91 - OKTOBAR 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

31. oktobar 2022.

LDN 43: Kosmicka maglina Slepi mis

Kredit za sliku & autorska prava: Mark Hanson i Mike Selby;

Objasnjenje slike: Koja je najstrasnija maglina u galaksiji? Jedan od kandidata je LDN 43, koji zapanjujuce lici na ogromnog kosmickog slepog misa koji leti medju zvezdama u mracnoj noci vestica. Smesten oko 1.400 svetlosnih godina udaljena od nas u sazvezdju Zmije, ovaj molekularni oblak je dovoljno gust da blokira svetlost ne samo od pozadinskih zvezda, vec i od pramenova gasa osvetljenih obliznjom refleksivnom maglinom LBN 7. Daleko od toga da je preteca smrti, ovaj 12-svetlosna godina dugi filament gasa i prasine je zapravo zvezdani rasadnik. Sijajuci jezivom svetloscu, slepi mis je iznutra osvetljen gustim gasovitim cvorovima koji su upravo formirali mlade zvezde.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. oktobar 2022.

Noc na sablasnoj planeti

Kredit za sliku & autorska prava: Stéphane Vetter (Nuits sacrées)

Objasnjenje slike: Koja je ovo zastrasujuca planeta? Naravno da je to planeta Zelja u tamnoj, vetrovitoj noci 2013. godine u Hveriru, geotermicki aktivnoj oblasti na vulkanskom severoistoku Islanda. Geomagnetne oluje proizvode polarnu svetlost na jasnom zvezdanom nocnom nebu, dok sablasni stubovi pare i gasa izlaze iz fumarola i igraju ispred zelenog svetla. Nocas opet postoji sansa za geomagnetne oluje, koje nastaju aktuelnom suncevom aktivnoscu. Sablasne pojave bi mogle uskoro da budu vidljive i u vasoj blizini.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. oktobar 2022.

LDN: 673 Tamni oblaci u Orlu

Kredit za sliku & autorska prava: Frank Sackenheim, Josef Poepsel, Stefan Binnewies
(Capella Observatory Team)

Objasnjenje slike: Deo tamnog prostranstva koje deli prepunu ravan nase galaksije Mlecni put, nalazi se na nobu planete Zemlje u blizini svetle zvezde Altair. U sablasnoj silueti naspram slabe svetlosti zvezda Mlecnog puta, njegovi prasnjavi molekularni oblaci verovatno sadrze sirovi materijal za formiranje stotina hiljada zvezda, a astronomi pretrazuju tamne oblake u potrazi za izdajnickim znacima rodjenja zvezda. Ovaj teleskopski krupni plan gleda ka oblasti fragmentiranog kompleksa tamnih oblaka Orao identifikovan kao LDN 673, koji se proteze preko vidnog polja nesto sireg od punog Meseca. Na sceni, vidljive indikacije energetskih odliva povezanih sa mladim zvezdama ukljucuju malu crveno zatamnjenu maglinu RNO 109 iznad i desno od centra, i Herbig-Haro objekat HH32 ispod. Ovi tamni oblaci mogu izgledati zastrasujuce, ali se procenjuje da su udaljeni oko 600 svetlosnih godina. Na toj udaljenosti ovo vidno polje se prostire na oko 7 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. oktobar 2022.

Sedam godina Halejeve prasine

Kredit za sliku & autorska prava: Petr Horalek / Institute of Physics in Opava

Objasnjenje slike: Prva poznata periodicna Halejeva kometa u istoriji (1P/Halley) vraca se u unutrasnji Suncev sistem svakih 75 godina. Cuvena kometa se poslednji put pojavila vidljiva golim okom 1986. godine. Prasnjavi ostaci sa Halejeve komete mogu da se vide kako padaju na nebu planete Zemlje dva puta godisnje tokom dve godisnje kise meteora, Eta Akvarida u maju i Orionida u oktobru. Ukljucujuci meteore blizu maksimuma pljuska 21. oktobra, ovaj kompozitni prikaz sastavlja Orionidske meteore snimljene od 2015. do 2022. godine. Oko 47 svetlih meteora je registrovano na panoramskom nocnom nebu. Na zvezdanoj pozadini koja se proteze duz Mlecnog puta, cini se da Orionidski meteori zrace iz tacke severno od Betelgezea u poznatom sazvezđu Oriona. U prvom planu su planine u istocnoj Slovackoj u blizini grada Presova.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. oktobar 2022.

Zalazak Sunca, zalazak Meseca, Tadz Mahal

Kredit za sliku & autorska prava: Neelam and Ajay Talwar (TWAN)

Objašnjenje slike: Dana 25. oktobra, Sunce i mlad Mesec su zasli zajedno kako se vidi iz Agre, Indija. Njihova bliska konjunkcija blizu zapadnog horizonta, delimicno pomracenje Sunca, snimljeno je u ovom uzvisenom pogledu na maglovitom nebu u blizini usamljene kupole Tadz Mahala. Naravno, delimicno pomracenje Sunca viđeno je i iz većeg dela Evrope, severne Afrike, Bliskog istoka i zapadnih delova Azije. Ovo pomracenje je bilo poslednje od dva pomracenja Sunca (oba delimicna) 2022. Sledeći Pun Mesec će kliziti kroz senku planete Zemlje 7/8 novembra, tokom potpunog pomracenja Meseca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. oktobar 2022.

Maglina Kokon sirokougaono

Kredit za sliku & autorska prava: Andy Ermolli

Objasnjenje slike: Unutar magline Kokon se nalazi novorodjenpo jato zvezda. Katalogizovana kao IC 5146, prelepa maglina je siroka skoro 15 svetlosnih godina. Penjuci se visoko na severnom letnjem nocnom nebu, nalazi se oko 4.000 svetlosnih godina od nas prema sazvezdju Labud Labud. Kao i druge oblasti za formiranje zvezda, istice se u crvenom, blistavom, gasovitom vodoniku koji pobudjuju mlade, vruce zvezde, i zvezdanu svetlost koja se odbija od prasine na ivici inace nevidljivog molekularnog oblaka. U stvari, sjajna zvezda koja se nalazi u blizini centra ove magline je verovatno stara samo nekoliko stotina hiljada godina i pokrece sjaj magline sjaj dok cisti supljinu u zvezdi molekularnog oblaka stvarajuci prasinu i gas. Integracija koja je trajala 29 sati sa malim teleskopom iz Aira, Ontario, Kanada, rezultirala je ovim izuzetno dubokim pogledom u boji koji prati primamljive karakteristike unutar i oko prasnjavog zvezdanog rasadnika.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. oktobar 2022.

Jupiter rotira u orbiti Meseca

Kredit za video & autorska prava: Makrem Larnaout

Objasnjenje videa:

Objasnjenje slike: Jupiter i njegovi meseci se krecu kao nase Sunce i njegove planete. Slicno, Jupiter se okrece dok njegovi meseci kruze okolo. Jupiterova rotacija se moze posmatrati pracenjem cirkulisucih tamnih pojaseva i svetlih zona. Velika crvena tacka, najveca poznata oluja, rotira, da bi postala vidljiva nakon oko 15 sekundi u video snimku od 48 sekundi. Video je kompilacija kratkih filmova snimljenih tokom nekoliko noci proslog meseca i kombinovanih u digitalnu rekreaciju o tome kako ce izgledati 24-satni tok. Jupiterovi najsjajniji meseci uvek kruze u ravni rotacije planete, cak i kada se Zemljino okretanje cini da se ceo sistem naginje. Meseci Evropa, Ganimed i Io su vidljivi, sa senkom Evrope koja se pojavljuje dok ledeni Galilejev mesec prelazi preko Jupiterovog diska. Jupiter ostaje blizu opozicije ovog meseca, sto znaci da je neobicno svetao, blizu svom najblizem polozaju prema Zemlji i vidljiv skoro cele noci.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. oktobar 2022.

Oblaci oko galaksije Andromeda

Kredit za sliku & autorska prava: Andrew Fryhover

Objasnjenje slike:

Objasnjenje slike: Sta su ti crveni oblaci koji okruzuju galaksiju Andromeda? Ovu galaksiju, M31, cesto snimaju astronomi sa planete Zemlje. Kao najbliza velika spiralna galaksija, ona je poznat prizor sa tamnim trakama prasine, svetlo zuckastim jezgrom i spiralnim krakovima pracenim oblacima jarko plavih zvezda. Mozaik dobro eksponiranih podataka sirokog i uskog pojasa, ovaj duboki portret naseg susednog ostrvskog univerzuma nudi zapanjujuce nepoznate karakteristike, blede crvenkaste oblake blistavog jonizovanog vodonicnog gasa u istom sirokom vidnom polju. Vecina oblaka jonizovanog vodonika sigurno lezi u prvom planu scene, duboko unutar nase galaksije Mlecni put. Oni su verovatno povezani sa prozimajucim, prasnjavim interstelarnim oblacima cirusima rastrkanim stotinama svetlosnih godina iznad nase galakticke ravni. Neki od oblaka se, međutim, javljaju upravo u samoj galaksiji Andromeda, a neki u M110, maloj galaksiji odmah ispod.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. oktobar 2022.

Mlecni put i Zodijakalna svetlost iznad Australijskih siljaka

Kredit za sliku & autorska prava: Jingyi Zhang

Objasnjenje slike:

Objasnjenje slike: Koji je ovo cudan svet? To je Zemlja. U prvom planu slike se nalaze siljci - neobicne spicaste stene u Namung-Nacionalnom parku u zapadnoj Australiji. Kako su ovi pitoreskni siljci velicine coveka nastali iz prastarog morskog kreca, jos uvek se istrazuje. Panorama je fotografisana zadnjeg meseca. Zodijakalno svetlo se izdize iznad sredine slike sa horizonta. Zodijakalna svetlost je Sunceva svetlost, koja se reflektuje od zrnaca prasine, koja se nalazi izmedju planeta i Sunca. Iznad se izvija centralna traka naseg Mlecnog puta. Vidljive su i planete Jupiter i Saturn, kao i nekoliko poznatih zvezda u pozadini na nocnom nebu. Da biste se bolje snasli na nebu, pritisnite ovaj link..

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. oktobar 2022.

NGC 1499: Maglina Kalifornija

Kredit za sliku & autorska prava: Stephen Kennedy

Objasnjenje slike: Da li bi mitsko ostrvo kraljice Kalafije moglo da postoji u svemiru? Mozda ne, ali slucajno obris ovog molekularnog svemirskog oblaka ima obrise drzave Kalifornije, SAD. Nase Sunce ima svoj dom unutar Orionovog kraka Mlecnog puta, na samo oko 1.000 svetlosnih godina od kalifornijske magline. Takodje poznata kao NGC 1499, klasicna emisiona maglina duga je oko 100 svetlosnih godina. Na prikazanoj slici, najistaknutiji sjaj magline Kalifornija je crveno svetlo, karakteristicno za atome vodonika koji se rekombinuju sa davno izgubljenim elektronima, oduzetim (jonizovanim) energicnom zvezdanom svetloscu. Zvezda koja najverovatnije daje energetsku zvezdanu svetlost, koja jonizuje veci deo nebularnog gasa je svetla, vrela, plavicasta zvezda Ksi Persei, desno od magline. Redovna meta za astrofotografe, maglina Kalifornija moze da se vidi teleskopom sirokog polja pod tamnim nebom prema sazvezdju Perzej, nedaleko od Plejada.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. oktobar 2022.

Andromeda na juznom nebu

Kredit za sliku & autorska prava: Ian Griffin (Otago Museum)

Objasnjenje slike: Gledajuci severno sa juznog Novog Zelanda, galaksija Andromeda nikada ne prelazi oko pet stepeni iznad horizonta. Kako prolece dolazi na juznu hemisferu, krajem septembra, Andromeda je ipak najvisa na nebu oko ponoci. U jednoj ekspoziciji od 30 sekundi, ova telefoto slika je pratila zvezde kako bi uhvatila najblizu veliku spiralnu galaksiju sa opservatorije Mount Dzon dok se penjala tik iznad neravnih vrhova Juznih Alpa juznog ostrva. U prvom planu zvezde se ogledaju u mirnim vodama Aleksandrinskog jezera. Takodje poznata kao M31, galaksija Andromeda je jedan od najsjajnijih objekata u Mesijeovom katalogu, obicno vidljiva golim okom kao mala, bleda, nejasna mrlja. Ali ovo cisto, tamno nebo i duga ekspozicija otkrivaju veci obim galaksije u noci planete Zemlje, obuhvatajuci skoro 6 punih meseca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. oktobar 2022.

Stubovi stvaranja

Kredit za sliku & autorska prava: Nauka -
NASA, ESA, CSA, STScI, NIRCam Obrada - Joseph DePasquale (STScI), Anton M. Koekemoer (STScI), Alyssa Pagan (STScI)

Objasnjenje slike: U maglini Orao nastaju nove zvezde. Ova slika je napravljena 1995. godine sa svemirskim teleskopom Habl i pokazuje isparavajuce, gasovite globule (EGGs), koje izlaze iz stubova molekularnog vodonika i prasine. Ogromni stubovi imaju duzinu od nekoliko svetlosnih godina i tako su gusti, da gas u njihovoj unutrasnjosti pod pritiskom gravitacije kolabrira i obrazuje zvezde. Na kraju svakog stuba, intenzivno zracenje dovodi do toga da materija sa manjom gustinom prokuva i ispari, cime se otkrivaju zvezdane kolevke gustih EGGs-a. Maglina Orao je povezana sa otvorenim zvezdanim jatom M16 i udaljena oko 7.000 svetlosnih godina. Stubovi stvaranja su 2007. godine ponovo slikani sa svemirskim teleskopom Spitzer, ovaj put u infracrvenoj svetlosti. Taj snimak je doveo do zakljucka da su stubovi mozda razoreni eksplozijom lokalne supernove, ali da svetlost ovog dogadjaja jos nije dospela do Zemlje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. oktobar 2022.

Galaksija izvan zvezda, gasa i prasine

Kredit za sliku & autorska prava: Howard Trottier; Tekst: Emily Rice

Objasnjenje slike: Da li se usudjujemo da verujemo svojim ocima? Kada posmatramo slike svemira, cesto se pitamo da li su „stvarne“, a jednako cesto i najbolji odgovor varira. U ovom slucaju, scena izgleda onako kako bi je nase oci videle, jer je dobijena koristenjem RGB (crvene, zelene, plave) filtera poput konusnih celija u nasim ocima, osim sto je sakupljala svetlost 19 sati. Prikazana slika je snimljena tokom sest noci, koristenjem teleskopa precnika 24 inca u planinama Sijera Nevade, u Kaliforniji, SAD. Svetla spiralna galaksija u centru (NGC 7497) izgleda kao da je hvata jeziva vitica svemirskog duha, i u tome lezi trik. Galaksija je zapravo udaljena 59 miliona svetlosnih godina, dok je maglina MBM 54, udaljena manje od hiljadu svetlosnih godina, sto je cini jednim od najblizih hladnih oblaka gasa i prasine - galakticki cirus - unutar nase sopstvene galaksije Mlecni put. Oba se nalaze u sazvezdju Pegaza, koje se u jesen moze videti visoko iznad glave sa severnih geografskih sirina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. oktobar 2022.

Mlecni put i cvetna aurora

Kredit za sliku & autorska prava: Göran Strand

Objasnjenje slike: Moze li stabljika naseg Mlecnog puta da procveta u aurorin cvet? Ne bas, iako moze da izgleda tako na ovoj slici celog neba. Na levoj strani se centralna ravan nase maticne galaksije proteze od horizonta preko sredine neba. Na desnoj strani, auroralni oval se takodje proteze od centra neba - ali njime dominira kiseonik koji sjaji zeleno. Oni nisu fizicki povezani, jer je aurora relativno blizu, sa visim crvenim delovima koji se nalaze u Zemljinoj atmosferi na samo oko 1000 kilometara visine. Nasuprot tome, prosecna udaljenost do zvezda i maglina koje vidimo u Mlecnom putu je vise od 1000 svetlosnih godina idaljena od nas - 10 triliona puta dalje. Prikazana kompozitna slika je snimljena pocetkom oktobra iznad malog jezera u Abisku, severna Svedska. Kako magnetno polje naseg Sunca evoluira u aktivni deo njegovog 11-godisnjeg ciklusa, aurore blizu oba Zemljina pola ce sigurno postati sve cesce.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. oktobar 2022.

Jupiterov satelit Evropa sa svemirske sonde Juno

Kredit za sliku & licenca:: NASA, JPL-Caltech, SwRI, MSSS; Obrada: Andrea Luck

Objasnjenje slike:  Koje se misterije mogu resiti zavirivanjem u ovu kristalnu kuglu? U ovom slucaju, lopta je zapravo Jupiterov mesec, kristali su led, a mesec ne samo da je prljav, vec je i nepopravljivo napukao. Bez obzira na to, rasprostranjene su spekulacije da okeani postoje ispod rascepljenih ledenih ravnica Evrope koje bi mogle da podrze zivot. Evropa, otprilike velicine Zemljinog Meseca, prikazana je ovde na slici snimljenoj pre nekoliko dana kada je robotska svemirska letelica Juno u orbiti oko Jupitera prosla u krugu od 325 kilometara od svoje prosarane i pomerajuce povrsine. Smatra se da su podzemni okeani verovatni zato sto Evropa prolazi kroz globalno savijanje zbog svoje promenljive gravitacione privlacnosti sa Jupiterom tokom njegove blago elipticne orbite, a ovo savijanje zagreva unutrasnjost. Proucavanje Junovih slika iz krupnog plana moze da unapredi razumevanje covecanstva ne samo o Evropi i ranom Suncevom sistemu, vec i o mogucnosti da zivot postoji negde drugde u univerzumu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. oktobar 2022.

Supernova udara u pulsar J0002

Kredit za sliku & autorska prava: >F. Schinzel >et al. (NRAO, NSF), Canadian Galactic Plane Survey (DRAO), NASA (>IRAS);

Kompozicija: Jayanne English (U. Manitoba)

Objasnjenje slike: Sta bi moglo da izbaci neutronsku zvezdu poput topovske kugle? Supernova. Pre oko 10.000 godina, koja je stvorila nebularni ostatak CTB 1 ne samo da je unistila masivnu zvezdu vec je izbacila njeno novoformirano neutronsko jezgro - pulsar - u galaksiju Mlecni put. Pulsar, koji se okrece 8,7 puta u sekundi, otkriven je pomocu softvera za preuzimanje Einstein@Home pretrazujuci podatke koje je preuzela NASINA opservatorija Fermi Gamma-Ray u orbiti. Putujuci brzinom od preko 1.000 kilometara u sekundi, pulsar PSR J0002+6216 (skraceno J0002) je vec napustio ostatak supernove CTB 1, i cak je dovoljno brz da napusti nasu galaksiju. Na slici je vidljiv trag pulsara koji se proteze do donjeg levog dela ostatka supernove. Prikazana slika je kombinacija radio slika iz radio opservatorija VLA i DRAO, kao i podataka arhiviranih iz NASINE orbitalne IRAS infracrvene opservatorije. Dobro je poznato da supernove mogu da deluju kao topovi, pa cak i da pulsari mogu da deluju kao topovske kugle - ono sto se ne zna je kako to rade supernove.