ISTORIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Poznato je da nedelja ima sedam dana i da svaki dan ima svoje ime. U staro vreme, a ponegde i danas sedmica je zapocinjala Nedeljom. Medutim, prihvaćeno je da početak nedelje započne prvim radnim danom, tj. Ponedeljkom. Verovatno će vas interesovati da saznate kako su tih sedam dana dobili svoja imena. Objašnjenje koje ćemo vam dati verovatno će zadovoljiti vašu radoznalost!

PONEDELJAK je prvi dan u sedmici. Ali u stara vremena, pre pojave hrisšanstva to nije bio. Tada je to bio drugi dan u nedelji i bio je posvećen Mesecu (Luna dies) pa je otuda i dobio ime u romanskim jezicima “Iunedi”. Kod slovenskih naroda ime je dobio po rečima “posle nedelje”.

UTORAK je drugi po redu dan u nedelji. Nekada je bio posvećen bogu Marsu pa je tako i nazivan: “Mars days”, odnosno u romanskim jezicima "mardi". Kod nas je dobio ime po staroslovenskoj reči ” vtori” drugi.

SREDA treći dan u nedelji bila je posvećena trgovini, odnosno bogu trgovine Merkuru. Naziv je bio adekvatan - “Mercurius Dies”, uspomena na boga Merkura je ostala i danas tako što je većina pijačnih dana baš u Sredu. Kod nas je Sreda dobila ime zbog toga što pada u “sred nedelje".

ČETVRTAK je četvrti dan u sedmici i otuda i njegov naziv. Kod starih Slovena, nazivan je imenom Perun - dan, po vrhovnom bogu Perunu i smatran je kao najsrećniji dan za sve poslove, a naročito za početak poljskih radova, pa se u narodu naziva i “zeleni četvrtak”. Inače, staroslovenski bog Perun je pandam grčkom bogu Zevsu ili rimskom Jupiteru čiji su dani, takode u četvrtak.

PETAK je peti dan u nedelji i zato nosi to ime kod nas. U starom Rimu bio je posvećen boginji Veneri pa je bio nazivan “Vener Dies”, ili kako se zove u romanskim jezicima “venerdi””.

SUBOTA je po gregorijanskom kalendaru šesti dan u nedelji, a ime je dobio od hebrejske reči “shabat” (sveti odmor), zbog toga što je kod nekih naroda to bio dan odmora, odnosno poslednji dan u nedelji. Kod Rimljana taj dan bio je posvećen bogu Saturnu. Po verovanju, tog dana ne treba započinjati ni sa kakvim poslovima.

NEDELJA je po savremenom kalendaru poslednji dan u sedmici. Taj dan je kao praznik uveo rimski car Konstantin označivši ga imenom “opšti praznik”, dakle dan kada niko ne treba da radi. Kod slovenskih naroda, taj dan je dobio ime po zabrani rada odnosno delanja. Otuda i ime “ne djela”, tj. dan kada se ne dela, ne radi!

Nakon propasti Rimskog carstva gube se antičke civilizacijske vrednosti. U srednjem veku čak su i neki vladari bili neobrazovani. Karlo Veliki na primer, bio je nepismen. Pošto se za žitota trudio da medju svoj narod uvede pismenost i kulturu, i sam je pokušao da nauči da čita i piše. Ipak u to vreme bio je već star pa nije puno ovladao ovim veštinama, iako je pribor za pisanje držao ispod jastuka ne bi li i noću vežbao, kada ne može da spava.

Najkraci rat na svetu vodio se izmedju Zanzibara i Engleske i trajao je 38 minuta.

Marija Antoneta i njen muz su imali priliku da se spasu giljotine. Njihovi sledbenici su isplanirali da prebace svakog člana kraljevske porodice, malom i brzom kocijom, ponaosob. Medjutim kraljica nije htela da se porodica razdvaja, pa je za sve njih trebala veća i sporija kocija. Zbog manjka vremena, nisu stigli na sastanak sa svojim pristalicama, i pali su u ruke revolucionarima.

Kolumbo je po dolasku na "novi svet" probao cokoladu, tada u tecnom stanju, i ispljunuo je, jer mu je bila odvratna Indijanci su tada nisu pili slatku, vec ljutu cokoladu

Za vreme vladavine Vlada Cepesa na glavnom trgu se nalazio bunar i na njemu zlatan pehar. Svko ko je prolazio tuda smeo je piti iz doticnog pehara, ali se niko nikada nije usudio da ga ukrade. S obzirom na surovu vladavinu Vlada Cepesa, kazna za ukradeni pehar bila bi bolna i sigurna smrt za primer drugima.

Viljusku je na zapad odnela vizantijska plemkinja Marija Argir, kao svoj miraz, posto se udala za sina jednog italijanskog duzda.

У најстаријем од свих нађених законика, Хамурабијевом, пиво се спомиње у два параграфа. У њима су предвиђене строге казне за оне који справљају лоше пиво. Такође су предвиђене и казне за трговце пивом, ако неоправдано подигну цене. Према неким другим историјским изворима, утврђено је да је пиво било део наднице за раднике. Пољопривредни радници, на пример, поред одела и пола килограма жита, добијали су и литар младог пива дневно. Зидарима на послу припадао је литар старог пива дневно. Вавилонски ситни чиновници добијали су, уз оброк, два литра, а они школованији и дворјани – по три литра. Исто толико добијале су и дворске даме.