KLASIČNA MUZIKA

Klavirska sonata br. 14 u c-molu, nosi jos naziv "Quasi una fantasia" (Skoro fantazija). Betoven je ovu sonatu napisao 1801. godine i posvetio je svojoj ucenici 17-godisnjoj Kontesi po imenu Djulijeta Djikardi, u koju je, kako se pretpostavlja, bio u zaljubljen. Sonati je dodat naziv "skoro fantazija", jer nije napisana u klasicnoj formi sonate. Najpoznatiji je prvi stav sonate koji je najcesce izvodjeno Betovenovo delo.

Godine 1832, nekoliko godina nakon Betovenove smrti, nemacki pesnik i muzicki kriticar Ludvig Relstab uporedio je muziku prvog dela sonate sa mesecinom koja sija nad jezerom. Tako je ova sonata dobila svoj najpoznatiji naziv "Sonta mesecine" ili kako se kod nas prevodi – “Meseceva sonata”.

Kompoziciju treba svirati veoma mekano, ali ne previse tiho, na tom ispitu padaju mnogi pijanisti, a jos vise njih je nestrpljivo, pa previse ubrzaju tempo ove melodije, koja treba da odslikava neznost i smirenost, kao svetlost mesecine koja tece mirnom rekom.

Ovo je jedna od cetri orkestarske svite koje je napisao Bah. Svite su muzicki oblik srednjovekovne balske igre. Medjutim, ova svita je posebna po tome sto ima dugacke akorde i siroke delove u kojima se muzika rasplinjava kao da se nalazi u vazduhu.

Karakteristicno za ovu melodiju su skokovi u oktavama koji nisu upadjivo istaknuti, vec su deo melodije, koji pomaze da ona tecno „plovi“ vazduhom. Odatle i njen naziv. Bah je sa kopozicijom pokusao da docara let andjela kroz vazduh koji je lagan, neopterecujuci, mistican i sakralan. Licno mislim da mu je to veoma dobro uspelo.

Slike sa izložbe je svita za klavir Modesta Musorgskog. Komponovana 1874.godine. Musorgski je ostvario kao niz klavirskih minijatura, inspirisanih slikarskom izložbom njegovog prijatelja V.Hartmana. Posmatranje pojedinačnih slika sa izložbe muzički povezuje Promenada (šetnja). Motiv šetnje predstavlja posetiočeve reakcije na utiske sa slika. Muzički opisi slika hromog čovečuljka Gnoma, starog srednjovekovnog zamka, baleta pilića u ljusci jajeta, razgovora dva Jevrejina, katakombi, baba-Jagine kolibe, velike kraljevske kapije, kroz koju prolaze pobedničke vojske iz prošlosti i drugo su sastavni deo ovog muzickog dela.


PROMENADA

У овом уводу се приказује Мусоргски који лута кроз изложбу, сада натенане, сада жустро како би се приближио слици која му је привукла пажњу, а понекад и тужно, мислећи на свог изгубљеног пријатеља.
https://www.youtube.com/watch?v=R1GwvPzzK1k



GNOM

Предпоставља се да је Хартманова скица предастављала гротескну играчку која стоји на кратким ногама, са великим зубима и користи се као крцкалица за орахе. Музика овог става, контрасним темпима, са честим станкама, описује покрете малог гнома који смотано трчи на кратким ногама и смишља неку гадост. (Јер гноми су по својој природи врста патуљака склона таквим стварима.) А након учињеног злодела брже боље је побегао далеко од очију, што нам је Мусоргски дочарао последњим низом тонова. Овај пасаж се, иначе, сматра једним од теже одсвирљивих у целој клавирској литератури.
https://www.youtube.com/watch?v=A1C1NiGWccA



STARI ZAMAK

Сматра се да је овај став инспирисан акварелом средњевековног замка исперд кога трубадур пева своју песму. Постојаност и понављање истог ритмичког обрасца у левој руци као да нас подсећа на вековно трајање и године које су прошле не утичући много на старо здање пред којим трубадур пева. Мења се само трубадур и расположење које влада тоновима његове песме. А замак је увек ту, упорно стоји.
https://www.youtube.com/watch?v=EUEvLWHWr-I&feature=related



KATAKOMBE

Хартман представља себе како посматра париске катакомбе под светлом лампиона.
Овај став има два различита дела: Sepulcrum romanum у коме се смењују гласни акорди са тихим – дочаравају нам грандиозност, мирноћу и ехо катакомби.
Други одсек Cum mortuis in lingua mortua (са мртвима на мртвом језику) представља сцену у којој посматрач све дубље улази у катакомбе. Мусоргски је на маргинама рукописа написао „Креативни Хартманов дух ме води према лобањама, буди их; лобање почињу да светле изнутра.“
https://www.youtube.com/watch?v=kjuTikmx0oU&feature=related



BABA JAGINA KOLIBA

Baba Jaga je vestica iz ruskih bajki. Ona stanuje u tamnoj sumi, gde vreba slucajne prolaznike, namami ih u svoju kolibu i pojede ih. Njena koliba stoji na kokosijim nogama, da bi kuca mogla da se okrene prema onome ko prilazi. Divlje udaranje u avan karakterise ovu melodiju, dok srednji deo odslikava jezu mracne sume.
https://www.youtube.com/watch?v=sxTLk8gWJHg&feature=related



BALET PILICA

Балет неизлеглих пилића нас подсећа на Хартманове костиме дизајниране за балет Trilby у коме су деца маскирана или као канаринци или као јаја. Хартманове скице приказују дете-јаје чији удови извирују из љуске. Пилићи се у љускама играју, срећни што ће се ускоро излећи и упознати овај велики интересантни свет. Али док су још у љускама игра је ограничена простором који им је на располагању. А када им удови већ извире, па могу да се слободно крећу, остаци љуске им сметају да својој игри дају потпун замах.
https://www.youtube.com/watch?v=BtZOeQVkZt8



DECA U IGRI I SVADJI (Tuileries)
Хартманова слика Вртова Tuileries близу Лувра у Паризу је изгубљена. На њој се деца играју и свађају. Деца као деца. Врло често у њиховој игри дође и до задиркивања, кошкања, па и свађе. Читав први део овог става као да личи на ругање. Али жеља за играњем је победила и мирна друга тема представља њихову игру – безбрижну и тиху. Само се понекад појави мотив који најављује поновну свађу. До ње убрзо и долази. И, након тога, помирење је немогуће и деца се у свађи разилазе. До неког поновног сусрета.
https://www.youtube.com/watch?v=EZHpJ4i6e2A



DVA JEVREJINA

Оваj став представља два Пољска Јевреја из Сандомира. Унисони, помпезни делови приказују богатог Самјуела Голдберга, док плашљиви, мумљајући делови описују просјака Шмола.
Први део својим одлучним карактером и различитим ритмичким фигурама описује Јевреја који у свом богатству нема никаквих брига, већ охоло корача, не обазирући се ни на кога.
Други, сиромашни Јеврејин, седи на улици у својим ритама, зауставља пролазнике и проси. Брзим поновљеним тоновима представљен је његов муцав глас којим понеког моли, понеког преклиње, а некад и проклиње.
Крај става описује њихов сусрет, па се чују теме њих обојице. Док богати надмено корача, бедни својим упорним понављањем молбе облеће око њега надајући се каквој милостињи.
https://www.youtube.com/watch?v=eM_glGweMkU



PIJACA U LIMOŽU

Француске домаћице се бесно свађају на пијаци. Овај став својим брзим темпом и ситним нотним вредностима дочарава сталну вреву и галаму пијаце. Ту се неко ценка, тамо неко виче, овде се неко свађа, онде се неко туче…Акценти који се налазе на неочекиваним местима у нотном тексту још више осликавају овакву атмосферу.
https://www.youtube.com/watch?v=LJ0CP7fmlMQ



VOLOVSKA KOLA-BYDLO

Бидло је музичка слика Пољских воловских кола која се котрљају на огромним дрвеним точковима. Упорни ритам осмина у левој руци дочарава шкрипу огромних дрвених точкова који се окрећу док волови вуку таљиге. Волови упорно грабе напед, ка неком њима непознатом циљу. Јецај точкова их прати докле год не стигну, не заврше свој пут, и не зауставе се. А са тиме и шкрипа, што је врло јасно дочарано успоравањем ритма леве руке на крају става.
https://www.youtube.com/watch?v=RLOWYFbIjhs&feature=related



VRATA HEROJA (VELIKA VRATA KIJEVA)

Tezinom melodije Musorgski ovde opiuje impozantnu velicinu ovih vrata. Akordi u stilu zvona se pojacavaju sve vise, dok na kulminaciji ne predju u pocetnu temu promenade koja vodi ka pompeznom finalu.
https://www.youtube.com/watch?v=wVxQEkXPzXI


NOVA OBRADA
Godine 1970. rok grupa „Emerson, Lake and Palmer“ su obavili svoju verziju ovog muzickog dela. Zanimljiva je njihova obrada, jer je odsvirana na Hammond-orguljama koje imaju jedinstven zvuk u svetu i od okojih postoje samo nekoliko primeraka.

Ovde moze da se poslusa ova izvedba iz cetri dela:

1) https://www.youtube.com/watch?v=h_XUhoAtCnA

2) https://www.youtube.com/watch?v=5Hldl0-QBa4&feature=related

3) https://www.youtube.com/watch?v=gZKwwG39t6U&feature=related

4) https://www.youtube.com/watch?v=MnHZxmCS59k&feature=related

FRANC LIST – LJUBAVNI SNOVI

List je bio plodan kompozitor. Najpoznatija su njegova dela za klavir, a napisao je i veliki broj dela za druge instrumente. Njegova klavirska dela su označena kao veoma teška, zato što je i on sam bio veliki virtuoz.

Princeza Karolina živela je sa Listom tokom njegovog najplodnijeg perioda. Želela je da se uda za njega, ali pošto je bila prethodno udata za ruskog oficira princa Nikolaja (1812-1864), morala je da ubedi Rimokatoličku crkvu da je njen brak sa njim bio nevažeći. Posle ogromnog napora i monstruozno složenog procesa bila je uspešna. Planirano je da se venčanje obavi 22. oktobra 1861. godine na Listov 50. rođendan.

Ovo je pismo koje je Franc List napisao princezi Karolini Žan-Elizabet fon Zajn Vitgenstajn:

"Da li osecas svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osecas li tu carobnu snagu koja nas okruzuje, zbog koje svasta novo pronalazimo. Dodji udji, sedi i uzivaj u karuselu slika. Pokazace ti se snovi, nade, zelje i hiljadu misli, koje kao cvece, sareno i nezno crtano leti i tece kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepse cvece, svaku rec koja se moze ravnati sa najlepsom ruzom. Odgovaras, progovaras lepe reci, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo. Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bi ti svu ljubav svoju mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cvece moje duse da bi stiglo do tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nadjemo, zauvek i jos vecnost duze! Moje srce je tebi doletelo i tu ce ostati jer je samo tebi obecano. Zahvalan sam za ruze iz duse tvoje koje mi poklanjas svaki dan bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirisem to polje prepuno lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nezni poljubac sto moje srce dodiruje.

Cuvacemo i pazicemo, svaki dan nanovo nas mali vrt, pun srece, ljubavi i raznovrsnog sarenog cveca osecaja. Vecno tu u nasem malom vrtu zelim da osecam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun paznje i postovanja ..."


Ovo je odgovor princeze Karolina Žan-Elisabet fon Zajn Vitgenstajn Francu Listu:

"Ljubim tvoje ruke i na kolena se pred tobom spuštam... Da budeš siguran da sve misli moje, sav moj duh, celo srce postoje samo da bih te volela. Volim te... tako krasnog, tako savršenog, tako stvorenog da budeš obasipan ljubavlju i voljen, voljen do smrti i ludila…"

Odgovor Franca Lista princezi Karolini Žan-Elizabet fon Zajn Vitgenstajn:


"Oh, dozvoli mi da ponavljam tvoje ime storinu puta, hiljadu puta; jer evo već tri dana ono živi sa mnom, muči me, sažiže me.

Ja ti ne pišem, ja sedim pokraj tebe. Vidim te, čujem te... Večnost u tvome naručju... nebo, pakao, sve je u tebi, pa čak i više od svega...

Oh! Ostavi me da ludujem u svom delirijumu.

Osrednja, oprezna, uska realnost više mi nije dovoljna. Moramo da živimo punim životima, ljubavima, osećajima...!
Oh! veruješ da sam sposoban za požrtvnovanost, poštenje, trezvenost, samilost, zar ne?

Ali ne govorimo više o tome... sama ispituj, zaključuj, spasavaj me...

Tako je dobro razgovarati sa tobom sada..."

Pred vencanje sa princezom Karolinom, on je stigao u Rim, ali mu je princeza kasno uveče saopštila da se neće udati za njega. Dogodilo se da su njen muž i ruski car uspeli da ponište dozvolu za venčanje. Ruska vlada je princezi zaplenila nekoliko imanja u Poljskoj i Ukrajini, što je učinilo svaki dalji pokušaj braka nemogućim. Tada je napisao kompoziciju “Ljubavni snovi”. Ona je i danas jedna od Listovih najlepsih i najpoznatijih dela.

OVO SU IZVEDBE DVA NAJBOLJA PIJANISTA NA SVETU:

Vladimir Horowitz (1903 –1989):
https://www.youtube.com/watch?v=zS5LRRsNYZk

Artur Rubinstajn (1887 – 1982):
https://www.youtube.com/watch?v=nkXOrkeZyqQ&feature=related



Lang Lang je moderan Japanski pijanista, jedan od boljih danas, ali opet on preteruje u brzini sviranja i nema neznosti u izvedbi, covek ima utisak da sam sebe juri po klavijaturi, a to nije bio smisao kompozicije kada je bila napisana:
https://www.youtube.com/watch?v=YgvoLpwewLo&feature=related


Jedna interesantna varijacija za celo i klavir u izvedbi dva belgijska muzicara, brata i sestre:
https://www.youtube.com/watch?v=eW_MAQj0aIA


Ovako ovo delo zaista ne bi smelo da se svira:
https://www.youtube.com/watch?v=V_KgQYQluB0


Ovako kompozicija zvuci kada se nema dovoljno tehnike za sviranje I kada je instrument los:
https://www.youtube.com/watch?v=b3BU_sYvyGc


A ovako moze da se zaspi od dosade:
https://www.youtube.com/watch?v=VzxYhwvTxUU


I jedna “vasarska verzija” popularnog Richarda Claydermana
https://www.youtube.com/watch?v=KzteuMRddEw

Kastrati su muški pevači koji su kastrirani pre nego što uđu u pubertet da bi zadržali visok glas. Ova praksa nije bila toliko uobičajena ali je praktikovana u Evropi krajem 16. do 19. veka i dostigla je svoj vrhunac u 18. veku. Kastrati su obicno bili siromašni dečaci, najčešće siročad, a sama operacija je bila legalna. Vrsila se izmedju 8. i 11. godine decaka, pod primitivnim higijenskim uslovima sa kljestima ili nozem. Narkoza je tada bia nepoznata. Krvarenje se zaustavljalo sa vrelim pepelom. Neki su padali u nesvest, sto ih je na trenutak spasilo bolova, a mnogi nisu preziveli ovu operaciju. Procenjuje se da ih je oko pola miliona umrlo na "operacionom stolu". Tadasnja medicina nije poznavala hormone, naime da kastracijom telo prestaje da producira testosteron i da glasne zice prestaju da rastu, ali su znali za efekat koji se tom operacijom postize, naime da kastrati i kao odrasli muškarci imaju mogućnost da pevaju ženske glasove.

Ova ekstremna praksa bila je rezultat naredbi Katoličke crkve u godinama reforme. Crkveni zakoni su naložili da žene budu neme u crkvi, tako da su one izbačene iz crkvenih horova. Nemutirani dečački glasovi su bili rešenje za ovaj problem i zadržana je polifonija crkvene muzike. U celoj Italiji su osnivani muzicki konzervatorijumi za kastrate, a sami Italijani su se istovremeno stideli kastrata i ponosili se njihovom umetnoscu i popularnoscu na dvorovima sirom Evrope.

Kastrati su se po prvi put pojavili u papinoj službi krajem 16. veka i njihov broj se brzo povećao. U isto vreme počeli su da se pojavljuju i u operama, najčešće pevajući herojske muške uloge, kao na primer Nerona u Monteverdijevoj operi "L'Incoronazione di Poppea" (1642.), naslovne uloge u Hendelovom "Giulio Cesare" (1724.) i Orfea u Gluckovom "Orfeo ed Euridice" (1762). Tamo gde je Katolička crkva proterala žene sa bina, kastrati su igrali i ženske uloge.

Najveću popularnost su doziveli od sredine 17. do sredine 18. veka. Tokom tog vremena, oni su bili najveće zvezde u operi i uživali reputaciju danasnjih rok zvezda. Za svoje nastupe dobijali su velike sume novca, Racunajuci u danasnjim vrednostima, zaradjivali su minimum dva miliona evra godisnje. Histericne obozavateljke su im slale brda ljubavnih pisama. Uzimali su fantastična umetnička imena, bili su poznati po temperamentu i kapricioznosti na sceni i van nje.

Medjutim, veoma cesto se desilo da decaci posle kastriranja ne razviju dobar kvalitet glasa. U tom slucaju su bili izbaceni iz konzervatorijuma i osudjeni na zivot na ulici. Prezreni od svih, ismejani od tadasnjeg drustva, mnogi su poludeli ili izvrsili samoubistvo.

Kastrati nisu nužno bili i homoseksualci, mada su mnogi imali afere sa istim polom ili sa oba. Brak im je bio zabranjen zato sto nisu mogli da imaju decu, a po katolickoj crkvi, smisao braka je dobijanje dece, pa su tako bili iskljuceni od bracnog sakramenta. Najpoznatiji među njima bili su Senesino (Francesco Bernardi, 1680-1750.), Farinelli (Carlo Broschi, 1705-1782) i Caffarelli (Gaerano Majorano, 1710-1783).




Mnogi poznati kompozitori kao Mocart, Rossini, Mayerbeer, nastavili su da pišu uloge za kastrate i tokom početka 19. veka, ali zbog Napoleonovih ratova i smanjivanja papine moći, praksa kastriranja je pocela da se smatra surovom i nehumanom.

Tokom 18. veka, žene su češće viđane u operama i postojalo je samo nekoliko kastrata tako da su žene obučene u muškarce preuzele njihovu ulogu. Poslednji poznati kastrati bili su Deomenico Mustafà (1829-1912), koji je bio direktor papskog Sikstinskog hora od 1860. do 1898. i Alessandro Moreski (1858-1922). Papa Pius X izbacio je kastrate iz papskog hora 1903. godine ali Moreski je ostao član Sikstinskog hora sve do 1913. godine.


Nesto vise o kastratima, njihovom zivotu i muzici, moci ce da se procita u elektronskoj knjizi Plavog Foruma iz ciklusa: "Osnove muzicke teorije", u knjizi 6 "Istorija muzike". Knjiga je u pripremi.

Ovaj valcer je objavljen u septembru 1847. godine i posvecen je grofici Delfini Potocka, na cijem prijemima je Sopen bio cest gost. Naslov ovog valcera ne znaci da ga treba odsvirati u roku od jedne minute. Svi muzicki strucnjaci su tu jednog misljenja. Njegov tempo treba da bude malo brzi od standardnog valcera, ali nikako ne treba da zvuci kao roj pcela. Pa opet, cak i najveci pijanisti nisu mogli da odole da sa ovom kompozicijom ne istaknu sebe i svoju tehniku, zaboravljajuci pri tome sta je kompozitor hteo da postigne. Sopenova ideja je bila - uhvatiti jedan trenutak u danu, psa koji trci u krug, jureci svoj rep, ptice koje lete na nebu, cvece koje se povija na vetru, dvorske dame koje u sarenim haljinama veselo igraju valcer.