Ovaj detaljan pogled na Sunce, potice iz 2012. godine i isprva je napravljen u specijalnoj boji crvenog svetla i zatim je promenjen u crno-belu sliku i invertovan. Posle toga je dodato, takodje invertovano zvezdano polje. Na Suncu se vide dugacki filamenti i tamne oblasti, protuberance, koje se izvijaju preko ivice i tepih vrelog gasa. Povrsina naseg Sunca moze da bude jako zivahna, posebno u doba maksimuma aktivnosti, kada je njegovo magnetno polje snazno zakrivljeno. Pored ovako pitoreskno aktivnog Sunca, moze i izbacena plazma da izgleda kao umeticko delo, kada se susretne sa magnetnim poljem Zemlje i izazove polarnu svetlost.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. novembar 2022.

Pomracenje Meseca na juznom polu

Kredit za sliku & autorska prava: Aman Chokshi

Objasnjenje slike: Proslog 16. maja Mesec je klizio kroz Zemljinu senku, potpuno uronjen u tamni umbru planete na oko 1 sat i 25 minuta za vreme pomracenja Meseca. U ovom kombinovanom vremeplovnom prikazu, delimicna i totalna faza pomracenja snimljene su dok se Mesec prati iznad horizonta sa stanice Amundsen-Skot juznog pola. Tamo je delila hladnu i zvezdanu juznu polarnu noc sa naglim prikazom aurore australis i centralnog Mlecnog puta. U prvom planu su teleskopi BICEP (desno) i Juzni pol u laboratoriji mracnog sektora najjuznije stanice. Ali dok polarno nebo moze biti spektakularno, necete zeleti da idete na juzni pol da biste videli totalno pomracenje Meseca koje ca biti 8. novembra. Umesto toga, to pomracenje se moze videti sa lokacija u Aziji, Australiji, Pacifiku, Americi i severne Evrope. To ce vam biti poslednja prilika da gledate totalno pomracenje Meseca do 2025.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. novembar 2022.

In Sajtov finalni selfi

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, Mars InSight

Objasnjenje slike: Mars InSight lender je poslao svoju prvu sliku sa ravne, ekvatorijalne Elisium Planitia na crvenoj planeti posle uspesnog sletanja 26. novembra 2018. Misija stvaranja istorije za istrazivanje unutrasnjosti Marsa koristeci seizmicka istrazivanja, geodeziju i prenos toplote radi vec vise od 1.400 marsovskih dana ili sola. U to vreme, misija InSight je otkrila vise od 1.300 potresa i zabelezila podatke o udarima meteoroida koji potresaju Mars, posmatrajuci kako seizmicki talasi putuju da bi pruzili uvid u unutrasnjost Marsa. Ocekuje se da ce analiza arhive prikupljenih podataka doneti otkrica decenijama. Ali konacno operativno resenje InSight-a verovatno nije daleko. Razlog je ocigledan u ovom selfiju snimljenom ranije ove godine na kome se vidi njegova paluba i veliki, 2 metra siroki solarni paneli prekriveni prasinom. Podignuta marsovskim vetrovima, prasina nastavlja da se akumulira i drasticno smanjuje snagu koju mogu generisati InSight-ovi solarni paneli.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. novembar 2022.

M33: Galaksija Trougao

Kredit za sliku & autorska prava: Obrada Robert Gendler Podaci Hubble Legacy Archive, KPNO, NOIRLab, NSF, Aura, Amateur Sources

Objasnjenje slike: Malo, severno sazvezdje Trougao, sadrzi ovu divnu, od gore vidljivu spiralnu galaksiju M33. Njeni nadimci su, izmedju ostalih i "Vatreni tocak" ili "Triangulum" galaksija. M33 ima velicinu od preko 50.000 svetlosnih godina i posle galaksije Andromeda i naseg Mlecnog puta, je treca po velicini u Lokalnoj grupi. M33 je oko tri miliona svetlosnih godina udaljena od Mlecnog puta i verovatno jedna od pratioca galaksije Andromeda. U ovim galaksijama bi astronomi verovatno imali zadivljujuci pogled na svaki od ovih zvezdanih sistema. Ostra kompozitna slika je pogled sa planete Zemlje i pokazuje plava zvezdana jata i crvenkaste oblasti gde se radjaju zvezde, u savijenim spiralnim kracima od M33. Najsvetlija oblast radjanja zvezda je pecinasta NGC 604, ovde vidljiva sa pozicije centra galaksije. Kao kod M31, populacija dobro premerenih promenljivih zvezda od M33 je pomogla u odredjivanju skale udaljenosti u univerzumu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. novembar 2022.

Delimicno pomracenje aktivnog Sunca

Kredit za video & autorska prava: Ralf Burkart; h/t Maciej Libert (AG)

Objasnjenje videa: Pogledajte tri stvari u ovom neobicnom videu pomracenja. Prvo, pazite da se veliki tamni krug priblizava sa desne strane kako bi blokirao sve vise Sunca. Ovaj tamni krug je Mesec, a video je napravljen prvenstveno da bi se snimilo ovo delimicno pomracenje Sunca prosle nedelje. Sledece, posmatrajte kako velika solarna baklja lebdi i svetluca iznad ivice Sunca. Pogled izbliza ce pokazati da se njen deo zapravo vraca nazad ka Suncu. Baklja se sastoji od vrele plazme koju Suncevo promenljivo magnetno polje privremeno drzi na visini. Konacno, posmatrajte kako se Sunceva ivica koleba. Ono sto se koleba je dinamicki tepih vruceg gasa koji se dize i spusta kroz Suncevu hromosferu - spikule. Ceo video snimak od 4 sekunde u vremenskom intervalu pokriva vreme od oko deset minuta, iako se ocekuje da ce samo Sunce trajati jos 5 milijardi godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. novembar 2022.

NGC 6357: Maglina Jastog

Kredit za sliku & autorska prava: CTIO/NOIRLab/DOE/NSF/AURA;
Obrada: T. A. Rector (U. Alaska Anchorage/NSF’s NOIRLab), J. Miller (Gemini Obs./NSF’s NOIRLab), M. Zamani & D. de Martin (NSF’s NOIRLab)

Objasnjenje slike: Zasto maglina Jastog obrazuje neke od najmasivnijih zvezda za koje znamo? To nije poznato. Maglina Jastog dole levo, u blizini upadljivije magline Macja sapa, gore desno na slici, je katalogizovana kao NGC 6357 i sadrzi otvoreno zvezdano jato Pismis 24, gde se nalaze ogromne, svetle, plave zvezde. Opste crveno svetlucanje u blizini unutrasnje oblasti gde se radjaju zvezde, potice od emisija jonizovanog vodonika. Maglina na slici je kompleksan tepih od gasa, tamne prasine, zvezda u nastanku i novih zvezda. Kompleksne mustre nastaju medjusobnim dejstvima izmedju interstelarnih vetrova, pritiska zracenja, magnetnih polja i gravitacije. Puna verzija slike, koja moze da se uvelica, sadrzi oko dve milijarde piksela i time je jedna od najvecih svemirskih slika, koje su ikada objavljene. NGC 6357 ima velicinu od oko 400 svetlosnih godina i nalazi se oko 8.000 svetlosnih godina udaljena u sazvezdju Skorpija.