53 - JUNI - 2019.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30.juni 2019.

Virtuelni let iznad asteroida Vesta

Kredit za animaciju & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, UCLA, MPS, DLR, IDA;
Animacija: German Aerospace

Objasnjenje animacije: Kako bi bilo leteti iznad asteroida Vesta? Animatori iz nemackog aerospace centra snimili su stvarne slike i podatke o visini iz NASINE misije Dawn, kada je pre nekoliko godina posetila asteroid Vesta i generisala virtuelni film. Prikazani video pocinje sekvencom iznad Divalia Fossa, neobicnog para korita koji paralelno prolaze preko terena sa velikim kraterima. Zatim virtuelni svemirski brod istrazuje Vestin krater od 60 km Marcia, pokazujuci brojne zivopisne detalje. Na kraju, slike su se digitalno rekonstruisale sa preteranom visinom kako bi se bolje otkrila Vestina 5-km visoka planina Aricia Tholus. Drugi najveci objekat u pojasu asteroida, Vesta je najsjajniji asteroid vidljiv sa Zemlje i moze da se nadje sa dvogledom. Koristeci Vesta Trek, mozete sami da istrazite Vestu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29.juni 2019.

M83: Galaksija hiljadu rubina

Kredit za sliku & autorska prava: Subaru Telescope  (NAOJ), Hubble Space Telescope, European Southern Observatory

Obrada & Copyright: Robert Gendler

Objasnjenje slike: Velika, svetla i lepa spiralna galaksija M83 je udaljena oko 12 miliona svetlosnih godina i nalazi se na jugoistocnom vrhu veoma dugackog sazvezdja Vodena Zmija. Markantni spiralni kraci su posuti tamnim prasnjavim trakama, dok plava zvezdana jata, galaksiji daju nadimak: Juzni Vatreni Tocak. Crvenkaste oblasti gde se radjaju zvezde koje se nalaze na kracima, su na ovom kompozitu naglasene i poseduju jos jedan nadimak: Galaksija-Hiljadu-Rubina. M83 ima precnik od oko 40.000 svetlosnih godina i pripada istoj grupi galaksija kao i aktivna galaksija Centaurus A. Centar M83 jarko svetli u rentenskom podrucju i pokazuje koncentraciju neutronskih zvezda i crnih rupa, koje su ostatak intenzivog izliva prilikom radjanja zvezda. Na ostroj kompozitnoj slici u boji se u prvom planu vide spicaste zvezde Mlecnog Puta, kao i daleke galaksije u pozadini… Podaci za sliku poticu od Subaru teleskopa, sirokougaone kamere WFI, Evropske Juzne Opservatorije i iz Hablove arhive zaostavstina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28.juni 2019.

Noc solsticijuma u Parizu

Kredit za sliku & autorska prava:
Loic Michel

Objasnjenje slike: Noc 21. juna bila je najkraca noc za severne geografske sirine planete Zemlje, tako da na geografskoj sirini od 48.9 stepeni severno, Pariz nije bio izuzetak. Ipak, Grad Svetlosti je imao izuzetno blistavo vece. Njegovo nebo je bilo preplavljeno srebrnim nocnim sjajem ili nocnim oblacima posle zalaska Sunca. Lebdeci na ivici svemira, ledene kondenzacije na meteorskoj prasini ili vulkanskom pepelu jos uvek su u punom suncevom svetlu na ekstremnim visinama mezofere. Gledano na visokim geografskim sirinama u letnim mjesecima, cesto se izvestava o zapanjujucim, siroko rasprostranjenim severnim nocnim oblacima.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27.juni 2019.

Duzi dani

Kredit za sliku & autorska prava: Gianluca Belgrado

Objasnjenje slike: Ova šestomesečna ekspozicija komprimira vreme od solsticijuma do solsticijuma (21. decembar 2018. do 16. juna 2019.) u jednu tačku gledišta. Nazvana solargraf, nekonvencionalna slika je snimljena  visokom cevastom probusenom kamerom pomoću komada fotografskog papira. Kamera je za sve vreme snimanja bila fiksirana u Casarano, Italija, gde je kontinuirano belezila dnevni Suncev put preko neba, sto je ostavilo traga na foto osetljivom papiru. Prekidi i praznine u stazama su uzrokovani oblacima. Na kraju ekspozicije, papir se skenira da bi se dobila digitalna slika.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26.juni 2019.

Svetleci nocni oblaci, refleksije i siluete

Kredit za sliku & autorska prava: Juraj Patekar

Objasnjenje slike: Ponekad je noc na zemlji, ali dan na nebu. Kako se Zemlja okrece, Sunce zalazi ali se njegova svetlost jos uvek dize iznad horizonta. Zbog toga, u vreme zalaska Sunca na Zemlji, Sunceva svetlost i dalje obasjava oblake iznad. U uobicajenim okolnostima, neobicni oblaci lebde tako visoko da mogu da se vide i kada padne mrak. Iako obicno svetlosno slabi, da bi se videli, mogu da postanu vidljivi odmah posle zalaska Sunca tokom leta kada su osvetljeni Suncevom svetloscu odozdo. Ovaj efekat na oblacima je poznat i smatra se delom polarnih mezosfernih oblaka. Ovde na slici se vide svetleci oblaci snimljeni pre dve nedelje, gde se vidi i njihova refleksija u malom jezeru severno od Zvolle, u Holandiji. Neobicno svetli oblaci nastavljaju da se pojavljuju u vecem delu severne Evrope. O njima je dosta toga otkriveno tokom protekle decenije, dok je nacin na koji se oni formiraju i evoluiraju i dalje tema aktivnog istraživanja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25.juni 2019.

25 najsjajnijih zvezda na nocnom nebu

Kredit za sliku & autorska prava: Juraj Patekar

Objasnjenje slike: Znate li imena nekih od najsjajnijih zvezda? Vrlo je verovatno da znate, iako neke sjajne zvezde imaju tako stara imena koja datiraju jos od pocetka pisanog jezika. Mnoge svetske kulture imaju svoja imena za najsjajnije zvezde, a kulturoloski i istorijski je vazno zapamtiti ih. Medjutim, u interesu jasne globalne komunikacije, Internacionalna astronomska unija (IAU) je pocela da odredjuje standardizovana imena zvezda. U pravoj boji se isticu 25 najsjajnijih zvezda na nocnom nebu, koje trenutno vide ljudi, zajedno sa svojim IAU-priznatim imenima. Neka imena zvezda imaju interesantna znacenja, ukljucujuci Sirius ("spaljivac" na latinskom jeziku), Vega ("pada" na arapskom) i Antares ("rival Marsu" na grckom). Takodje je verovatno da vam i druge od ovih svetlih zvezda nisu poznate, dok je Polaris previse slabog sjaja da bi bila na ovoj listi.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24.juni 2019.

Protivzraci zalaska Sunca se skupljaju prekoputa Sunca

Kredit za sliku & autorska prava: Juraj Patekar

Objasnjenje slike: Da li postoji nesto zanimljivo sto moze da se vidi u pravcu suprotnom od Sunca? Ponekad postoji. Znacajni objekti ukljucuju vasu sopstvenu senku, senku Meseca za vreme totalnog pomracenja Sunca, pun Mesec - kod pomracenja, ako je poravnanje dovoljno dobro, puna Zemlja, planete u opoziciji, odsjaji sa planeta, protiv sjaj međuplanetarne prasine, srediste duge, magla na planini, avionski sjaj i jos nesto drugacije ako ste u pravo vreme posmatrali oblake i položaj Sunca u jednoj liniji. Ovaj drugaciji efekat pocinje oblacima blizu Sunca koji uzrokuju prolazak obicnih krepuskularnih zraka. Na retkoj slici snimljenoj iz aviona sredinom aprila, ovi zraci su fotografisani pod uglom od 180 stepeni, na suprotnoj strani neba od Sunca, gde se nazivaju antirepuskularnim zracima. Prema tome, može da izgleda kao da nesto blistavo sija na antisolarnoj tacki blizu centra slike, ali je u stvari obratno sjajno, jer iz vaseg pravca ulazi svetlost, a ne izlazi.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23.juni 2019.

Panorama magline Karina sa Habla

Kredit za sliku & autorska prava: HiRISE, MRO, LPL (U. Arizona), NASA

Objasnjenje slike: Velika maglina Karina, poznata i kao NGC 3372, je dragulj na juznom nebu. Njena velicina iznosi 300 svetlonih godina i to je jedna od najvecih oblasti gde se radjaju zvezde u nasoj Galaksiji. Kao manja, severna maglina Orion, Karina je takodje vidljiva golim okom, iako je pet puta udaljenija, sa 7.500 svetlosnih godina udaljenosti od nas. Ovaj divan teleskopski snimak pokazuje zadivljujuce detalje centralnih svetlecih niti interstelarnog gasa i neprovidne kosmicke prasnjave oblake u oblasti. Vidno polje je vece od 50 svetlosnih godina. Maglina Karina darzi mlade, ekstremno masivne zvezde, medju njima zvezde otvorenog zvezdanog jata Trumpler 14 (dole desno), kao i jos uvek tajanstvena promenljiva zvezda Eta Karinae, sa preko 100 masa Sunca. Ona je i najsvetlija vidljiva zvezda iznad prasnjave magline Kljucaonica (NGC 3324). Dok se Eta Karinae verovatno nalazi na ivice eksplozije supernove, rentgenske slike dovode do zakljucka da je maglina Karina bila prava fabrika supernova. Ako zelite da vidite gde se sta nalazi u ovoj maglini, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22.juni 2019.

Mesto spustanja Aresa 3: Povratak na Mars

Kredit za sliku & autorska prava: HiRISE, MRO, LPL (U. Arizona), NASA

Objasnjenje slike: Ovaj krupni plan iz HiRISE kamere sa Mars Reconnaissance Orbitera prikazuje kratere i lezista na juzne planine Acidalia. Upecatljiva nijansu plave boje u standardnim HiRISE slikama, ljudsko oko bi videlo sivo ili malo crvenkasto. Ali ljudske oci nisu gledale preko ovog terena, osim ako ne racunate oci NASA astronauta u naucnofantasticnom romanu Marsija Andi Veir-a. U romanu se prikazuju avanture Marka Vatnija, astronauta nasukanog na izmisljenoj misiji Marsa - Ares 3, koja odgovara koordinatama ove slike. Za skalu Vatneijevog stanista precnika 6 metara na mestu bilo bi oko 1/10 precnika velikog kratera. Naravno, Ares 3 koordinate za sletanje su samo oko 800 kilometara severno od Memorijalne stanice Carla Sagana (u realnom zivotu), mesta za sletanje Pathfindera 1997. godine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21.juni 2019.

Analema u sumrak

Kredit za sliku & autorska prava: Marcella Giulia Pace

Objasnjenje slike: Danas je solsticijum u 15:54 po Univerzalnom vremenu, Sunce dostize najseverniju deklinaciju u svom godisnjem putovanju preko neba planete Zemlje. Junski solsticijum oznacava astronomski pocetak leta na severnoj hemisferi i zime na jugu. Takodje donosi najduzi dan na severu, najduzi period izmedju izlaska i zalaska Sunca. U stvari, solsticijsko Sunce je blizu zenita, na najsevernijoj tacki u analemi ili krivulji na slici, koja se nalazi na polozaju Sunca u ovoj kompozitnoj fotografiji. Analemma je napravljena (video) od slika napravljenih svakih 10 dana u isto vreme od 21. juna 2018. godine i 7. juna 2019. godine. Vreme je izabrano da bude najraniji zalazak Sunca u godini u vreme decembarskog solsticijuma, tako da se najniza tacka analeme nalazi na morskom horizontu s leve strane. Zalasci koji su postavljeni duz horizonta desno (severno) su centrirani prema zalasku Sunca u vreme septembarskog ekvinocijuma i zavrsavaju zalaskom Sunca u vreme junskog solsticijuma.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20.juni 2019.

Pogled prema M106

Kredit za sliku & autorska prava: Phil Keyser

Objasnjenje slike: Velika, svetla, lepa spirala Messije 106 dominira na ovom kosmickom pogledu. Dva stepena siroko teleskopsko vidno polje gleda prema sazvezdju Lovacki psi (Canes Venatici) u blizini rucke Velikih kola. M106 je poznata i kao NGC 4258, ima velicinu od oko 80.000 svetlosnih godina i od nas je udaljena 23,5 miliona svetlosnih godina. Ova galaksija je najveci clan Canes II-grupe galaksija. Udaljenost od M106 je za jednu daleku galaksiju dobro poznata, delimicno i zato, jer moze da se odredi merenjem upadljive maser-emisije (microwave-laser-emission). Ova emisija je veoma retka i nastaje putem vodenih molekula u molekuralnim oblacima, koji obuhvataju aktivno galakticko jezgro. Jos jedna markantna spiralna galaksije na sceni je skoro tacno sa strane vidljiva NGC 4217, desno ispod M106. Udaljenost od NGC 4217 je mnogo manje dobro poznata, ona se procenjuje na oko 60 miliona svetlosnih godina.