MARK TWAIN
PLAVI FORUM :: PLAVI FORUM :: literatura
Strana 1 od 1
MARK TWAIN
od Gretta Čet Mar 22, 2012 2:26 am
Američki pisac i humorist, jedan od najvećih humorista u svjetskoj književnosti, prvi i najveći tipično američki pisac. Mark Twain ili pravim imenom Samuel Langhorne Clemens rođen je 30. studenog 1835. u mjestu Florida ( Missouri). Njegovi roditelji John Marshall i Jane (rođ. Lampton) imali su sedmero djece od koje je budući poznati pisac bio šesto dijete. Kada je Twainu bilo četiri godine obitelj se seli u rječnu luku Hannibal na obalama rijeke Mississipi. U Hannibalu je pohađao osnovnu školu. Kada je Twainu bilo 11 godina (1847.) njegov otac umire od upala pluća. Poslije očeve smrti pohađati će tiskarski zanat. Po svršenom zanatskom školovanju kao slovoslagač i humorist radi za list Hannibal Journal koji je u vlasništvu njegova brata Oriona. Svoje tekstove tada potpisuje pseudonimom Josh.
Napunivši 18 godina odlazi iz bratove tvrtke i radi kao tiskar u Keokuku (Iowa), New York Citiyu, Philadelphiji, St. Louisu i Cincinnatiju. Mijenja radna mjesta, ali redovito uvečer posjećuje knjižnice. S napunjene 22 godine vraća se u Missouri. Na putovanju za New Orleans niz rijeku Mississipi kormilar Horace E. Bixpy budi u njemu želju da postane kormilar na parnom brodu. No, prije nego dobije plovnu dozvolu (1859.) dvije će godine proučavati tok rijeke Mississipi. Trenirajući nagovara brata Henrya da mu se pridruži. No, Henry će poginuti (21. lipnja 1858.) pri eksploziji na brodu Pennsylvania. Njegovu će smrt Twain predvidjeti u svom snu mjesec dana ranije što će ga potom nagnati da se zainteresira za parapshilogiju. Do kraja života Twain će sebe kriviti za bratovu smrt, a kao kormilar raditi će sve do početka američkog građanskog rata (1861.) kada će se zbog rata promet rijekom smanjio. Sa skupinom prijatelja kao dragovoljac pridružiti će se konjaništvu Konfederacije (1861.), ali će njihova postrojba nakon dva tjedna biti raspuštena.
Sa svojom budućom suprugom Olivijom Langdon upoznaje se 1868. i njih dvoje zaljubljuju se na prvi pogled. Naredne se godine zaručuju, a vjenačavaju se u veljači 1870. u mjestu Elmira (New York). Olivija je bila iz bogate liberalne obitelji koja je podržavala abolicioniste te borbu za socijalnu jednakost i ženska prava. Mladi je bračni par živio u gradiću Buffalo (New York) gdje je Twain radio za list Buffalo Express kao urednik i pisac. Oboljevši od difterij u dobi od 19 mjeseci umire njihov sin Langdon.
Bio je opčinjen znanošću i njezinim dostignućima te je njegovao prijateljstvo s Nikolom Teslom. Njih su dvojica mnogo vremena provodili zajedno u Teslinu laboratoriju. Tijekom tih druženja i sam Twain je osmislio neke izume od kojih je neke i patentirao.
Twainov je rad inspirairan nekonvencionalnim Zapadom, a popularnost njegovih djela označila je u američkoj literaturi kraj dominacije pisaca iz Nove Engleske. Kasniji slavni američki pisci Ernest Hemingway i William Faulkner pozivali su se na Twaina kao na svoju inspiraciju. U posljednjim godinama svog života pisao je manje, ali je često javno govorio o mnogim temama. Ostao je zapamćen i po odijelima s bijelim crtama koja je uvijek nosio u javnim nastupima.
O njegovu ugledu rječito govori i podatak da je 1907. primio počasni doktorat Oxfordskog sveučilišta. Bio je prijatelj sa Teslom I za sobom je ostavio nedovršenu autobiografiju koju je 1924. objavila njegova tajnica Alberta Bigelow Paine. Početkom 1990. pronađen je izvorni rukopis romana The Adventures of Huckleberry Finn u Hollywoodu. Nakon duljeg povlačenja po sudu oko borbe za prava vlasništva taj je rukopis (kao i drugi do sada neobjavljeni materijali) dodjeljen njujorškoj Javnoj knjižnici Bufffalo & Erie Couny (1992.). Četiri godine nakon pronalaska (1996.) objavljeno je revidirano izdanje romana The Adventures of Huckleberry Finn zajedno s do sada neobjavljenim materijalima.
Godinu dana prije smrti (1909.) rekao je: "Došao sam s Halleyvim kometom 1835. Opet dolazi naredne godine i očekujem da odem s njim. Bilo bi to veliko razočarenje u mom životu da ne odem s Halleyvim kometom. Siguran sam da je Svemoćni rekao: Ovo su dva neuračuljiva čudaka; zajedno su došli, zajedno moraju otići." Njegovo predviđanje bilo je točno - preminuo je 21. travnja 1910. u mjestu Redding (Connecticut), jedan dan nakon što se komet maksimalno približio Zemlji. Sahranjen je na imanju svoje supruge u gradiću Elmira (New York).
Napunivši 18 godina odlazi iz bratove tvrtke i radi kao tiskar u Keokuku (Iowa), New York Citiyu, Philadelphiji, St. Louisu i Cincinnatiju. Mijenja radna mjesta, ali redovito uvečer posjećuje knjižnice. S napunjene 22 godine vraća se u Missouri. Na putovanju za New Orleans niz rijeku Mississipi kormilar Horace E. Bixpy budi u njemu želju da postane kormilar na parnom brodu. No, prije nego dobije plovnu dozvolu (1859.) dvije će godine proučavati tok rijeke Mississipi. Trenirajući nagovara brata Henrya da mu se pridruži. No, Henry će poginuti (21. lipnja 1858.) pri eksploziji na brodu Pennsylvania. Njegovu će smrt Twain predvidjeti u svom snu mjesec dana ranije što će ga potom nagnati da se zainteresira za parapshilogiju. Do kraja života Twain će sebe kriviti za bratovu smrt, a kao kormilar raditi će sve do početka američkog građanskog rata (1861.) kada će se zbog rata promet rijekom smanjio. Sa skupinom prijatelja kao dragovoljac pridružiti će se konjaništvu Konfederacije (1861.), ali će njihova postrojba nakon dva tjedna biti raspuštena.
Sa svojom budućom suprugom Olivijom Langdon upoznaje se 1868. i njih dvoje zaljubljuju se na prvi pogled. Naredne se godine zaručuju, a vjenačavaju se u veljači 1870. u mjestu Elmira (New York). Olivija je bila iz bogate liberalne obitelji koja je podržavala abolicioniste te borbu za socijalnu jednakost i ženska prava. Mladi je bračni par živio u gradiću Buffalo (New York) gdje je Twain radio za list Buffalo Express kao urednik i pisac. Oboljevši od difterij u dobi od 19 mjeseci umire njihov sin Langdon.
Bio je opčinjen znanošću i njezinim dostignućima te je njegovao prijateljstvo s Nikolom Teslom. Njih su dvojica mnogo vremena provodili zajedno u Teslinu laboratoriju. Tijekom tih druženja i sam Twain je osmislio neke izume od kojih je neke i patentirao.
Twainov je rad inspirairan nekonvencionalnim Zapadom, a popularnost njegovih djela označila je u američkoj literaturi kraj dominacije pisaca iz Nove Engleske. Kasniji slavni američki pisci Ernest Hemingway i William Faulkner pozivali su se na Twaina kao na svoju inspiraciju. U posljednjim godinama svog života pisao je manje, ali je često javno govorio o mnogim temama. Ostao je zapamćen i po odijelima s bijelim crtama koja je uvijek nosio u javnim nastupima.
O njegovu ugledu rječito govori i podatak da je 1907. primio počasni doktorat Oxfordskog sveučilišta. Bio je prijatelj sa Teslom I za sobom je ostavio nedovršenu autobiografiju koju je 1924. objavila njegova tajnica Alberta Bigelow Paine. Početkom 1990. pronađen je izvorni rukopis romana The Adventures of Huckleberry Finn u Hollywoodu. Nakon duljeg povlačenja po sudu oko borbe za prava vlasništva taj je rukopis (kao i drugi do sada neobjavljeni materijali) dodjeljen njujorškoj Javnoj knjižnici Bufffalo & Erie Couny (1992.). Četiri godine nakon pronalaska (1996.) objavljeno je revidirano izdanje romana The Adventures of Huckleberry Finn zajedno s do sada neobjavljenim materijalima.
Godinu dana prije smrti (1909.) rekao je: "Došao sam s Halleyvim kometom 1835. Opet dolazi naredne godine i očekujem da odem s njim. Bilo bi to veliko razočarenje u mom životu da ne odem s Halleyvim kometom. Siguran sam da je Svemoćni rekao: Ovo su dva neuračuljiva čudaka; zajedno su došli, zajedno moraju otići." Njegovo predviđanje bilo je točno - preminuo je 21. travnja 1910. u mjestu Redding (Connecticut), jedan dan nakon što se komet maksimalno približio Zemlji. Sahranjen je na imanju svoje supruge u gradiću Elmira (New York).
Poslednji izmenio Gretta dana Čet Mar 29, 2012 2:20 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Gretta-
Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: MARK TWAIN
od Gretta Čet Mar 22, 2012 2:33 am
CITATI O ZIVOTU
“Najbolji način da razveselite sebe je da razveselite nekog drugog.” Mark Twain
“Ako prihvatiš izgladnjela psa i nahraniš ga, on te neće ujesti. To je razlika između psa i čovjeka.”
“Ako bi ukrstili čovjeka i mačku, to bi unaprijedilo čovjeka i unazadilo mačku.”
“Biti dobar je plemenito. Učiti druge da budu dobri je još plemenitije.”
“Budimo zahvalni budalama. Da ih nije bilo, mi ostali ne bismo uspjeli.”
“Bore samo označavaju mjesto na kojem je bio osmijeh.”
“Bolje je šutjeti i pustit ljude da mislie da si budala nego progovoriti i ukloniti sve sumnje.”
“Čovjek s novom idejom je luđak sve dok ta ideja ne uspije.”
“Čovjek koji ne čita nema nikakve prednosti nad čovjekom koji uopšte ne zna čitati.”
“Daj svakom danu šansu da bude najljepši u tvom životu.”
“Dobar odgoj sastoji se u sakrivanju kako mnogo mislimo o sebi a kako malo o drugima.”
“Istina – to je najdragocjenija stvar koju imamo. Služimo se njome štedljivo.”
“Kada pecate ljubav, neka vam za mamac posluži srce a ne mozak.”
“Izbjegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi dok istinski veliki ljudi u vas pobuđuju osjećaj da i vi možete postati veliki.”
“Ljubav je jezik koji slijep može vidjeti, a gluh čuti.”
“Ljudi imaju jedno izuzetno efektivno oružje: to je smijeh.”
“Moraš dobro poznavati činjenice prije nego ih hoćeš izvrnuti naopačke.”
“Najbolji način da razveselite sebe je da razveselite nekog drugog.”
“Ne idi uokolo govoreći kako ti svijet duguje život. Svijet ti ne duguje ništa. On je nastao prvi!”
“Sve ima granicu – željezna ruda se ne može pretvoriti u zlato.”
“Nedostatak novca je korjen svog zla.”
“Nema ništa tužnije od mladog pesimiste.”
“Nikad nisam dozvolio da se škola miješa s mojim obrazovannem.”
“Od svih Božjih stvorenja, samo se jedno ne može potčiniti i vezati na uzicu. To stvorenje je mačka. Kada bi se čovjek mogao ukrstiti sa mačkom to bi njega unaprijedilo ali bi unazadilo mačku.”
“Patriota: osoba koja može uzviknuti najglasniji ne znajući o čemu uzvikuje.”
“Patriotizam je konstanto pružanje podrške vašoj državi, i vladi kada to zaslužuje.”
“Postoji nekoliko dobrih načina kako ćemo se odbraniti od iskušenja, ali najsigurniji je kukavičluk.”
“Potrebni su ti i neprijatelj i prijatelji da te rane u srce; jedan da te kleveće, a drugi da ti to javi.”
“Sve što me zanima jest da je čovjek ljudsko biće. To mi je dovoljno; on ne može biti ništa gore.”
“Svako generalisanje je pogrešno, uključujući i ovo.”
“Najbolji način da razveselite sebe je da razveselite nekog drugog.” Mark Twain “Ako prihvatiš izgladnjela psa i nahraniš ga, on te neće ujesti. To je razlika između psa i čovjeka.” “Ako bi ukrstili čovjeka i mačku, to bi unaprijedilo čovjeka i unazadilo mačku.” “Biti dobar je plemenito. Učiti druge da budu dobri je još plemenitije.” “Budimo zahvalni budalama. Da ih nije bilo, mi ostali ne bismo uspjeli.” “Bore samo označavaju mjesto na kojem je bio osmijeh.” “Bolje je šutjeti i pustit ljude da mislie da si budala nego progovoriti i ukloniti sve sumnje.” “Čovjek s novom idejom je luđak sve dok ta ideja ne uspije.” “Čovjek koji ne čita nema nikakve prednosti nad čovjekom koji uopšte ne zna čitati.” “Daj svakom danu šansu da bude najljepši u tvom životu.” “Dobar odgoj sastoji se u sakrivanju kako mnogo mislimo o sebi a kako malo o drugima.” “Istina – to je najdragocjenija stvar koju imamo. Služimo se njome štedljivo.” “Kada pecate ljubav, neka vam za mamac posluži srce a ne mozak.” “Izbjegavajte one koji omalovažavaju vaše ambicije. To rade samo mali ljudi dok istinski veliki ljudi u vas pobuđuju osjećaj da i vi možete postati veliki.” “Ljubav je jezik koji slijep može vidjeti, a gluh čuti.” “Ljudi imaju jedno izuzetno efektivno oružje: to je smijeh.” “Moraš dobro poznavati činjenice prije nego ih hoćeš izvrnuti naopačke.” “Najbolji način da razveselite sebe je da razveselite nekog drugog.” “Ne idi uokolo govoreći kako ti svijet duguje život. Svijet ti ne duguje ništa. On je nastao prvi!” “Sve ima granicu – željezna ruda se ne može pretvoriti u zlato.” “Nedostatak novca je korjen svog zla.” “Nema ništa tužnije od mladog pesimiste.” “Nikad nisam dozvolio da se škola miješa s mojim obrazovannem.” “Od svih Božjih stvorenja, samo se jedno ne može potčiniti i vezati na uzicu. To stvorenje je mačka. Kada bi se čovjek mogao ukrstiti sa mačkom to bi njega unaprijedilo ali bi unazadilo mačku.” “Patriota: osoba koja može uzviknuti najglasniji ne znajući o čemu uzvikuje.” “Patriotizam je konstanto pružanje podrške vašoj državi, i vladi kada to zaslužuje.” “Postoji nekoliko dobrih načina kako ćemo se odbraniti od iskušenja, ali najsigurniji je kukavičluk.” “Potrebni su ti i neprijatelj i prijatelji da te rane u srce; jedan da te kleveće, a drugi da ti to javi.” “Sve što me zanima jest da je čovjek ljudsko biće. To mi je dovoljno; on ne može biti ništa gore.” “Svako generalisanje je pogrešno, uključujući i ovo.” Poslednji izmenio Gretta dana Uto Apr 17, 2012 7:05 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: MARK TWAIN
od Gretta Čet Mar 22, 2012 2:38 am
ODLOMAK IZ KNJIGE „OTROVNE MISLI“
Život bi nam bio neizmerno srećniji kad bismo se mogli roditi s osamdeset godina pa se približavati osamnaestoj.
Ne volim govoriti o zagrobnom životu jer imam prijatelje na obe strane.
Nikad još nije bilo nezanimljiva života... I iza najdosadnije vanjštine skrivaju se drama, komedija i tragedija.
Ima ljudi koji se dosledno lišavaju svake jestive, pitke i dimne tvari koja je na iole lošem glasu. To je cena koju plaćaju da ostanu zdravi. A zdravlje je sve što za nju dobiju. Ja to stvarno ne razumem! To je kao da date sav imetak za kravu na umoru.
Knjige o zdravlju čitajte vrlo pozorno. Može vam se dogoditi da umrete zbog štamparske greške.
Svi zubari vole da pričaju dok rade. To su nasledili od svojih profesionalnih predaka - brica (berberina). Zubar koji dobro priča - pod uslovom da nije jako loš u drugom poslu - pravi je izbor.
Čim otkrijete da ste na strani većine, hitno morate učiniti nešto sa sobom.
Držite se podalje od ljudi koji žele omalovažiti vaše ambicije. Sitne duše to rade svo vreme, a samo zaista veliki ljudi ulivaju vam osećaj da i vi možete postati veliki.
Radi kao da ti novac nije neophodan, pleši kao da te niko ne gleda, voli kao da nikad nisi bio nesrećan.
Bolje je zaslužiti priznanje i nemati ga, nego ga imati a ne zaslužiti ga.
Ne plašim se smrti. Bio sam mrtav milijardama godina pre nego što sam rođen i nisam imao ni najmanju neprijatnost zbog toga.
Život bi nam bio neizmerno srećniji kad bismo se mogli roditi s osamdeset godina pa se približavati osamnaestoj. Ne volim govoriti o zagrobnom životu jer imam prijatelje na obe strane. Nikad još nije bilo nezanimljiva života... I iza najdosadnije vanjštine skrivaju se drama, komedija i tragedija. Ima ljudi koji se dosledno lišavaju svake jestive, pitke i dimne tvari koja je na iole lošem glasu. To je cena koju plaćaju da ostanu zdravi. A zdravlje je sve što za nju dobiju. Ja to stvarno ne razumem! To je kao da date sav imetak za kravu na umoru. Knjige o zdravlju čitajte vrlo pozorno. Može vam se dogoditi da umrete zbog štamparske greške. Svi zubari vole da pričaju dok rade. To su nasledili od svojih profesionalnih predaka - brica (berberina). Zubar koji dobro priča - pod uslovom da nije jako loš u drugom poslu - pravi je izbor. Čim otkrijete da ste na strani većine, hitno morate učiniti nešto sa sobom. Držite se podalje od ljudi koji žele omalovažiti vaše ambicije. Sitne duše to rade svo vreme, a samo zaista veliki ljudi ulivaju vam osećaj da i vi možete postati veliki. Radi kao da ti novac nije neophodan, pleši kao da te niko ne gleda, voli kao da nikad nisi bio nesrećan. Bolje je zaslužiti priznanje i nemati ga, nego ga imati a ne zaslužiti ga. Ne plašim se smrti. Bio sam mrtav milijardama godina pre nego što sam rođen i nisam imao ni najmanju neprijatnost zbog toga.Poslednji put izmenio Gretta dana Uto Apr 17, 2012 7:07 pm, izmenio ukupno 3 puta
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: MARK TWAIN
od Gretta Čet Mar 22, 2012 2:41 am
CITATI O RELIGIJI
Adam je bio samo čovek - a to objašnjava sve. On nije uzeo jabuku zbog nje same, nego zato što mu je bila zabranjena. Da mu je bila zabranjena zmija, on bi verovatno i nju pojeo.
Ne smetaju mi oni delovi Biblije koje ne razumem, već oni koje razumem.
Vi verujete u knjigu u kojoj ima životinja koje govore, čarobnjaka, veštica, demona, štapova koji se pretvaraju u zmije, gorućih grmova, hrane koja pada s neba, ljudi koji hodaju po vodi i raznih drugih čarobnih, apsurdnih i primitivnih priča, i kažete da smo mi oni kojima je potrebna pomoć.
Ponekad, dok razmišljam o ljudima, čini mi se da je šteta što Noa i njegovo društvo nisu zakasnili na brod.
Adam i Eva uživali su mnoge povlastice, a najveća je bila što nisu imali mlečne zube.
Čovek je stvorenje načinjeno na kraju radne nedelje, kada se Bog već umorio. I uopšte, čemu je trebalo celi ovaj globus stvarati u hitnji za svega šest dana? Da se utrošilo malo više vremena, svet bi bio kako valja, pa se sad ne bi trebalo toliko popravljati i poboljšavati. Slično se dešava kad na brzinu sklepaš kuću, pa u žurbi zaboraviš zahod, ili spremište za metle i to onda moraš naknadno dograditi, bez obzira koliko te koštalo novaca i živaca.
Stvoriti čoveka bila je krasna i dovitljiva zamisao, ali dodati ovcu bila je tautologija.
Ali, ko se moli za Sotonu? Ko je, u osamnaest stoljeća, imao je dovoljno humanosti da se moli za jednog jedinog grešnika kojem je to najpotrebnije?”
Adam je bio samo čovek - a to objašnjava sve. On nije uzeo jabuku zbog nje same, nego zato što mu je bila zabranjena. Da mu je bila zabranjena zmija, on bi verovatno i nju pojeo. Ne smetaju mi oni delovi Biblije koje ne razumem, već oni koje razumem. Vi verujete u knjigu u kojoj ima životinja koje govore, čarobnjaka, veštica, demona, štapova koji se pretvaraju u zmije, gorućih grmova, hrane koja pada s neba, ljudi koji hodaju po vodi i raznih drugih čarobnih, apsurdnih i primitivnih priča, i kažete da smo mi oni kojima je potrebna pomoć. Ponekad, dok razmišljam o ljudima, čini mi se da je šteta što Noa i njegovo društvo nisu zakasnili na brod. Adam i Eva uživali su mnoge povlastice, a najveća je bila što nisu imali mlečne zube. Čovek je stvorenje načinjeno na kraju radne nedelje, kada se Bog već umorio. I uopšte, čemu je trebalo celi ovaj globus stvarati u hitnji za svega šest dana? Da se utrošilo malo više vremena, svet bi bio kako valja, pa se sad ne bi trebalo toliko popravljati i poboljšavati. Slično se dešava kad na brzinu sklepaš kuću, pa u žurbi zaboraviš zahod, ili spremište za metle i to onda moraš naknadno dograditi, bez obzira koliko te koštalo novaca i živaca. Stvoriti čoveka bila je krasna i dovitljiva zamisao, ali dodati ovcu bila je tautologija. Ali, ko se moli za Sotonu? Ko je, u osamnaest stoljeća, imao je dovoljno humanosti da se moli za jednog jedinog grešnika kojem je to najpotrebnije?”Poslednji izmenio Gretta dana Uto Apr 17, 2012 7:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: MARK TWAIN
od Gretta Čet Mar 22, 2012 2:47 am
ODLOMAK IZ KNJIGE: „HAKLBERI FIN“
Laknulo mi je i prvi put u životu osetio sam se potpuno očišćen od greha, i sad sam znao da ću moći da se molim bogu. Ali to nisam učinio odmah, nego sam spustio hartiju na zemlju i zamislio se - mislio sam kako je dobro što se sve tako desilo, i kako je malo trebalo da se izgubim i odem u pakao. I nastavio sam da mislim. Mislio sam o našem putovanju niz reku; i za sve vreme bio mi je Džim pred očima, na danu i noći, nekad na mesečini, nekad u buri, a mi plovimo, i razgovaramo, i pevamo, i smejemo se. Ali nekako nisam mogao da se setim ničega što bih mogao da mu zamerim, nego sasvim obratno.
Gledao sam ga kako drži moju smenu posle svoje, umesto da me zove, kako bih ja mogao duže da spavam; gledao sam ga kako se raduje kad sam se ja ono vratio iz magle; i kad sam ga ponovo našao u ritu, tamo gde je bila krvna osveta; i u mnogim sličnim prilikama; i kako mi je uvek govorio dijete, i ugadjao mi, i kako je za mene činio sve čega bi se setio, i kako je uvek bio dobar; i nazad se setih kako mi je bio zahvalan kad sam ga spasao rekavši onim ljudima da na splavu vladaju velike boginje; i kako je rekao da sam ja največi prijatelj koga je stari Džim ikad imao na svetu, i jedini koga sada ima; a onda se slučajno obazrem oko sebe i spazim onu hartiju.
Našao sam se između dve vatre. Podignem hartiju, i zadržim je u ruci. Počeh da drhćem, jer je trebalo da se odlučim, zauvek, između dve stvari, i ja sam bio svestan toga. Pomislim jedan minut, koliko da dahnem, i onda rekoh u sebi:
- Dobro, onda idem u pakao - i pocepam hartiju.
Bile su to strašne misli, i strašne reči, ali je bilo rečeno. I ja ostadoh pri tome što sam rekao; i više nikada nisam pomislio da to poreknem. Izbio sam celu tu stvar sebi iz glave; i rekao da ću uzeti na dušu i ovaj greh, pošto sam tako vaspitan, a drugi nisu. I prvo što ću da uradim, to je da Džima ponovo oslobodim ropstva; a ako setim nečega goreg, učiniću i to; jer kad sam već zapao u grehove, onda mogu ići u tom do kraja.
Laknulo mi je i prvi put u životu osetio sam se potpuno očišćen od greha, i sad sam znao da ću moći da se molim bogu. Ali to nisam učinio odmah, nego sam spustio hartiju na zemlju i zamislio se - mislio sam kako je dobro što se sve tako desilo, i kako je malo trebalo da se izgubim i odem u pakao. I nastavio sam da mislim. Mislio sam o našem putovanju niz reku; i za sve vreme bio mi je Džim pred očima, na danu i noći, nekad na mesečini, nekad u buri, a mi plovimo, i razgovaramo, i pevamo, i smejemo se. Ali nekako nisam mogao da se setim ničega što bih mogao da mu zamerim, nego sasvim obratno.
Gledao sam ga kako drži moju smenu posle svoje, umesto da me zove, kako bih ja mogao duže da spavam; gledao sam ga kako se raduje kad sam se ja ono vratio iz magle; i kad sam ga ponovo našao u ritu, tamo gde je bila krvna osveta; i u mnogim sličnim prilikama; i kako mi je uvek govorio dijete, i ugadjao mi, i kako je za mene činio sve čega bi se setio, i kako je uvek bio dobar; i nazad se setih kako mi je bio zahvalan kad sam ga spasao rekavši onim ljudima da na splavu vladaju velike boginje; i kako je rekao da sam ja največi prijatelj koga je stari Džim ikad imao na svetu, i jedini koga sada ima; a onda se slučajno obazrem oko sebe i spazim onu hartiju.
Našao sam se između dve vatre. Podignem hartiju, i zadržim je u ruci. Počeh da drhćem, jer je trebalo da se odlučim, zauvek, između dve stvari, i ja sam bio svestan toga. Pomislim jedan minut, koliko da dahnem, i onda rekoh u sebi:
- Dobro, onda idem u pakao - i pocepam hartiju.
Bile su to strašne misli, i strašne reči, ali je bilo rečeno. I ja ostadoh pri tome što sam rekao; i više nikada nisam pomislio da to poreknem. Izbio sam celu tu stvar sebi iz glave; i rekao da ću uzeti na dušu i ovaj greh, pošto sam tako vaspitan, a drugi nisu. I prvo što ću da uradim, to je da Džima ponovo oslobodim ropstva; a ako setim nečega goreg, učiniću i to; jer kad sam već zapao u grehove, onda mogu ići u tom do kraja.
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: MARK TWAIN
od Gretta Pet Mar 30, 2012 1:31 am
"HAKLBERI FIN" JOS UVEK JE NA LISTI ZABRANJENIH KNJIGA U AMERICI
Na katedrama američkih univerziteta malo je književnih analitičara koji bi danas ozbiljnije osporili ocenu Ernesta Hemingveja, da „celokupna moderna američka literatura proizlazi iz jedne knjige – Mark Tvenovog ’Haklberi Fina’”. Ni pre ni posle ispovesti trinaestogodišnjeg derana koji je prkosio normama takozvanog civilizovanog društva da bi, putujući Misisipijem, izgradio svoj individualni etički kodeks „nije u američkoj književnosti ništa bolje napisano”. Hemingvej je u pohvalama bio sklon hiperbolama, ali saglasje postoji da je Mark Tven prvi pravi domaći pisac, a trinaestogodišnji Haklberi Fin oličenje američkog sna o slobodnom biranju sopstvenog avanturističkog izrastanja, uprkos nemilosrdnim okolnostima pod kojima si rođen.
Ipak za mnoge mlade ljude u Americi, one koji nisu do kraja potonuli u kompjuter, već stižu da pročitaju poneki papirnati klasik, Hak nije prepoznatljivi lik, čak ni danas kada se obeležava sto dvadeset peta godišnjica od kada je iz štampe izašao „Veliki američki roman” i sto godina od smrti Marka Tvena. U američkoj istoriji cenzure „Doživljaji Haklberi Fina” su najčešće zabranjivana knjiga. Korice sa odrpanim deranom u slamnatom šeširu ne mogu se naći u svim javnim čitaonicama ili bibliotekama. Škole na insistiranje roditelja i danas zabranjuju da se zna o doživljajima belog dečaka koji je, ne želeći da služi svom zlom pijanom ocu, udružio snage i umeće sa odbeglim robom „nigerom” Džimom, odmetnuvši se od „civilizovanih” školskih obaveza, odlazaka u crkvu i pranja ruku.
Kada sam prijateljici u Vašingtonu, koja je odlazila u istočni deo grada na stanicu Kongres Hajts, tamo gde bela noga obično ne zalazi, predložila da tamošnjoj deci pročita „Haklberi Fina” ili „Toma Sojera”, ona me je pogledala kao da nisam normalna. „Pa to nikako ne može. Zar ne znaš koliko se puta u toj knjizi pominje reč koja počinje sa „N”.
Ali..., rekla sam prijateljici Pem, koja je ceo svoj život posvetila socijalnom radu sa decom u vašingtonskim slamovima, zar ti crni derani ne zovu jedan drugog isto tako „niger”, i kad se svađaju i kad se vole i kad se šale.
To je nešto sasvim drugo, kaže Pem čudeći se što ja to ne podrazumevam.
Reperi, crnčići, mladi i odrasli mogu da uzvikuju ovu reč, koliko god hoće, da se jedan drugom obraćaju javno sa N…., ali belac to nikako ne sme, makar bio i Mark Tven. I makar napisao najlepšu antirasnu knjigu svih vremena.
Deo literarno-etičke torture oko „Velikog američkog romana” pokušao je da razreši Džon Klinč, koji je napisao roman „Fin” o Hakovom ocu. Neobičnim literarnim pokušajem , pozajmivši čitave pasuse iz Tvenovog „Haklberi Fina”, obrćući i povezujući ih na sasvim nov način, Klinč je u pozadinu bacio musavog mangupčića i njegovu družinu, a u prvi plan stavio Hakovog oca, prljavu nemoralnu pijanu bitangu, razapetu između rasne mržnje i sopstvenih seksualnih poriva. Hrabro i inventivno Klinč je izmislio majku Haklberi Fina i u ovom egzotičnom dodatku nacionalnoj literarnoj zaostavštini, ona je crnkinja Meri, izbegla robinja koju Fin drži kao sluškinju i ljubavnicu. To je, bar, priča stara koliko i sama Amerika, a jedna od divnih ironija ovog romana jeste ta da je Meri pismena, dok pijani rasista Fin ne ume ni da čita ni da piše. Hak je, dakle, polucrnac, ili tek polubelac, pa bi po toj logici mogao da bude podjednako obavezna lektira za celu crno-belu Ameriku.
U moru knjiga koje se o Marku Tvenu ili o Haku pojavljuju, ova je možda najoriginalnija a pisana je nešto pre nego što je Barak Obama krenuo u slavnu kampanju na Belu kuću. No, ni prvi crni američki predsednik čija je genetika obrnuta (majka bela, otac crni pijanac) od Klinčove fikcije u „Finu” nije uspeo da izmiri teško istorijsko nasleđe sa kojim se Amerika još i danas na svakom koraku suočava. U pomoć se zato uzimaju Tvenovi dobro poznati i potpuno nepoznati citati.
Na površinu je ovih meseci isplivalo razmišljanje Marka Tvena o slobodi govora i cenzuri. U zbirnoj knjizi do sada nepoznatih Tvenovih spisa, pojavio se i esej prvi put posthumno objavljen u „Njujorkeru” pre dve godine.
Samo mrtvom čoveku, pisao je 1905. u „Privilegiji groba” dozvoljava se da potpuno slobodno govori. Živom, sloboda govora može da naudi na razne načine. Da ga dovede do ekonomske propasti, da ga izloži javnoj poruzi i nasilju, da njegovu porodicu osudi na isključenje iz društva… Čovek nije nezavisan, i sloboda govora je formalno dozvoljena ali faktički zabranjena, tvrdi Tven. I zato se veliki američki pisac sigurno ne bi začudio kad bi video kako se u mestu u kome je odrastao zajedno sa Haklberi Finom njegova velika knjiška avantura izbacuje, na zahtev crnih roditelja, iz školskih programa. Jer i Tven i Hak i bitanga Fin, još su živi. A kako kaže Tven, živi samo formalno uživaju slobodu govora. Faktički samo grobovi, kad bi umeli da govore, ne robuju (samo)cenzuri.
Na katedrama američkih univerziteta malo je književnih analitičara koji bi danas ozbiljnije osporili ocenu Ernesta Hemingveja, da „celokupna moderna američka literatura proizlazi iz jedne knjige – Mark Tvenovog ’Haklberi Fina’”. Ni pre ni posle ispovesti trinaestogodišnjeg derana koji je prkosio normama takozvanog civilizovanog društva da bi, putujući Misisipijem, izgradio svoj individualni etički kodeks „nije u američkoj književnosti ništa bolje napisano”. Hemingvej je u pohvalama bio sklon hiperbolama, ali saglasje postoji da je Mark Tven prvi pravi domaći pisac, a trinaestogodišnji Haklberi Fin oličenje američkog sna o slobodnom biranju sopstvenog avanturističkog izrastanja, uprkos nemilosrdnim okolnostima pod kojima si rođen.
Ipak za mnoge mlade ljude u Americi, one koji nisu do kraja potonuli u kompjuter, već stižu da pročitaju poneki papirnati klasik, Hak nije prepoznatljivi lik, čak ni danas kada se obeležava sto dvadeset peta godišnjica od kada je iz štampe izašao „Veliki američki roman” i sto godina od smrti Marka Tvena. U američkoj istoriji cenzure „Doživljaji Haklberi Fina” su najčešće zabranjivana knjiga. Korice sa odrpanim deranom u slamnatom šeširu ne mogu se naći u svim javnim čitaonicama ili bibliotekama. Škole na insistiranje roditelja i danas zabranjuju da se zna o doživljajima belog dečaka koji je, ne želeći da služi svom zlom pijanom ocu, udružio snage i umeće sa odbeglim robom „nigerom” Džimom, odmetnuvši se od „civilizovanih” školskih obaveza, odlazaka u crkvu i pranja ruku.
Kada sam prijateljici u Vašingtonu, koja je odlazila u istočni deo grada na stanicu Kongres Hajts, tamo gde bela noga obično ne zalazi, predložila da tamošnjoj deci pročita „Haklberi Fina” ili „Toma Sojera”, ona me je pogledala kao da nisam normalna. „Pa to nikako ne može. Zar ne znaš koliko se puta u toj knjizi pominje reč koja počinje sa „N”.
Ali..., rekla sam prijateljici Pem, koja je ceo svoj život posvetila socijalnom radu sa decom u vašingtonskim slamovima, zar ti crni derani ne zovu jedan drugog isto tako „niger”, i kad se svađaju i kad se vole i kad se šale.
To je nešto sasvim drugo, kaže Pem čudeći se što ja to ne podrazumevam.
Reperi, crnčići, mladi i odrasli mogu da uzvikuju ovu reč, koliko god hoće, da se jedan drugom obraćaju javno sa N…., ali belac to nikako ne sme, makar bio i Mark Tven. I makar napisao najlepšu antirasnu knjigu svih vremena.
Deo literarno-etičke torture oko „Velikog američkog romana” pokušao je da razreši Džon Klinč, koji je napisao roman „Fin” o Hakovom ocu. Neobičnim literarnim pokušajem , pozajmivši čitave pasuse iz Tvenovog „Haklberi Fina”, obrćući i povezujući ih na sasvim nov način, Klinč je u pozadinu bacio musavog mangupčića i njegovu družinu, a u prvi plan stavio Hakovog oca, prljavu nemoralnu pijanu bitangu, razapetu između rasne mržnje i sopstvenih seksualnih poriva. Hrabro i inventivno Klinč je izmislio majku Haklberi Fina i u ovom egzotičnom dodatku nacionalnoj literarnoj zaostavštini, ona je crnkinja Meri, izbegla robinja koju Fin drži kao sluškinju i ljubavnicu. To je, bar, priča stara koliko i sama Amerika, a jedna od divnih ironija ovog romana jeste ta da je Meri pismena, dok pijani rasista Fin ne ume ni da čita ni da piše. Hak je, dakle, polucrnac, ili tek polubelac, pa bi po toj logici mogao da bude podjednako obavezna lektira za celu crno-belu Ameriku.
U moru knjiga koje se o Marku Tvenu ili o Haku pojavljuju, ova je možda najoriginalnija a pisana je nešto pre nego što je Barak Obama krenuo u slavnu kampanju na Belu kuću. No, ni prvi crni američki predsednik čija je genetika obrnuta (majka bela, otac crni pijanac) od Klinčove fikcije u „Finu” nije uspeo da izmiri teško istorijsko nasleđe sa kojim se Amerika još i danas na svakom koraku suočava. U pomoć se zato uzimaju Tvenovi dobro poznati i potpuno nepoznati citati.
Na površinu je ovih meseci isplivalo razmišljanje Marka Tvena o slobodi govora i cenzuri. U zbirnoj knjizi do sada nepoznatih Tvenovih spisa, pojavio se i esej prvi put posthumno objavljen u „Njujorkeru” pre dve godine.
Samo mrtvom čoveku, pisao je 1905. u „Privilegiji groba” dozvoljava se da potpuno slobodno govori. Živom, sloboda govora može da naudi na razne načine. Da ga dovede do ekonomske propasti, da ga izloži javnoj poruzi i nasilju, da njegovu porodicu osudi na isključenje iz društva… Čovek nije nezavisan, i sloboda govora je formalno dozvoljena ali faktički zabranjena, tvrdi Tven. I zato se veliki američki pisac sigurno ne bi začudio kad bi video kako se u mestu u kome je odrastao zajedno sa Haklberi Finom njegova velika knjiška avantura izbacuje, na zahtev crnih roditelja, iz školskih programa. Jer i Tven i Hak i bitanga Fin, još su živi. A kako kaže Tven, živi samo formalno uživaju slobodu govora. Faktički samo grobovi, kad bi umeli da govore, ne robuju (samo)cenzuri.
Izvor: Politika
Poslednji put izmenio Gretta dana Uto Apr 17, 2012 7:09 pm, izmenio ukupno 2 puta
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: MARK TWAIN
od Gretta Pet Mar 30, 2012 1:35 am
CENZURA "HAKLBERI FINA"
Novo izdаnje kultnog romana Mаrkа Tvenа "Avаnture Haklberija Fina" izаzivа kontroverze zbog uklаnjаnjа "rаsno uvredljive reči".
Jedan od eksperata za život i delo Marka Tvena, Alаn Griben, kаže dа je upotrebа reči "crnjа" (nigger) naterala brojne škole u SAD dа prekinu sa predavanjem klasika.
U svom izdаnju "Haklberija Fina" profesor Griben zаmenjuje spornu reč sa "rob", a takođe i sleng "injun" sa "Indijаnаc". Ali, sada izdаvаč obaveštava da su se stotine ljudi žаlile zbog izmena.
Prvi put objаvljenа 1884. godine, knjiga "Avanture Haklberija Fina" smаtrа se jednim od najznačajnijih аmeričkih romаnа. Dok pričа priču o putovаnju duž Misisipija između 1835. i 1845. romаn se na sаtiričan način bavi i južnjačkim stаvovima o rаsаmа i ropstvu.
"Knjigа je аnti-rаsistička i ako promenite jezik - izgubiće se moć knjige", rekla je Sindi Lovel, izvršni direktor "Muzeja detinjstva Mаrkа Tvenа" u Hаnibаlu u Misuriju. "On je pisаo dа bi nаs provocirao i da bi nas prosto nabadao "oštrim štаpom". To mu je bio cilj," reklа je Lovelova agenciji Rojters.
Romаn je često bilа kritikovаn zbog svog jezikа i kаrаkterizаcije, a zbog toga je i na listi najčešće zabranjivanih knjiga u američkim školama i ta na visokom četvrtiom mestu. "N-reč" pojаvljuje se tačno 219 putа u romanu. Profesor Griben, koji predаje engleski nа Univerzitetu Montgomeri u Alаbаmi, kаže dа je često imao jаvna čitаnja Tvenove knjige - i dа je, kаdа je zаmenio reč "crnja" sa "rob", publici bilo mnogo manje neprijatno. On je rekаo dа želi više ljudi, posebno mlаdi ljudi, koji će biti ohrabreni da pročitаju romаn.
"Velika je srаmotа dа je samo jednа reč prepreka koja stoji između čudesnog čitalačkog iskustva i velikog broja ljudi koji čitaju", rekаo je on.
Ali idejа o zameni reči osuđenа je od strаne drugih nаučnikа, nаstаvnikа, pisаcа i аktivistа."Pokušaj da se izbriše reč "crnja" iz naše kulture je duboko, duboko pogrešnа", rekаo je Rаndаl Kenedi, profesor na Hаrvаrdu.
Dr Sаrа Čurčvel, profesor аmeričke književnosti, izjаvila je BBC-u dа je promena nаprаvila ruglo od priče.
"Reč je o dečаku koji odrаstа kao rasista u rаsističkom društvu i koji nаuči dа odbije rаsizаm, i knjigа nema smisla ako i ona u izvesnom smislu nije nije rаsistička", reklа je Sara za Svetski servis BBC-a. "Ne možete da prepravite istoriju rаsizmа u Americi i da on prosto nestane."
Sam Mark Tven bio je vrlo precizan kada je o sporna reč u pitanju. Zabeležena je njegova izjava u kojoj je rekao da je "rаzlikа između skoro prаve reči i zaista prаve reči izuzetno velikа i bitna". Poznata je anegdota kada je štаmpаr uneo interpunkcijske promene u roman "Jenki na dvoru Krаlja Artura" i kada je Tven kаsnije napisao da je "izdao nalog da se slovoslаgаč pošalje na streljаnje bez prilike da se pomoli".
Izdаvаč ovog novog izdаnjа "Avantura Haklberija Fina", "New South Books", kаže dа se nа desetine ljudi žalilo telefonom i da je stiglo na stotine e-mejlovа. I mediji su se uključili u raspravu i to uglavnom u odbrаnu originаlne verzije.
"To što čini "Haklberija Fina" toliko vаžnim za аmeričku književnost nije sаmo pričа - to je bogаtstvo, detаlj, tačnost bez presedаnа u istoriji govornog jezikа," pisalo je u uvodniku "Njujork Tаjmsa". "Ne postoji nаčin dа se "očisti" Tven, bez nepoprаvljive štete istinitosti njegovog rаda."
U Velikoj Britаniji, u uvodniku "Tаjmsa", za novo izdаnje "Avantura" kaže se da je "dobronаmerаn čin kulturnog vаndаlizmа i dа pre sužava nego što proširuje životne vidike."
Prečišćenа verzijа "Avantura Haklberija Fina" biće objаvljenа 15. februаrа, u okviru zаjedničkog programa reizdanja sа "Avаnturama Tomа Sojerа", u kojem su takođe zamenjeni uvredljivi epiteti.
Novo izdаnje kultnog romana Mаrkа Tvenа "Avаnture Haklberija Fina" izаzivа kontroverze zbog uklаnjаnjа "rаsno uvredljive reči".
Jedan od eksperata za život i delo Marka Tvena, Alаn Griben, kаže dа je upotrebа reči "crnjа" (nigger) naterala brojne škole u SAD dа prekinu sa predavanjem klasika.
U svom izdаnju "Haklberija Fina" profesor Griben zаmenjuje spornu reč sa "rob", a takođe i sleng "injun" sa "Indijаnаc". Ali, sada izdаvаč obaveštava da su se stotine ljudi žаlile zbog izmena.
Prvi put objаvljenа 1884. godine, knjiga "Avanture Haklberija Fina" smаtrа se jednim od najznačajnijih аmeričkih romаnа. Dok pričа priču o putovаnju duž Misisipija između 1835. i 1845. romаn se na sаtiričan način bavi i južnjačkim stаvovima o rаsаmа i ropstvu.
"Knjigа je аnti-rаsistička i ako promenite jezik - izgubiće se moć knjige", rekla je Sindi Lovel, izvršni direktor "Muzeja detinjstva Mаrkа Tvenа" u Hаnibаlu u Misuriju. "On je pisаo dа bi nаs provocirao i da bi nas prosto nabadao "oštrim štаpom". To mu je bio cilj," reklа je Lovelova agenciji Rojters.
Romаn je često bilа kritikovаn zbog svog jezikа i kаrаkterizаcije, a zbog toga je i na listi najčešće zabranjivanih knjiga u američkim školama i ta na visokom četvrtiom mestu. "N-reč" pojаvljuje se tačno 219 putа u romanu. Profesor Griben, koji predаje engleski nа Univerzitetu Montgomeri u Alаbаmi, kаže dа je često imao jаvna čitаnja Tvenove knjige - i dа je, kаdа je zаmenio reč "crnja" sa "rob", publici bilo mnogo manje neprijatno. On je rekаo dа želi više ljudi, posebno mlаdi ljudi, koji će biti ohrabreni da pročitаju romаn.
"Velika je srаmotа dа je samo jednа reč prepreka koja stoji između čudesnog čitalačkog iskustva i velikog broja ljudi koji čitaju", rekаo je on.
Ali idejа o zameni reči osuđenа je od strаne drugih nаučnikа, nаstаvnikа, pisаcа i аktivistа."Pokušaj da se izbriše reč "crnja" iz naše kulture je duboko, duboko pogrešnа", rekаo je Rаndаl Kenedi, profesor na Hаrvаrdu.
Dr Sаrа Čurčvel, profesor аmeričke književnosti, izjаvila je BBC-u dа je promena nаprаvila ruglo od priče.
"Reč je o dečаku koji odrаstа kao rasista u rаsističkom društvu i koji nаuči dа odbije rаsizаm, i knjigа nema smisla ako i ona u izvesnom smislu nije nije rаsistička", reklа je Sara za Svetski servis BBC-a. "Ne možete da prepravite istoriju rаsizmа u Americi i da on prosto nestane."
Sam Mark Tven bio je vrlo precizan kada je o sporna reč u pitanju. Zabeležena je njegova izjava u kojoj je rekao da je "rаzlikа između skoro prаve reči i zaista prаve reči izuzetno velikа i bitna". Poznata je anegdota kada je štаmpаr uneo interpunkcijske promene u roman "Jenki na dvoru Krаlja Artura" i kada je Tven kаsnije napisao da je "izdao nalog da se slovoslаgаč pošalje na streljаnje bez prilike da se pomoli".
Izdаvаč ovog novog izdаnjа "Avantura Haklberija Fina", "New South Books", kаže dа se nа desetine ljudi žalilo telefonom i da je stiglo na stotine e-mejlovа. I mediji su se uključili u raspravu i to uglavnom u odbrаnu originаlne verzije.
"To što čini "Haklberija Fina" toliko vаžnim za аmeričku književnost nije sаmo pričа - to je bogаtstvo, detаlj, tačnost bez presedаnа u istoriji govornog jezikа," pisalo je u uvodniku "Njujork Tаjmsa". "Ne postoji nаčin dа se "očisti" Tven, bez nepoprаvljive štete istinitosti njegovog rаda."
U Velikoj Britаniji, u uvodniku "Tаjmsa", za novo izdаnje "Avantura" kaže se da je "dobronаmerаn čin kulturnog vаndаlizmа i dа pre sužava nego što proširuje životne vidike."
Prečišćenа verzijа "Avantura Haklberija Fina" biće objаvljenа 15. februаrа, u okviru zаjedničkog programa reizdanja sа "Avаnturama Tomа Sojerа", u kojem su takođe zamenjeni uvredljivi epiteti.
Izvor: BBC
Poslednji izmenio Gretta dana Uto Apr 17, 2012 7:10 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
Re: MARK TWAIN
od Gretta Pet Mar 30, 2012 2:02 am
Ovde mogu da se procitaju knjige Marka Tvena:
KRALJEVIC I PROSJAK |
OTROVNE MISLI |
TAJANSTVENI STRANAC |
TOM SOJER |
ZVEKAN WILSON |
Gretta- Broj poruka : 12552
Points : 18066
Reputation : 135
Datum upisa : 14.12.2010
Godina : 105
Lokacija : Pala s Marsa
PLAVI FORUM :: PLAVI FORUM :: literatura
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|