79 - OKTOBAR 2021.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

31. oktobar 2021.

Tamna materija u simuliranom univerzumu

Kredit za ilustraciju & autorska prava: Tom Abel & Ralf Kaehler (KIPAC, SLAC), AMNH

Objasnjenje ilustracije: Da li ima sablasti u nasem univerzumu? Na ovoj karti tamne materije izgleda kao da ih ima. Gravitacija nevidljive tamne materije je najbolje objasnjenje za to, zasto galaksije rotiraju tako brzo i zasto gravitacija tako jako prelama svetlost, kao i zasto je vidljiva materija tako rasporedjena u lokanom univerzumu i u kosmickoj mikrotalasnoj pozadini. Ova slika sa svemirske izlozbe "Tamni univerzum" Hajden-planetarijuma u Americkom muzeju istorije pokazuje, kako se sveprisutna tamna materija ponasa u nasem univerzumu. Na ovoj slici je detaljna kompjuterska simulacija, a crne, kompleksne niti od tamne materije su rasporedjene kao paukove niti u univerzumu. Relativno retki cvorovi od poznate Bajronske materije su obojeni narandzasto. Ove simulacije, statisticki gledano, se dobro uklapaju u astronomska posmatranja. Iako je tamna materija prilicno cudna i ima nepoznat oblik, ona nije najcudniji pretpostavljeni izvor gravitacije u univerzumu. To je tamna energija, homogeniji izvor odbijajuce gravitacije, koja izgleda odredjuje sirenje celog univerzuma.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. oktobar 2021.

Rorsahova aurora

Kredit za sliku & autorska prava: Göran Strand

Objasnjenje slike: Ako ovo vidite kao lice cudovista, ne panicite. To je samo pareidolija, koja se cesto dozivljava kao sklonost da se lica vide u obrascima svetlosti i senke. U stvari, zapanjujuca vizuelna scena je zapravo panorama severnog svetla od 180 stepeni, digitalno preslikana poput mrlja od mastila na presavijenom komadu papira. Kadrovi koristeni za njegovu konstrukciju snimljeni su jedne septembarske noci sa sredine viseceg mosta koji prelazi vodopad u Jamtlandu, u Svedskoj. Sa geomagnetnim olujama izazvanim nedavnom solarnom aktivnoscu, auroralni prikazi bi mogli da budu veoma aktivni na visokim geografskim sirinama planete Zemlje u sledecim danima. Ali ako sutra uvece vidite lice cudovista u svom komsiluku, mozda ce to biti samo Noc vestica.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. oktobar 2021.

Lov na Kefejevu baklju

Kredit za sliku & autorska prava: Leo Shatz

Objasnjenje slike: Sablasne figure naizgled lete kroz noc ovim prostorom okicenom draguljim u sazvezdju Kefej. Naravno da su figure u stvari kosmicki oblaci prasine, koji se u slabo reflektiranoj svetlosti jedva vide. Oni se nalaze daleko od Zemlje i leze u ravni Mlecnog puta na ivici molekularnog oblaka Kefejevog vela, koji je udaljen oko 1.200 svetlosnih godina. Desno, na zvezdama pokrivenom vidnom polju, se nalazi vdB 141 ili Sh2-136. To je maglina veca od 2 svetlosne godine i svetlija od ostalih sablasnih pojava, poznata pod imenom maglina Duh. U toj maglini se nalaze znaci gustih kolabrirajucih jezgara u ranim stadijumima nastanka zvezda.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. oktobar 2021.

Mirahov duh

Kredit za sliku & autorska prava: John Chumack

Objasnjenje slike: U poredjenju sa drugim duhovima, Mirahov duh nije posebno strasan. To je samo jedna bleda, nejasna galaksija, koja je astronomima dobro poznata i nalazi se slucajno bas u pravcu pogleda na svetlu zvezdu Mirah. Ona je od nas udaljena oko 200 svetlosnih godina i na ovoj slici se nalazi u centru zvezdanog polja. Mirah je poznata i kao Beta Andromede. To je crvena zvezda dzin, hladnija od Sunca, ali mnogo veca i zbog toga ukupno svetlija od Sunca. Na mnogim teleskopskim pogledima, svetlost odsjaja i svetlosni krstovi sakrivaju ono sto se nalazi u blizini Miraha, pa zbog toga bleda galaksija izgleda kao sablasna unutrasnja refleksija bliskog zvezdanog svetla. Na ovoj ostroj fotografiji Mirahov duh se nalazi levo, iznad Miraha. On je katalogizovan kao NGC 404 i od nas je udaljen oko 10 miliona svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. oktobar 2021.

NGC 6995: Maglina Slepi mis

Kredit za sliku & autorska prava: Howard Trottier

Objasnjenje slike: Da li vidite slepog misa? On leti na ovom kosmickom snimku istocne magline Veo. To je veliki ostatak supernove, oblak koji se siri od eksplozije smrti ogromne zvezde. Dok je Veo priblizno kruznog oblika i prekriva gotovo 3 stepena na nebu prema sazvezdju Labuda (Cygnus), maglina Slepi mis, NGC 6995, obuhvata samo 1/2 stepeni, prividne velicine Meseca. To znaci 12 svetlosnih godina na procenjenoj udaljenosti magline Veo, koja je udaljena 1.400 svetlosnih godina od planete Zemlje. U kompoziciji podataka slike snimljenih kroz filtere sirokog i uskog opsega, emisija atoma vodonika u ostatku je prikazana crvenom bojom, a jaka emisija atoma kiseonika i azota je prikazana u plavoj nijansi. U zapadnom delu magline Veo se nalazi jos jedan sezonski prikaz: maglina Vesticija metla.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. oktobar 2021.

Jupiterova rotacija

Kredit za video & autorska prava: JL Dauvergne; Muzika: Oro Aqua (Benoit Reeves)

Objasnjenje videa: Posmatrajte graciozan vrtlog najvece planete naseg Suncevog sistema. Mnoge zanimljive karakteristike Jupiterove zagonetne atmosfere, ukljucujuci tamne pojaseve i svetle zone, mogu da se detaljno prate. Pazljiva inspekcija ce otkriti da razliciti slojevi oblaka rotiraju razlicitim brzinama. cuvena Velika crvena mrlja u pocetku nije vidljiva - ali ubrzo se okrece u vidokrugu. Povremeno se pojavljuju i drugi manji olujni sistemi. Iako je veliki, Jupiter rotira za samo 10 sati. Za poredjenje, nasoj maloj Zemlji je potrebno 24 sata da zavrsi ciklus okretanja. Prikazani video zapis visoke rezolucije je snimljen tokom pet noci ranije ovog meseca teleskopom srednje velicine na balkonu stana u Parizu, Francuska. Posto su gas vodonik i helijum bezbojni, a ti elementi cine vecinu Jupiterove ekspanzivne atmosfere, koji elementi u tragovima stvaraju posmatrane boje Jupiterovih oblaka, ostaje tema istrazivanja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. oktobar 2021.

Put do galaktickog centra

Kredit za sliku & autorska prava: Michael Abramyan

Objasnjenje slike: Da li put do centra nase galaksije prolazi kroz dolinu spomenika? Ne mora, ali ako se nadju na vasem putu - slikajte. U ovom slucaju, put je US Route 163, a kipovi u Nacionalnom rezervatu Navaho naseljavaju horizont. Traka galaksije Mlecni put se proteze sa neba i cini se da je nastavak puta na Zemlji. Filamenti prasine potamnjuju Mlecni put, za razliku od milijardi svetlih zvezda i nekoliko sarenih sjajnih oblaka gasa, ukljucujuci magline Laguna i Trifid. Prikazana slika je sastavljena od slika snimljenih istom kamerom i sa iste lokacije - Forest Gump Point u Juti, SAD. Prvi plan je snimljen neposredno nakon zalaska sunca pocetkom septembra tokom plavog sata, dok je pozadina mozaik od cetiri ekspozicije snimljene nekoliko sati kasnije. Da biste videli obeleženu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. oktobar 2021.

Haloven i maglina Duh

Kredit za sliku & autorska prava: Mohammad Heydari-Malayeri (Observatoire de Paris) et al., ESA, NASA

Objasnjenje slike: Poreklo Halovena je veoma staro i astronomsko. Od petog veka pre nase ere, Haloven se slavi kao "dan krsne cetvrtine", sto potice od starog vicca-rituala (ritual vestica), kao deo neznabozackih religija. To je dan izmedju zimskog ekvinokcijuma (ravnodnevnica) i letnjeg ekvinokcijuma (kratkodnevnica). Doduse, sutra je Haloven, ali aktuelni kalendar pokazuje, da je stvarni "dan krsne cetvrtine" tek sledece nedelje. Moderno slavljenje Halovena ima istorijske korene - ljudi se maskiraju da bi oterali duhove mrtvih. Ovaj stari praznik slavimo sa slikom magline Glava duha, koja je fotografisana sa teleskopom Habl. NGC 2080 lici na fiktivnog duha, ali se u stvari radi o oblasti gde se radjaju zvezde u Velikom Magelanovom oblaku, pratecoj galaksiji naseg Mlecnog puta. Ova maglina ima velicinu od oko 50 svetlosnih godina i ovde se vidi u karakteristicnim bojama.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. oktobar 2021.

3D Bennu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, GSFC, U. Arizona Copyright za stereo sliku: Patrick Vantuyne

Objasnjenje slike: Stavite svoje crvene/plave naocare i letite oko asteroida 101955 Bennu. Ovaj mali svet u Suncevom sistemu je oblikovan kao cigra sa komadima stena na gruboj povrљini. Njwgova velicina je kao Empire State Building (manje od 500 metara). Slika je napravljena 3. decembra sa udaljenosti od oko 80 kilometara. Ocekuje se da ce se OSIRIS-REX misija u septembru 2023. godine da donese uzorke asteroida na Zemlju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. oktobar 2021.

Kometa i Rak

Kredit za sliku & autorska prava: Jose Mtanous

Objasnjenje slike: Ovo lepo vidno polje se prostire na 2 stepena ili 4 puna Meseca na nebu, ispunjeno zvezdama prema sazvezdju Bika. Iznad i desno od centra se vidi bleda, zamagljena, crvenkasta pojava Mesijea 1 (M1), takodje poznatog kao maglina Rak. M1 je prvi objekat u cuvenom katalogu objekata koje definitivno nisu komete od Carlsa Mesijea iz 18. veka. Medjutim, na slici snimljenoj 11. oktobra, se ipak nalazi kometa. Ispod centra levo se nalazi slaba zelenkasta koma i prasnjavi rep periodicne komete 67P Curjumov-Gerasimenko, takodje poznate kao Rozetina kometa. U 21. veku je ova kometa postala zadnje pocivaliste robota sa planete Zemlje. Rozetina kometa se sada vraca u unutrasnji Suncev sistem, krecuci se ka svom sledecem perihelu ili najblizem priblizavanju Suncu, 2. novembra. Njen sjaj je previse slab, da bi video golim okom, a sledeci perigej komete ili najblizi pristup Zemlji bice 12. novembra.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. oktobar 2021.

SH2-308: maglina Delfinova glava

Kredit za sliku & autorska prava: Nik Szymanek

Objasnjenje slike: Nanesen brzim vetrovima sa vrele, masivne zvezde, ovaj kosmički mehur je ogroman. Katalogizovan kao Sharpless 2-308, nalazi se oko 5.000 svetlosnih godina udaljen prema sazvežđu Velikog psa (Canis Major) i pokriva nešto više neba nego pun Mesec. To odgovara prečniku od 60 svetlosnih godina na njegovoj procenjenoj udaljenosti. Masivna zvezda koja je stvorila mehur, je zvezda Wolf-Rajet i svetli blizu centra magline. Wolf-Rajetove zvezde imaju preko 20 puta veću masu od Sunca i smatra se da su u kratkoj fazi prije supernove. Brzi vetrovi sa ove zvezde stvaraju maglinu u obliku mehura, dok brišu materijal koji se sporije kreće iz ranije faze evolucije. Maglina nanesena vetrom ima starost od oko 70.000 godina. Relativno slabom emisijom snimljenom uskopojasnim filterima na dubokoj slici dominira sjaj jonizovanih atoma kiseonika u plavoj nijansi. Predstavljajući uglavnom bezopasan obris, SH2-308 je takođe poznata i kao maglina Delfinova glava.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. oktobar 2021.

Lusi je startovala u pravcu osam asteroida

Kredit za sliku & autorska prava: John Kraus

Objasnjenje slike: Zasto bi ova misija vodila cak do Jupitera - ali onda ne bi posetila Jupiter? Lusin plan je da prati razlicite tragove o poreklu naseg Suncevog sistema od onih koji mogu da se nadju na Jupiteru - gde Juno sada kruzi. Jupiter je toliko masivna planeta da svojom gravitacijom zahvata brojne asteroide koji kruze oko Sunca ispred - i iza njega. Ovi trojanski asteroidi su se formirali sirom naseg Suncevog sistema i neki su mozda bili zarobljeni tamo milijardama godina. Letenje prema ovim trojanskim asteroidima omogucava njihovo proucavanje kao fosile koji verovatno sadrze jedinstvene tragove o nasem ranom Suncevom sistemu. Lusi, koja je dobila ime po cuvenom fosilnom skeletu koji je nazvan po cuvenoj pesmi, trebalo bi da poseti osam asteroida od 2025. do 2033. godine. Na slici, je Lusino lansiranje, snimljeno sa refleksijom prosle nedelje na mocnoj raketi Atlas V sa Kejp Kanaverala, Florida, SAD .

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. oktobar 2021.

Palomar 6: globularno jato zvezda

Kredit za sliku & autorska prava: a href="https://www.esa.int/">ESA/Hubble and
NASA, R. Cohen

Objasnjenje slike: Odakle je dosla ova velika lopta zvezda? Palomar 6 je jedno od oko 200 kuglastih jata zvezda koje opstaju u nasoj galaksiji Mlecni put. Ova sferna zvezdana jata su starija od naseg Sunca, kao i od vecine zvezda koje kruze u disku nase galaksije. Procenjuje se da je Palomar 6 star oko 12,5 milijardi godina, toliko star da je blizu starosti citavog univerzuma. Sa oko 500.000 zvezda, Palomar 6 lezi udaljen oko 25.000 svetlosnih godina od nas, ali ne tako daleko od centra nase galaksije. Na toj udaljenosti ova ostra slika sa svemirskog teleskopa Habl se proteze na oko 15 svetlosnih godina. Nakon mnogo proucavanja, ukljucujuci slike sa Habla, vodeca hipoteza o poreklu je, da je Palomar 6 nastao - i prezivljava danas - u sredisnjoj izbocini zvezda koje okruzuju centar Mlecnog puta, a ne u udaljenom galaktickom oreolu gde je vecina drugih globularnih jata do sada pronadjeno.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. oktobar 2021.

Mesec sa zemljinim sjajem iznad Sicilije

Kredit za sliku & autorska prava:
Dario Giannobile

Objasnjenje slike: Zasto mozemo videti celo lice ovog Meseca? Kada je Mesec u fazi polumeseca, samo jedan deo izgleda direktno osvetljen Suncem. Odgovor je zemljani sjaj, takodje poznat kao daVincijev sjaj. Razlog je taj sto je ostatak Meseca okrenut prema Zemlji blago osvetljen suncevom svetloscu koja se prvo odbila od Zemlje. Posto se Zemlja pojavljuje blizu pune faze od Meseca - kada se Mesec pojavi kao blagi polumesec sa Zemlje - zemljin sjaj je tada blizu svoje najsvetlije mogucnosti. Ovde predstavljene u kombinovanim, uzastopno snimljenim, HDR slikama, snimljenim ranije ovog meseca, Mesec u rastucem sjaju snimljen je kako polako prolazi pored planete Venere, najsjajnijeg mesta u blizini centra slike. Neposredno iznad Venere nalazi se zvezda Dzuba (katalogizovana kao Delta Scorpii), dok je crvena zvezda krajnje levo, Antares. Nebeska predstava je vidljiva kroz scenske oblacne naslage. U prvom planu su svetla iz Palazzolo Acreide, grada sa drevnim istorijskim korenima na Siciliji u Italiji.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. oktobar 2021.

Anjstajnov krst gravitacionog sociva

Kredit za sliku & licenca: J. Rhoads (Arizona State U.) et al., WIYN, AURA, NOIRLab, NSF

Objasnjenje slike: Najveci broj galaksija ima samo jedno jezgro. Da li ova galaksija ima cetri? Astronomi dolaze do cudnog zakljucka, da jezgro okolnih galaksija na ovoj slici nije vidljivo samo jednom, nego se sastoji od svetlosti, koja zraci u pozadini. Gravitaciono polje galaksije vidljive u prvom planu, prelama svetlost dalekog kvazara u cetri pojedinacne slike. Za iluziju kao sto je ova, mora kvazar da se nalazi tacno iza centra masivne galaksije. Efekat je poznat kao gravitaciono socivo, a ovaj specijalni slucaj, kao Ajnstajnov krst. Jos cudnije je, da relativna svetlost slika Ajnstajnovog krsta varira, jer se povremeno pojacava dodatnim efektima mikro sociva pojedinih zvezda u prednjoj galaksiji.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. oktobar 2021.

Mesec Liza

Kredit za sliku & autorska prava: Gianni Sarcone i
Marcella Giulia Pace

Objasnjenje slike: U ovoj kreativnoj vizuelnoj prezentaciji pojavljuju se samo prirodne boje Meseca na nebu planete Zemlje. Uredjeni kao pikseli na uramljenoj slici, mesecevi diskovi su fotografisani u razlicito vreme. Njihove razlicite nijanse su na kraju posledica reflektovane sunceve svetlosti na koju uticu promenljivi atmosferski uslovi i geometrija poravnanja Meseca, Zemlje i Sunca. Ovde su najtamniji lunarni diskovi boje zemljanog sjaja. Opis zemaljskog sjaja, u smislu sunceve svetlosti koju reflektuju okeani Zemlje osvetljavajuci tamnu povrsinu Meseca, opisao je pre vise od 500 godina Leonardo da Vinci. Ali odmaknite se dalje od monitora ili samo preusmerite pogled na manje verzije slike. Mozda cete videti i jedno od najpoznatijih da Vincijevih umetnickih dela.
Veceras: Medjunarodno posmatrajte Mesecevu noc.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. oktobar 2021.

NGC 289: vrtlog na juznom nebu

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Selby

Objasnjenje slike: Lepa spiralna galaksija NGC 289 je od nas udaljena oko 70 miliona svetlosnih godina i veca je od naseg Mlecnog puta. Ona se vidi skoro sasvim od gore. Svetlo jezgro i sareni centralni disk imaju upadljivo slabe, plavicaste spiralne krakove. Njihova velicina iznosi vise od 100.000 svetlosnih godina iznad galaktickog centra. Dole desno na ovom ostrom teleskopskom portretu galaksije, glavni spiralni krak se susrece sa malom, mutnom elipticnom pratecom galaksijom, koja ima medjusobno dejstvo sa ogromnm NGC 289. Spicaste zvezde se nalaze u prednjem delu scene, unutrar Mlecnog puta u juznom sazvezdju Vajar.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. oktobar 2021.

NGC 7293: maglina Heliks

Kredit za sliku & autorska prava: Ignacio Diaz Bobillo

Objasnjenje slike: Samo sedam stotina svetlosnih godina od Zemlje, prema sazvezdju Vodolija, zvezda nalik Suncu, umire. U poslednjih nekoliko hiljada godina nastala je maglina Heliks (NGC 7293), dobro prouceni primer planetarne magline, tipican za ovu poslednju fazu zvezdane evolucije. Ukupno 90 sati vremena ekspozicije je ulozeno u stvaranje ovog opseznog prikaza magline. Kombinujuci podatke o snimcima uskih pojaseva sa emisionih linija atoma vodonika u crvenoj i atoma kiseonika u plavo-zelenim nijansama, slika prikazuje izvanredne detalje svetlije unutrasnje oblasti Heliksa u precniku od oko 3 svetlosne godine. Bela tacka u centru magline je vrela, centralna zvezda ove planetarne magline. Iako na prvi pogled maglina izgleda jednostavno, sada se shvata da Heliks ima iznenadjujuce slozenu geometriju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. oktobar 2021.

Kosmicki znak pitanja

Kredit za sliku & autorska prava: Yizhou Zhang

Objasnjenje slike: Vrele, mlade zvezde i kosmicki stubovi od gasa i prasine prodiru u NGC 7822. Na ivici ogromnog molekularnog oblaka u severnom sazvezdju Cefej, nalazi se svetlucava oblast u kojoj se radjaju zvezde, udaljena oko 3.000 svetlosnih godina. Na ovoj svetlucavoj nebeskoj panorami, isticu se svelte ivice i tamni, markantni oblici u maglini. Ova slika je nastala od podataka uskopojasnih filtera, koji snimaju emisije atomarnog kiseonika, vodonika i sumpora u plavim, zelenim i crvenim tonovima. Energija za emisije atoma potice od energetskog zracenja vrelih zvezda, ciji mocni vetrovi i zracenja formiraju i erodiraju i najgusce stubove. U stubovima jos uvek mogu da nastaju zvezde putem gravitacionog kolapsa, ali posto su stubovi erodirani, zvezde su odsecene od zalihe kiseonika. Vidno polje na slici obuhvata procenjenu udaljenost NGC 7822 od oko 40 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. oktobar 2021.

Vatrena lopta iznad jezera Luiza

Kredit za sliku & autorska prava: Hao Qin

Objasnjenje slike: Sta cini meteor vatrenom kuglom? Pre svega, svi se slazu da je vatrena kugla izuzetno svetao meteor. Internacionalna Astronomska Unija definise vatrenu kuglu kao meteor svetliji od prividne magnitude -4, sto odgovara (otprilike) cinjenici, da je svetliji od bilo koje planete, kao i da ima dovoljno svetla da baci senku uocljivu od ljudi. Na slici, astrofotograf snima dugotrajnu sliku neba koja je slucajno uhvatila najsjajniji meteor koji je ikada video. Ocigledno je vatrena kugla, svemirski kamen koji se raspadao, stvorio stazu tako svetlu da je noc pretvorila u dan na oko dve sekunde ovog meseca. Vatrena kugla je vestacki prigusena na prikazanoj slici kako bi se pojavilo jezero Luiza u prvom planu u Alberti, Kanada. Iako su vatrene kugle retke, mnogi ljudi su imali srecu da ih vide. Ako vidite vatrenu kuglu, mozete da je prijavite. Ako je vise osoba snimilo sliku, vatrena kugla bi mogla da se prati do tela Suncevog sistema iz koga je izbacena.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. oktobar 2021.

Junov prolet pored Ganimeda i Jupitera

Kredit za video & autorska prava: Slike: NASA, JPL-Caltech, SWRI, MSSS;

Animacija: Koji Kuramura, Gerald Eichstädt, Mike Stetson; Muzika: Vangelis

Objasnjenje videa: Kako bi bilo preleteti iznad najveceg meseca u Suncevom sistemu? U junu je robotska svemirska letelica Juno proletela pored Jupiterovog ogromnog meseca Ganimeda i snimila slike koje su digitalno konstruisane u detaljan prelet. Kako pocinje predstavljeni video zapis, Juno prelazi preko dvobojne povrsine meseca sirokog 2.000 km, otkrivajuci ledeni vanzemaljski pejzaz ispunjen zljebovima i kraterima. zljebovi su vjerovatno uzrokovani pomicanjem povrsinskih ploca, dok su krateri uzrokovani nasilnim udarima. Nastavljajuci let na svojoj orbiti, Juno je zatim izveo svoj 34. bliski prolaz preko Jupiterovih oblaka. Digitalno napravljen video prikazuje brojne vrtlozne oblake na severu, sarene zone koje kruze oko planete i trake po sredini sa nekoliko belo-ovalnih oblaka iz niza bisera i na kraju jos vrtloznih oblaka na jugu. Sledeceg septembra je planirano da Juno predje preko drugog Jupiterovog velikog meseca: Evrope.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. oktobar 2021.

Siluete punog Meseca

Kredit za video & autorska prava: Mark Gee; Muzikac: Tenderness (Dan Phillipson)

Objasnjenje videa: Da li ste nekada gledali izlazak Meseca? Spori izlazak skoro punog Meseca na horizontu moze da bude veoma upecatljivo. Pocetkom 2013. godine je snimljen impozantan izlazak Meseca na vidikovcu Mount Viktorije u Velingtonu na Novom Zelandu. Posle pazljivog planiranja astrofotograf je oko dva kilometra udaljeno, postavio kameru i upravio je na ovaj pogled, gde je Mesec trebao da se pojavi. Ovaj snimak nije ubrzan. Ljudi na vidikovcu se vide kao siluete. Posmatranje izlaska Meseca je jednostavno, jer on svaki dan izlazi 50 minuta kasnije nego prethodnog dana. Veceras se prilikom zalaska Sunca moze posmatrati izlazak punog Meseca, kada se nalazi relativno blizu Zemlji, to je takozvani - Super Mesec, zbog cega izgleda veci i svetliji, nego obicno.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. oktobar 2021.

50 svetlosnih godina do 51 Pegasi

Kredit za sliku & autorska prava: Josselin Desmars

Objasnjenje slike: Do 51 Pegasi ima samo 50 svetlosnih godina. Polozaj te zvezde je prikazan na ovom snimku iz avgusta napravljenom u maglovitoj noci sa uglavnom svetlijim zvezdama vidljivim iznad kupole u ​​Observatoire de Haute-Provence u Francuskoj. Pre dvadeset sest godina, u oktobru 1995. godine, astronomi Michel Maior i Didier Kueloz najavili su duboko otkrice napravljeno u opservatoriji. Koristeci precizan spektrograf otkrili su planetu koja kruzi oko 51 Peg, prvu poznatu egzoplanetu koja kruzi oko zvezde nalik Suncu. Maior i Kueloz su koristili spektrograf za merenje promena radijalne brzine zvezde, pravilnog kolebanja uzrokovanog gravitacionim povlacenjem planete u orbiti. Oznacena kao 51 Pegasi b, za planetu je utvrdjeno da ima masu od najmanje polovine Jupiterove mase i orbitalni period od 4,2 dana, cineci je mnogo blizom maticnoj zvezdi nego sto je Merkur Suncu. Njihovo otkrice brzo je potvrdjeno, a Maior i Kueloz na kraju su dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2019. Sada priznat kao prototip za klasu egzoplaneta poznatih kao vruci Jupiteri, 51 Pegasi b je 2015. godine formalno nazvan Dimidium, sto na latinskom znaci polovina. Od ovog otkrica pronadjeno je preko 4.000 egzoplaneta.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. oktobar 2021.

Dvostruko jato u Perseju

Kredit za sliku & autorska prava: Jack Groves

Objasnjenje slike: Ovo lepo zvezdano polje se proteze oko tri precnika puna Meseca (1,5 stepeni) preko herojskog severnog sazvezdja Persej. U njemu se nalazi cuveni par otvorenih zvezdanih jata, h i Chi Persei. Takodje katalogizovani kao NGC 869 (gore) i NGC 884, oba jata su udaljena oko 7.000 svetlosnih godina i sadrze zvezde mnogo mladje i toplije od Sunca. Odvojena samo nekoliko stotina svetlosnih godina, jata su mlada po 13 miliona godina na osnovu starosti njihovih pojedinacnih zvezda, sto je dokaz da su verovatno bili proizvod iste oblasti za formiranje zvezda. Dvostruko jato je vidljivo cak i golim okom sa tamnih lokacija. Ovde je omotac gitarskih zica koristen za stvaranje difrakcionih siljaka na sarenim zvezdama ovog zivopisnog teleskopskog pogleda.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. oktobar 2021.

NGC 6559: istocno od Lagune

Kredit za sliku & autorska prava: Roberto Sartori

Objasnjenje slike: Pomerite svoj teleskop istocno od magline Laguna da biste pronasli ovo primamljivo vidno polje u bogatim zvezdanim poljima sazvezdja Strelac prema centralnom Mlecnom putu. Naravno da je maglina Laguna poznata i kao M8, osmi objekat naveden u poznatom katalogu svetlih maglina i zvezdanih jata Carlsa Mesijea. Blizu na nebu, ali nesto slabiji od M8, ovaj kompleks maglina je ipak izostavljen sa Mesijeove liste. Sadrzi zamagljenu prasinu, upecatljivu crvenu emisiju i plave refleksne magline oblasti formiranja zvezda NGC 6559 desno. Kao M8, tako se i NGC 6559 nalazi oko 5.000 svetlosnih godina udaljena uz ivicu velikog molekularnog oblaka. Na toj udaljenosti, ova teleskopska slika sirine skoro 3 puna Meseca, obuhvatao bi oko 130 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. oktobar 2021.

Tokovi Oriona

Kredit za sliku & autorska prava: a href="https://www.instagram.com/jarisaukkonen/">Jari Saukkonen

Objasnjenje slike: Odakle poticu tamni tokovi prasine u Orionovoj maglini? Ovaj deo Orionovog kompleksa molekularnih oblaka, M43, cesto je slikan, ali se retko pominje komsija. M42, delimicno vidjen u gornjem desnom uglu, ukljucuje mnoge svetle zvezde iz zvezdanog jata Trapezium. M43 je i sam oblast koja formira zvezde i prikazuje zamrseno strujanje tamne prasine - iako je zaista sastavljen uglavnom od uzarenog gasa vodonika. citavo Orionovo polje je udaljeno oko 1.600 svetlosnih godina od nas. Neprovidna za vidljivu svetlost, zivopisna tamna prasina, se stvara u spoljnoj atmosferi masivnih hladnih zvezda i izbacuje je jakim spoljnim vetrovima protona i elektrona.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. oktobar 2021.

Izlazak Sunca na juznom polu

Kredit za sliku & autorska prava: Martin Wolf (U. Wisconsin), IceCube Neutrino Obs., NSF; ht: Alice Allen

Objasnjenje slike: Izlazak Sunca na Juznom polu je drugaciji. Obicno dobrodosao prizor, prati mesece tame - i pocinje mesecima svetla. Na Zemljinim polovima mogu proci nedelje da Sunce ne izadje, za razliku od sati na bilo kojoj lokaciji srednje geografske sirine. Izlazak Sunca na polu je uzrokovan nagibom Zemlje dok kruzi oko Sunca, a ne rotacijom Zemlje. Iako bi na polu, Zemlja bez vazduha prvo videla Sunce u ravnodnevnici, efekat sociva Zemljine atmosfere i velicina solarnog diska uzrokuju da se vrh Sunca pojavi oko dve nedelje ranije. Na slici pre dve nedelje, Sunce proviruje iznad horizonta ogromnog smrznutog pejzaza na juznom polu Zemlje. Pravi juzni pol je samo nekoliko metara levo od komunikacionog tornja. Ovo snimanje polarnog izlaska Sunca je bilo posebno fotogenicno, jer se Sunce pojavilo prekriveno zelenim bljeskom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. oktobar 2021.

NGC 4676: Kada se misevi sudare

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Obrada & Copyright: William Ostling (The Astronomy Enthusiast)

Objasnjenje slike: Ove dve ogromne galaksije razaraju jedna drugu. Zbgog njihovih dugackih repova, poznate su kao "Misevi" i svaka od te dve spiralne galaksije je verovatno vec probila drugu galaksiju. Dugacki repovi nastaju zbog razlicite snage gravitacije na bliskom i daljem kraju svake galaksije. Posto su udaljenosti tako velike, kosmicka interakcija se odvija usporeno i traje stotine miliona godina. NGC 4676 je od nas udaljena oko 300 miliona svetlosnih godina, nalazi se u sazvezdju Berenikina Kosa i verovatno pripada centralnoj Koma-grupi galaksija. Ovi galakticki misevi ce u toku sledecih milijardi godina uvek iznova da kolidiraju, dok se ne budu spojili u jednu galaksiju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. oktobar 2021.

Holografski princip i cajnik

Kredit za sliku & autorska prava: Caltech

Objasnjenje slike: Da li je ova slika vredna hiljadu reci? Prema holografskom principu je najveci deo informacija, koje na ovoj slici mozete da dobijete, oko 3 x 1065 bita za jedan normalan kompjuterski monitor. Holografski princip, koji jos nije dokazan, kaze da postoji maksimalna kolicina informativnog sadrzaja, koji se nalazi u jednoj oblasti na granici neke povrsine. Intuitivno uslovljen sadrzaj informacija u jednom prostoru ne zavisi od tonske jacine prostora, nego od povrsine granicnih zidova. Princip proizilazi iz predstave, da Plankova duzina, skala duzine, pocinje u kvantnoj mehanici, koja vlada klasicnom gravitacijom i to je jedna strana postora koja moze da sadrzi samo malo infomacija. Granica je prvo postuilrana od strane fizicara Gerharda Hofta 1993. godine. Iz uopstavanja prividno udaljenih spekulacija, moze da se zakljuci, da informacije koje se nalaze u crnoj rupi, ne odredjuju putem njenog unutrasnjeg volumena, nego putem povrsine horizonta dogadjaja. Pojam "holografski" nastaje iz analogije holograma, kod trodimenzionalnih slika kroz projektovano svetlo preko ravnog ekrana. Paznja, jer drugi ljudi koji posmatraju gornju sliku, ne mogu da tvrde da vide 3 x 1065 bita - oni mogu da tvrde da vide jedan cajnik.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. oktobar 2021.

Svetlost i prasnjava noc

Kredit za sliku & autorska prava: Rodrigo Guerra

Objasnjenje slike: Predstavljajuci se kao briljantna vecernja zvezda, Venera lezi blizu zapadnog horizonta na ovoj juznoj hemisferi u rano prolece, na nocnom nebeskom pejzazu. Da bi se stvorio kompozitni prikaz, ekspozicije koje prate nebo fiksirane za prednji plan snimljene su 25. septembra iz Cascavela u juznom Brazilu. Nakon zalaska sunca, Venera izgleda uronjena u konus zodijacke svetlosti, sunceve svetlosti rasute iz prasine duz ravni ekliptike Suncevog sistema. U stvari, sa bilo koje hemisfere planete Zemlje, zodijacko svetlo je najvidljivije nakon zalaska Sunca u blizini prolecne ravnodnevnice (ili pre izlaska Sunca u blizini jesenje ravnodnevnice) kada njen svetleci luk lezi pod strmim uglovima u odnosu na horizont. Prosirujuci se ove noci iznad zalaska Sunca, zodijacko svetlo dopire do bogatih zvezdanih polja i ogromnih interstelarnih oblaka prasine u ispupcenju centralnog Mlecnog puta. Pratite Mlecni put od centralne izbocine nazad prema horizontu i uocicete Suncev sistem najblizi Suncu, Alfa Kentauri, udaljen samo 4,37 svetlosnih godina.